7 dana https://blog.dnevnik.hr/islak

Pitaj. Pitaj zašto je to tako. Jer, ako ste se dogovorili.... nemoj šutjeti i pognuti glavu! Digni glavu, pogledaj gazdu (gazde) u oči i pitaj! Jer ako šutiš, oni misle da se slažeš!
Drži se ljube moja! Poljubac!

-- suncokretica -- 03.07.2008. u 06:12

Ne samo tebi, tako se u lipoj našoj žalosnoj banani događa mnogima.
Pitaj, ako ti ne daju šta si odradila traži drugi posal...Znan, nema baš radnih mista, al bija bi mi gušt da nađeš i odeš.
Baćin mila.

-- Katja -- 03.07.2008. u 07:10

slažem se. ne smiješ šutit. pa ima drugih poslova koliko oš. ako i ne nađeš drugi uvijek možeš doselit u metropolu i bit tajnica udruge veselih pljoskica. čeka te posao, samo reci.

-- povuci-potegni -- 03.07.2008. u 08:53

Plaća sjela i prisjela.
Gukni, golubice, nemoj šutjeti.
Vrijediš.
I jebeš one koji kažu suprotno.

-- MiniMaxine -- 03.07.2008. u 08:57

i ja bih pitala. pristojno, glasno i jasno. a, onda bih ovisno o odgovoru vidjela što dalje....gadne su to i teške stvari, sevenka naša. žao mi je da ti se to dešava. ti najbolje sama znaš svoju situaciju i da li i koliko moraš i možeš trpiti. no, sad vam je ipak dole sezona branja....kad da zaradiš, ako ne sad? budi pametna ko što si uvijek i bila....sve odvagni...nije to ljubav, to je biznis...matematika....logika....vrapci i ja šaljemo ti puse i pozdrave!:))))

-- greentea -- 03.07.2008. u 09:21

nnnda. ja ću reć suprotno. ja nebi pitala. no to sam ja takva. radila bi i dalje i šutjela. nakon nekog vremena bi tražila da mi povećaju plaću. ali tek nakon onog vremena kad se ustalim i kad budem sigurna u sebe. (ps. ovi koji bi pitali, uz dužno poštovanje pitaj ih kad su oni pitali?).
lako davat savjete drugima. ako ti treba posao i plaća onda ćeš šutit i radit i ojačavat svoj status. tek kad ga ojačaš onda ćeš se bahatit. tak!

-- levant -- 03.07.2008. u 09:58

ma biće da nisi ugovora razumila-čini mi se da je to ko i naš frane šta se zaposlija u građevinsku firmu,pa radi on od 6 ujutro do 7 naveče,a kad dođe kući pomnoži sate rada s satnicom,zapiše u knjigu,pa spavat da bi se jutrom digo na vrijeme,,i sati letili,satnica ista,a zbir svakim danom sve viši i viši,,počeja se frane i plašit kad primi te šolde kako će od firme do kuće donit a da ga neopljačkaju,čak i o sokol mariću razmišlja-kad izbroji kuvertu vidi pršute ka i ti,,,a i on je pita i tražija da se greška ispravi-no mu šef,jako umilan čovjek reka da kad dođe zima onda se nebetonira pa mu on odbija prikovremene kako bi mu isplaćiva plaću i kad zima bude,,drago frani što ga zakinija,jer šolde bi potrošija do zime,a ovako bude imao plaću i kad leži,,no nije predvidio da će otkaza dobit s početkom jeseni,i da će šef zatvorit firmu i novu-poštenu otvorit,,,ps. baci mu sode u oči,ugrizi ga,davi golin rukama-ima da da šolde odma i sad oli mu polupaj svu umitnost na očigled engleza,,

-- fizikalac -- 03.07.2008. u 10:25

Da preduhitrim eventualno pitanje:
tražila sam i tražit ću svoju pošteno zarađenu plaću, uvijek.
Nikakav guzda-Jezda-biznismen ni šef šefova ni bog bogova nije na grmu našao ni mene ni moje diplome.
(Stojim iza onog što kažem i na blogu - jedne naše dnevne novine, da ih sad ne reklamiram, ti ionako znaš koje; plaća kasnila 2 dana; da nije treći dan došla na račun, ne bih ni ja došla u redakciju.)
Kad bi svi tražili svoje pošteno zarađene plaće na vrijeme, a ne dolazili na mjesecima neplaćena "radna mjesta" ne bi bili u ovakvom dreku.
Posao je PLAĆENI RAD.
Neplaćeni rad je hobi, kućne peri-peglaj-kuhaj čarolije i tako neke aktivnosti. Ne pada mi na pamet hobirati za poslodavca u radno vrijeme. Isto tako ni baviti se svojim hobijima u to isto radno vrijeme; štreberica, ča ćeš. Zato sam hobi pretvorila u posao, hehe, pa sam sama sebi guzda Jezda.
P.S. Povišicu nikad nisam tražila. Ali bih je uredno dobila, svakih par mjeseci ;-)))

-- MiniMaxine -- 03.07.2008. u 12:34

možda je samo nesporazum, va pitat! Boje ti je pitat i bit mirna nego kupit u se pa dobit gastritis, migrenu ili štagod drugo...

-- londra -- 03.07.2008. u 13:04

Priča je prava i istinita za sve one stare težačke obitelji ,kad je došlo vrime za dicu školovat i koji su bili od skuli - neka gre na skule, boje nego kopat vinograd i poje.
otoci su se ispraznili, poja zapustila, imamo priko mire učenoga svita, a više nema starih težaka za kopat. nešto se vraća, ali to je samo kap u moru.
O plaći, draga moja, sve si lipo rekla u zaključku. Baćiiiin, i ne plači voljena zemljo. :-)))

-- gustirna -- 03.07.2008. u 14:29

Draga moja, ja sam davno radila u jednom restoranu na moru, bila sam mlada 19 godina, nisam odmah pitala kolaika mi je plaća i radila sam do prve plaće a da nisam znala za koliko radim. Tad i više nikad! Poslije toga sam uvijek pitala. Jer, ne ideš raditi da ti prođe vrijeme!
A i danas, ako ja nekog zapošljavam, jasno i glasno mu kažem koika je plaća. I svaki put, pošto je sezona u pitanju, kažem da je to najmanja plaća koju će siugurno dobiti bez obzira na to kakva će sezona za mene biti, a da će ako bude dobra dobiti više. Uglavnom su do sad dobivale više. Osim jedne koja je dobila otkaz, ali ona je druga priča :)
Mislim da nije sramota pitati. Znam da ti trebaju novci, ali, zaista nije u redu da ti daju manje. A možda su se i zabunili, možda su ti zabunom dali manje, nikad nećeš saznati ako ne pitaš. Ne kažem da se trebaš svađati odmah.
Još poljubaca ti ostavljam!

-- suncokretica -- 03.07.2008. u 17:38

Nadan se da si do sad pitala u čemu je štos, nemoj prešutit.
Čekam šta je bilo dalje.
Baćin.

-- Koraljka -- 03.07.2008. u 18:21

Prije nego bilo što odlučiš - pitat ili šutit - prespavaj! Jutro je pametnije od večeri.......
Pozdrav tebi ))))))))))))))))

-- dordora2 -- 03.07.2008. u 18:28

jesi ti dobro shvatila-u ugovoru o radu je navedena bruto plaća. pa, to znaš.
a, fora mi kak bi levantica ojačavala položaj čekanjem! ...ko da je to državna institucija, pa ćeš u njoj dočekat pemziju, a ne sezonski rad do jeseni. ja jesam pitala. i ništa više nisam dobila nego prije pitanja. pa, sam pošteno rekla da ću tu radit samo dok ne nađem drugi posao- našla ga i ošla. a, kad mi je i na tom drugom poslu gazda počeo isplaćivati minimalac - puko mi film. osnovala svoju firmu. sad radim kolko hoću, zaradim kolko mi treba i ako baš mora netko nekoga ....onda ću ja drugoga, a ne drugi mene! iako sam uvijek za dogovor i poštenje u biznisu.
reci, ak već stojiš u butigi i prodaješ tuđu robu...a što to ne bi bila tvoja roba, pa da trpaš šolde u svoj, a ne tuđi džep? pa, to je samo trgovina, nije nuklearna fizika....nisi o tom razmišljala?

-- greentea -- 03.07.2008. u 19:02