Nekak sam zakurac danas i idem napisat blog o tome, rekoh sada frendici na icq, jeah. I glup sam danas i svakim danom sve pospaniji i gluplji jer ne uzimam epi terapiju i vec me pocelo sustizat lagano to. Bed jebeni. Osjecam te neke glupe promjene raspoloženja samo tako. Sutra sviram u lošku. Famozno. Dižem se ujutro ne bi li citav jebeni dan usmjerio na to da odsviram JEDNU pjesmu u nekakvoj emisiji. Ma marš u krasan kurac. Mislim, jasno je meni da draga rvacka publika brije da pipsi nikaj ne rade, da su se raspali, kajaznam, pa sad treba pokazat drugačije. Ali brate mili, jedna jebena pjesma. Ma i nije samo to. Pokarao sam fakat sve kaj sam mogao i još nema ni jebene naznake nekakve emocije. Bila je ta neka curka, ali ta me toliko optuživala za bedastoce i pizdila na mene da nisam mogao vjerovat. Ma ko ga jebeno jebe. I razmišljam si o ovoj bivšoj. Ma nije da mi fali, tu i tamo, samo ta neka toplina. Fali mi neko novi, jebeš mi sve. Otupio sam fizički, otupio sam emotivno. Nemam pojma kaj bi me sad moglo šlopit tak da se pomaknem. A rekla mi je frendica, oh da, rekla rekla.
Ima tu nekakvih epizoda, pizdarija, govana, o kojima ne bi pričao. Ma uglavnom, nadam se da je ova šatro depresivna faza samo posljedica epi napadaja koji nisam primjetio, lošeg dana, kajaznam. Nikaj mi ne fali u životu trenutno, bar objektivno gledajuć. Kaj je opće objektivno? Skup mišljenja ljudi koje imaju isto subjektivno mišljenje te se nazivaju većinom? Oh! Nabijem i to na kurac. I nemam pojma zakaj ovo sad pišem. I comp jebeno ne radi a uložio sam 1400 posuđenih kuna u njega. I nemrem radit mjuzu. I nisam si koristan nekak. Iako valjda bar bendu jesam. I možda imam filing da opet stojim na mjestu, unatoč najboljoj namjeri da se pomaknem. I ziher sam imao napadaj jer sam glup i umoran i nemam pojma kako cu se ustat sutra i funkcionirat. Al to samo sad, jer znam da cu sutra bit ok zapravo. Al danas sam recimo negativan, bar sad.
I sad me sve jebe. Ali sve. I nisam realan gledajuć na život sad. Ali ne želim se dovest do onog tupog stanja di mi je sve super jer nije. Ali u njemu sam, ovo je brief moment di ja zapravo kužim da nikaj nije u redu. I onda cu opet bit jebeni zombi. I iskreno, fale mi prijatelji isto tak. A il nemam vremena, ili mi se ne da, ili jednostavno nemam toliko prijatelja. Nisam ja jednostavan tip za bit prijatelj s. Nikoliko. Imam taj meni neobjašnjiv dar da mogu imat vecinu komada, te je fakat neobjašnjiv. Nije se pojavilo puno komada kojima ja nemrem uletit u gaćice i totalno ih osvojit il nekaj, a sve s nikakvim trudom. Ne razumijem. Vjerujem da mogu naučit svirat svaki instrument koji mi se dopadne. Mogu radit lijepe pjesme. Osjecam fakat puno toga, znam nešto manje, mogu naucit sve na svijetu, ne zelim naucit gotovo ništa. Nekak mi je život ko ovi filmovi sa super pičkama i puno specijalnih efekata. Ali nikaj drugo. Fakat nikaj. Pričam sad s curom koja mi se dopada, baš mi se dopala ful. I sad razmišlja o tome da se poševi za pare. Ali nema muda, kaže.
Ali ja sam recimo dobio saksofon. Ne pare. Večere. Jebemti mater u pičku. Jeftina sam drolja. Ali volim seks pa si pokušam oprostit tako. Činjenica stoji da je to sve jebeno jadno, ja si ne bi dao kunu na cesti da se vidim, kamoli neki kurac i još karanje. I to slušanje stvari «ja to inače ne radim....». Ma znam. Ni ona prije. Ni ona prije nje. I zakaj ja to vama tu pišem? Nemam pojma. Pogotovo sad, odjebite, ne padajte na moja nikako jeftina uvaljivanja, ne javljajte mi se. Ali nemrem ni to reć, jelda. Ode onda i ona jedna jedina kojoj možda neću prić iz hira, zajebancije, čist zato kaj znam da mogu i da će mi lizat prljavo jaje kroz koji sat, pol sata, petnaest minuta. I ne da je postala rutina tipa pranje zubi, pa jebote, ni zube ne perem tak kak ovo radim. Samo tako. Sjećam se kad je bio zajeb i adrenalin poljubit curu. Sad mi nije ni sterat joj ga u dupe, do pluća i reć sisaj kurvetino. Toliko o tome.
Prekrasno. Ma mislim, to je sve zapravo iznimno zabavno. Koliko vas je uguralo ženi čitavu ruku u čuču, doživjelo da ju ona sama gura još dublje i viče «dublje» il tak nekaj i izvadilo ju van blago krvavu u nevjerici, dok je ona bila oduševljena? Malo? Eh. I pun mi je kurac glupih ljudi, totalno. I pun mi je kurac ljudi bez sadržaja. I jebeš to kaj sam si ja rastegnuo očekivanja do te mjere da to nije jebena istina. Ne znam da li je to dobro ili loše. I nemam više puno tolerancije na stvari. Nije na nuli, ali je blizu. Fakat je jebeno blizu. Trebao bi radit u pučkoj kuhinji, da, to mi stari sređuje. Moj stari inače ima veza svud po gradu, ali svuda. Ne želi mi sredit posao da ga ne optuže za nepotizam. Ma prekrasno. Uglavnom, to je to. Sad sam ispucao sve ono kaj nisam u zadnjih mjesec dana, sad mogu natrag zombirat. Eto, jedan šatro ozbiljan, postepileptički blog.
Post je objavljen 09.12.2004. u 03:45 sati.