Živim po svome...
Nešto ljepoga
...nedostaješ mi...
...nedostaješ mi... tuga noćas prati me...
večeras ću tugu okovat u rime...dat ću joj tvoje ime...
i dok drhtava ruka stih za tebe piše..
ja te volim sve više i više...
i večeras sam bez tebe...
no brzo će proći tama...i više neću biti sama...
tebi ću krenuti... u zagrljaj tvoj
i znat ću da ćes biti samo moj...
Jedne noći se probudih
Jedne noći se probudih
kao da mi neko zovnu ime
Ustadoh se i pogledah kroz prozor daleko učini mi se da me u mraku čeka netko
Izađoh i odoh do te sjene što mi se učinila i tu nađoh jednu ružu sa porukom "OPROSTI"
Polako mi se dvije suze spustiše niz lice kad ugledah tebe na kraju ulice
Ostala sam bez daha
Zar si došao?
Suze su lile od straha
Krenula sam prema tebi polako
srce mi je lupalo jako
Kad stigoh do tebe nisam mogla vjerovati da si to ti moja nezaboravna ljubavi
Nježno si mi obrisao suze i poljubio mi oči
Dok si duboko uzdahnuo i reko da moraš poći
Tad sam se probudila i shvatila da nikad nećeš doći
Voljet ću te i onda
Voljet ću te i onda
kada budem u bijeloj vjenčanici stajala pored drugoga,
i onda kada se budem zaklinjala u ono sudbonosno "DA".
Voljet ću te i onda
kada budem držala za ruku sina koji će nositi tvoje ime,
i onda kada bore prekriju moje lice
i kada unucima budem pričala
o jednoj propaloj, nezaboravljenoj staroj ljubavi.
Hvala ti…
Hvala ti…
Hvala ti što se budiš sa mnom,
I dane mi poklanjaš svoje,
Što svaki trenutak smisao ima,
Dok uz svoje osjećam i srce tvoje.
Hvala ti…
Hvala ti što koračaš sa mnom,
I kada hodati napor traži,
Što imam tebe i kad mi je teško,
Jer tada svaki teret je lakši.
Hvala ti...
Hvala ti što praštaš meni,
Kada za praštanje hrabrosti treba,
Što srce tvoje ljubi baš moje,
Hvala ti, najdraži daru Neba!!!
