7 dana https://blog.dnevnik.hr/islak

kul ti je blog. kissić.
:)

-- levant -- 15.02.2008. u 08:07

he draga. kad hoćeš pričat, kad ti treba da te netko sasluša a nikog nema onda je gadno. a još je gadnije kad ti kažu "ne cmizdri". tak na to sam mislila. Poslije toga osjećaš se odbačenim jer si potražio pomoć a dobio si poruku "nemoj me zamarati".

-- levant -- 15.02.2008. u 08:10

Kul post!
Bez zafrkancije, baš mi je odličan. Ali levant je rekla otprilike i moj komentar.
Moj je problem drugi. Ja IMAM koga da mu se požalim i pofalim (u dobru i zlu), ali kad triba jednostavno neće riči da izađu iz mene. Ne zbog njega, mislim da on razumi i kad mučin, nego bi meni bilo lakše.
Dobro si dijagnosticirala poremećaj NEMA PROBLEMA. Baš dobro. Ja ga definitivno imam.

-- file -- 15.02.2008. u 08:49

sindrom Nema problema ,me muči godinama ,,,samu sebe tješim sa več dobro uhodanon rečenicom ,,nema problema,,,,lijek brz ,,,momentalno adekvatan ali ne i dugotrajan ,,,ima perioda kad mi se u životu i neda vatiti u koštac s problemima ,,,kada i samu sebe zamaram ,,,kad mi se neda djeliti s nekim ni dobre stvari a kamoli životna sranja ,,,,,,ima perioda kad ova lajava glava nema potrebu niti riječ ispustiti ,,,jer smatran da nema problema ,,,a problema 300,,,,,,ma zanemari vrime za dozu veš provjerene terapije nema problema

-- a ča se tu more -- 15.02.2008. u 09:04

reći ću ti nešto. nemoj da se to širi dalje po blogu. samo za tvoje uši. ti si....ja. razlikujem nas po tvojoj nesanici. kad se smiješ, sjeti se - i ona blesa gt se sad negdje smije. kad plačeš, sjeti se -i ona blesa gt sad negdje cvili. samoća je moje drugo ime. beskorisnost nosim spletenu u pletenicu na lijevom ramenu, očaj mi visi spleten niz desno rame. nikada od ljudi ne tražim ništa. jer oni očekuju da ću tražiti i u njihovim očima vidim da to ne žele, da se toga boje i kao da me pogledom mole da šutim i za sebe zadržim svoje tuge, jer oni imaju svoje brige...i da me ne bi izbjegavali -ni od koga, ništa ne trebam. čak ni kada nude, više volim ne uzeti. jer i najmanja usluga koju učine u njihovim očima postaje velika ko planina, ali rijetko se sjećaju da sam i ja njima činila usluge. to su jednostavno - ljudi. tužni, jadni, svaki u svojoj školjci sa svojim brigama i bolima...a sve bi bilo toliko lakše kad bi se sve dijelilo i bili bismo svi puno više - ljudi! draga moja setemanka-jedina stvar koje se bojim u životu je baš to- da ću jednoga dana zaista trebati nešto od ljudi!
ali...ti si u boljoj situaciji - imaš još puno vremena za sve preokrenuti. i dobro se snalaziš, pametno razmišljaš....ne vjerujem da vrijeme liječi sve rane, ali ono sigurno uvijek ide dalje i donosi promjene. dakle, kako god bilo sad...promijenit će se. spektar raznih osjećaja koje proživljavaš samo te čini još ljepšim ljudskim bićem. važno je ne biti kamen. velika cmoka!:))))))))
(ebate miš! zaslinila si mi rame cvilidreto!:))))))

-- greentea -- 15.02.2008. u 09:08

nisam ni ja ništa dobila i sretna sam zbog toga - mrzim ta prigodna isprazna prenemaganja!

-- greentea -- 15.02.2008. u 09:13

kul blog. dođi do mene i ostavi komentar. pozzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz :)

-- levant -- 15.02.2008. u 09:32

Rabska Vilo!Samoća je pojam označen kao osjećaj ne pripadnosti nikom i ničemu!U tom smislu ja obožavam svoju samoću!!Kako ne postoji savršenstvo,tako se ja trudim da realno ili više onako kako meni paše,sagledam sve oko sebe!Onda skužim da sve ima svoju lijepu i ružnu stranu...i da ništa nije za vječnost!A možda mi u tome pomaže onaj dio blizanca u meni,koji me tjera da se krećem i njuškam okolo,pa mi život nije ispunjen monotonijom,koju mrzim iz dna duše!!Inače,sve bude dobro,kad je čovjek u miru sa samim sobom!!U prednosti sam jer radim,pa je osjećaj drugačiji!Pokušaj se svaku večer osvrnuti na protekli dan i vidjet ćeš da možeš u svakom od njih naći jedan tako divan trenutak,koji ti je obogatio taj dan!!Bilo da je u pitanju sjećanje,riječ,pročitan post,napisan komentar,tel.poziv,tv serija...bilo što!!Ali ima toga....samo ne prepoznajemo,jer se ne trudimo!Meni su već godinu dana tiha jutra uz kavu,cigaretu i čitanje svih vas,obavezan ritual,koji me raduje,pa mogu reći da mi je svaki dan započeo lijepo!!To mi je jutarnja molitva...eto neko ide u crkvu,kod paroha,a ja u eter!Svaka budala ima svoje veselje!Ostaj mi zdravo i veselo...osmijeh na lice...IMA PROBLEMA...I TO PUNO!Nasmiješi im se,pozdravi ih...bit će manji od makova zrna!Nedaj im da uživaju,ne hrani ih...!!Samo ih u hodu šutaj kao komad smeća o koji se spotakneš!!Pozdrav mojoj prijateljici!Svaštara

-- brodjanka -- 15.02.2008. u 10:15

vidi ove levantice spamerice :)) al fakat, super ti je blogač, posjeti moj :)) sretan ti petak. sam to već rekla? ma nema veze.

-- povuci-potegni -- 15.02.2008. u 11:40

Ma sta kazat, tekst je izvanredan. Onako, ne samo iz duše iznikao nego baš kvalitetan, sa savršenim mislima, vrijednim rečenicama-na granici stručnog rada, a opet je tu čovjek.
Ma želim ti sve najbolje. I pjevaj tamo gdje je akustika najbolja. Znaš onaj vic, kad smo već kod akustike, a pričao se o milicijonerima, kao oni su neuki. Došla tako dva cajca u kazalište i jedan kaže: kako je savršena akustika, a ovaj drugi će: da, i meni se skliže. Malo je presjajan parket!
Nije baš duhovito jer ne znam pricati viceve, ali znam lipo pozdravit: Zdrava mi i vesela bila
Dellgetto

-- anonimac -- 15.02.2008. u 11:56

ijjjjjoooooj mišica imam samo 5 min da vas obiđem i
pozdravim ,post bum komentirala po noći dok se
vrnem s posla.
pusam te:)))

-- marsi -- 15.02.2008. u 12:21

Pokazat, ispucat iz sebe i slabost i snagu, jad, sriću, nego kako ? A pod tapet ne valja gurat ništa, samo skupljaš smeće...Tebi najsritniji petak želin. Baćin.

-- Koraljka -- 15.02.2008. u 13:19

Stigle golišave fotke!

-- file -- 15.02.2008. u 14:53

Jebemu, ne postoji ništa, ni najlipša ura na cilom svitu a da u nju nije utkan baren problemčić.
Pogledaš ga u oči, stisneš zube i pravac naprid. Kako drukčije ? Ba.

-- Katja -- 15.02.2008. u 14:59

ti sama sebe znaš ubijedit da je dan D stigao,,to ti je od neredovita sexa,znam zasigurno,,češće malo drmaj i više cedevite pij i ima samo ljubavne pjesme da frcaju,,a to za psihića,blog je dobar psihić ak imaš leć pored koga i pričat,pričat,,no nekako mi skup taj tvoj psihić,izgleda si uzela flat adsl,,ja 5 giga jedva potrošim a ne silazim s neta,sram me prošli mjesec bio komp na netu 204 sata,a ja jedva odradio u firmi 168,,nejasno mi,,ps. mislio sam se kod tebe uvalit na godišnji,pa da bucamo plićakom zagrljeni,no imam osjećaj da bi ti mene izudarala već drugi dan,pa ću se snać drukčije,,,pusa do neba,od mog psihića,a od mene jedan prostački uštip za guzu,pa pukni od bijesa ili se istopi od miline-jebe mi se

-- fizikalac -- 15.02.2008. u 19:22

Ne volim kad mi te nema po blogu.
Muči nas nesanica, muči nas posao i još ponešto...
...enti prvi dvanaesti, bilo koje godine ;-))))))))!

-- MiniMaxine -- 15.02.2008. u 19:45

Svi imamo problema. Što nas je više, više problema. Svaki dan mi moja djeca ispričaju dio svojih muka-sigurno ne sve. Da, a od problema ne treba bježati.

-- Aribica -- 15.02.2008. u 20:06

"Ponekad sam usamljena. Često smetam i sama sebi." POTPISUJEM, i samoj mi je tako, katkada, često, rijetko, često...tako to ide, malo je čovjek sam od sebe takav, malo ga okolina natjera na to, nije lako ali gura se...

"Samo živimo iz dana u dan i svaki san davno nestao je izbrisan...
...reci bilo što osim da je moglo biti gore..."

-- Claire -- 15.02.2008. u 20:32

U pravu si! Mnogi veliki problemi nebi nastala da nije bilo Nema problema dok su bili manji i rješivi.....a svi volimo ponekad zatvarati oči pred problemima jer nam je to u tom trenutku lakše nego se uhvatiti u koštac sa njima.....
A slike su odlične......pristala bi ja u na Havaje kad već ne mogu popiti kavicu na domaćem, vlastitom otoku...hehehe.....cmokić!

-- Suncokretic -- 15.02.2008. u 21:17

Je sam li ovaj tekst pisala ja ili ti... svejedno, na isto mu dođe, samo što si ti upola mlađa, i što živiš sporije (mislim na otoku a ja u metropoli) - problem je isti, samo što rade oni ljudi koji nemaju kantu da napišu ovako nešto, nego govore praznim zidovima, ili šute... Čim dođu ljetni dani sve će biti ljepše (ljetnije)... Tebi samo nedostaje posao, a ja sam svoj odradila, zato se i rukama i nogama bori da ga nađeš, da se osjetiš korisnom, pa ma kakav posao bio... vjeruj mi, premlada si da bi se tako osjećala, a ja prestara da bih bila tako živahna... ljupček od bakice :-))

-- lomic -- 15.02.2008. u 22:02

Pozdrav.

-- Debby -- 15.02.2008. u 22:07

poznato mi to.....nema problema......:)
ma ima, ima.....a jooooj.....:)
lijep ti vikend srećice i što manje problema.....:)
jubac......:)

-- deepsea -- 15.02.2008. u 22:15

evo me ...upravo sam stigla...
žao mi je....ali stvarno mi je žao...
i zato što nisi bliže da te dotaknem...jaaako zagrlim i
kažem :""ništ strašno imaš problem ,bumo mi to več nekak riješili""
znam iz iskustva da ti je sigurno bilo puno lakše čim si napisala ovaj post.
ali nekak imam osječaj da ti fali onaj fizički dodir prijatelja...
i voljela bih da si barem malo bliže....
pusam te i grlim :)

-- marsi -- 15.02.2008. u 22:24

Kako se zaista odmoriti od same sebe?
Ja se isto ponekad osjećam da si smetam, da si idem na živce i da sam si teška i naporna, baš bi se voljela odmoriti od same sebe. I tada se uglavnom skrivam od svih, jer uvijek misilm ako sam sama sebi naporna kako ću tek biti nekom drugom. Ali slažem se s tobom da se ne treba praviti da je sve u redu onda kada to zaista nije, to nije zdravo,,,,,,,a ko hoće neka sluša i neka bude blizu, ko neće,,,,,,a što se može.......
želim ti san,,,,,,s lijepim snovima....barem jednu noć.....
Sandra, Stelina mama

-- Stelina mama -- 15.02.2008. u 23:20

Evo i za tebe jedna kartela:
Duša vode: JUTARNJA ROSA
Budiš se poput najljepšeg cvijeta okupanog u jutarnjoj rosi.
Pridižeš se na noge sa srećom i sigurnošću u sebi.
Poklič koji čuješ dolazi iz tebe, iznutra.
To se tvoja duša raduje vašoj sreći.
Danas je dan kad ti ne treba nikakav savjet,
danas je dan kad tvoja sreća poput jutarnje rose razbuđuje ostale.
Idi u taj dan sa osmijehom na licu,
veseli se svakom novom koraku,
pruži ruku svakom čovjeku i budi to što jesi.
Neuhvatljiva, blistava i smirena, baš kao jutarnja rosa.
Magic wood

Zagrljaj i baćin od mene. :-))))

-- gustirna -- 15.02.2008. u 23:55

U mojim očima

kad zaklopim oči
u tišini
prepoznajem daleki svijet

nije posve nestao
još uvijek raste u meni

po licu
radost se prosula
po sijedoj kosi
mjesečina
ispod slabašnog slavonskog fenjera
kojem smo davno pjevali:
„Gori lampa nasred Vinkovaca...“

i tako se kolo vrtilo do jutra
i tako se i dalje vrti u meni
u srcu
u tišini

Neka ti je lijep vikend! Srdačno te i puno pozdravljam!

-- baca iva -- 16.02.2008. u 00:11

(...treniram za Insomnia party, čisto da ne ispadnem iz mota. Nema problema sindrom u punom jeku, evidentno. Psssst, nisi me vidjela ;-)))))))...)

-- MiniMaxine -- 16.02.2008. u 00:52