Živim po svome...
Evo da se i ja malo javim!
Evo nema niš novog, jako bitnog. Idući tjedan ponovno počinju kolokviji. Al sve je ok zasad. Jedino što mi se ne da učit da to nije normalno! Znam da mi malo treba, ili malo više, al mi se ne da.
Danas je Sveti Nikola. Trebali smo na prozor tu u domu stavit čizmicu, jer je tak bio dolje plakat, i cimerica i ja smo stavile kao i još neki ljudi u domu, ali nismo niš dobile, čak ni šibu! 
Al nema veze!
Čula sam se jučer s Martinom, Kristijanovom sestričnom, i ispričala mi je kak je on. MIslim još je u komi, al puno reagira na ljude, tj na obitelj. Rekla je da ga je držala za ruku i pričala mu i da joj je stiso ruku i da ju nije htio pustit. Rekla mi je da je njemu jako oštećen centar za svijest, i da se zbog tok ne može probudit. Osim tog oštećen mu je centar za temperaturu tijela i zbog tog često ima visoku temperaturu, i centar za regulaciju vode u tijelu i zbog tog mu se nakuplja voda u glavi što je sad glavni problem. Rekla mi je da su im doktori rekli da je njima svejedno jel tak neko mlad od 18 godina tak u teškom stanju ili je to neki djed od 88 godina. Mislim halooooo 
to je mlada osoba, koja još mora živjet!!!!! I da oni ne vide nikakve znakove, kao što su to što nekad pomiče oči (onak kao da trepne u snu) ili što stisne ruku, njima je znak samo to da se probudi. Isto tak halooooooo dajte ljudima malo nade!!!!!!!!!!!!!
Odlučila sam mu otić u posjet 22. (u subotu). Tad ću ić doma za praznike i za usput ću mu otić. Al tak me strah što ću tamo vidjet! Sanjala sam nedavno da sam bila kod njega i da sam ga držala za ruku i da se on probudio! To mi je najveća želja, ne da se probudi kad ja dođem, nego da se već jednom probudi! 
Idem sad ajde pozdrav svima!!!
