heheh

nedjelja, 31.10.2004.

moj blog

nekidan mi je šupčina govorio kako je moj blog ružan, jer da ima puno lipih blogova, da ljudi svašta naprave na njima... i ja bi napravio svašta, al treba prvo definirat to svašta. Jedino šta san pokuša stavit neke animacije, pa tekst leti, skače, raspada se, i još puno lipih stvari, ali sve to meni izgleda ružno...
evo stavio san i icq, ako je ko toliko lud da mi nešto napiše...
A ionako blog nije tu da bi bija lip, nego da bi ja moga pisat gluposti koje mi padnu na pamet...
Možda ga ipak buden uljepša malo kad mi se bude dalo... moga bi stavit sliku koje gole ženske da mi poveća posjete...:))
evo sad iden spavat
evo jedna slika koja mi se baš sviđa, skroz mi je nekako :)
ovo san ja slika, e...:)

e sad kad san počeo, evo još jedna...
moj najdraži kamen...a jel da je sladak...:)

- 02:13 - prosvijetli me:) (7) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

subota, 30.10.2004.

tek toliko

...da nešto napišen
mislim da bi bilo najbolje da više ne pišen ništa u stihovima, jer ono, očito je zanimljivije kad spominjen matematiku. A ako je to tako onda stvarno... dosadan san...
...ma baš me briga, ja san sebi zanimljiv(hahahaha), je moš mislit...
Evo ovako izgleda tekst kad stvarno neman blage veze šta napisat, ali nema veze bar san potrošio nešto vremena...
Evo sad jedna pitalica?
Jedno sunce, jedno more, jedna ljubav, živi u meni...

Koja je ovo pisma i ko piva?
Ko prvi pogodi, dobije moju sliku...hehehehe...:)

p.s. I kad gube i kad tuku uvijek vjerni svom hajduku.

- 21:49 - prosvijetli me:) (0) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

petak, 29.10.2004.

matematika/pjesma

...jednom sam pročitao, davno je to bilo, da žene vole više najgoreg pjesnika, nego najboljeg matematičara (naravno ja san odam pomislija koja glupost, pa valjda najboljei matematičar jest najgori pjesnik ili čak možda i malo bolji). Ma dobro to je više za dicu bilo, al ono ako ima nešto u tome, ja san uvik bio dobar u matematici... onda mogu mislit kakve su pjesme...
:)

- 01:23 - prosvijetli me:) (7) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

ljubav, ah ljubav

evo za početak jedna dobra talijanska poslovica
Bolje voljeti i izgubiti, nego uopće ne voljeti

Jelte da je dobra?
AL zar ne bi bilo bolje ovako...
Bolje voljeti i voljeti i voljeti i voljeti ...

Čuo sam da netko lijepo crta...
iako...znao sam to već...
probaj nacrtati mene,
u tvom zagrljaju.
Nacrtaj moje lice,
dok me grliš.
Moje oči,
dok te gledam.
Probaj nacrtati moje usne,
dok me ljubiš.
Zamisli sada tu sliku,
zar ne bi bilo predivno,
gledati koliko te volim.

Možda su ovi stihovi lijepi,
a možda nedostojni tebe
ali sada,
samo njima mogu ti reći,
volim te...(na kamenu još piše)
i znam da volim te treba bit kraj,
al srce ne može
tako malo
jer volim te samo su dvije riječi,
toliko puta izrečene...
Želim ti reći mnogo više,
Pogledaj u nebo i sjeti se mene...
...volim te, moj anđele...

- 00:49 - prosvijetli me:) (2) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

heheh i naslov se baš i ne vole...:)

dakle probudim se ja jutros malo ranije (nije baš rano, al meni 9 uri i nije neka kasna ura...:)) i odem ja sa svojim prijateljem pljosom na marjan malo furat zdravi život. Išli smo po trim stazi (za vas neupućene to nije ona stazica uz cestu, nego ona šta ima puno VELIKIH uspona) i tako mi malo trčali, malo radili vježbe, već po putokazima šta treba... Al nazad smo se cestom vraćali, jelte, više slčajno, nego namjerno. Kad ono odjednom, uleti neka žena, nešto maše, mi tako dobri, računamo idemo pomoć ženi ako možemo. I onda ti ona nama kaže, citiram: "Znate li vi zašto danas ima toliko zla u svijetu" , ako niste prije naišli na nekog takvog, to su vam jehovini svjedoci. Pa dobro šta sad i po marjanu su počeli šetat. Nakon kratkog monologa dotične, nastavimo mi dalje, naravno popnemo se na trim stazu, da ne bi jel, naletio još ko sličnih svjetonazora. I onda smo išli malo projekt x,
ovo-ono, kod pljosa, a on je bio toliko dobar da skuva kavu. I moran reć, cure ako se mislite udavat, uvatite ovoga, to će vam biti pravi muž... u svakom slučaju zna sve, jedino malo ne voli prat suđe...hehehe...:) Valjda me neće sutra ubit kad ovo pročita, al eto izgadit će i on mene na svom blogu ako mu se bude dalo pisat. I tek toliko da znate t-com-ovci vam brzo odgovaraju na mailove, mislim da je prošlo nekih desetak sati, a još nema odgovora.
ali zato su neki ljudi stvarno, a šta da kažem, hvala novac-blogu
što je našao vremena da mi objasni neke stvari, valjda nisan bio puno dosadan. I tako smo ja i pljos(on je inače ameba, al kako mogu zvat prijatelja ameba) uz male probleme s autom i gorivom otišli do mene. Uz kratko zadržavanje, ponovno smo otišli u grad (sad će ispast da ja živim na selu, al ja san isto u splitu). Onda je pljos otišao sa iš(on ga zove iš, pa eto onda ću i ja, al da se ne bi krivo razumilo ovo iš ne znači ništa loše) na kavu(neki piju kavu, a neki jamnicu, hehehe), a ja san otiša sa šupčinom na kavu, onda je došla i njegova cura, i sad da ne bi ja ispa zločest, evo napisat ću i njen blog. On još uvijek misli da su serveri neka izvanzemaljska inteligencija, ili ne znam već šta... I moran još ovo reć, vidio san u novinama, članak o onome glupom filipu, ex. bigbrother-ovcu, i gledan sliku on, a iza njega hajdukov grb... ma što mi grb sramoti... Inače, mogu s ponosom reć da bb nisan gleda već tjednima, i ponosim se tim!!! Nek gleda kome se sviđa, al opet ljudi i sapunice gledaju, ma nek gledaju, šta ću im ja, ali ljudi, TO JE STVARNO DOSANO! hehe...

- 00:03 - prosvijetli me:) (0) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

četvrtak, 28.10.2004.

Zdenko Runjić

Galeb i ja

Lipo mi je, lipo mi je
na lažini suvoj ležat
na osami blizu mora
nad pučinom tebe gledat
moj galebe
Tebe gledat s' tobon letit
povrj svega nimat straja
pa prkosit svakoj buri
i neveri ća sve vaja
moj galebe

Ća sve vaja u svom bisu
da i more vrije, pini
bit gospodar usrid svega
živo klicat u visini
u visini ka da sunce
bez pristanka nama sije
i da ništa na tvom nebu
i na moru bisno nije
moj galebe
bisno nije dokle krila
tebe nose kud god želiš
pa neveri oli suncu
ti se rugaš i veseliš

Na osami blizu mora
dok se sunce zemlji smije
slušan tebe kako kličeš
lipo mi je, lipo mi je
moj galebe

...zbogom...

- 23:40 - prosvijetli me:) (1) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

utorak, 26.10.2004.

dosada

Ubija me dosada,
nekih glupih kodova.
Cijelu večer pišem njih,
puno glupih, dosadnih.
Jedan gluplji od drugog,
a pomoći od nikog.
Šta to sada nastaje,
stranica to postaje.
Jedna lijepa, zabavna,
možda jednog dana.
Očito sam puka sad,
u glavi mi raspad.
Oči moje crvene,
u ekran izbuljene.
Sada idem poći leć,
pa ću samo ovo reć.
Adio, adio bite moj, adio, živote moj...
sutra ću ti opet doć...

mejd baj ja iliti mozak baj baj

- 02:02 - prosvijetli me:) (6) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

nedjelja, 24.10.2004.

dilema

evo sad iden gledat tv, pa se mislin da li da iden gledat flim ludi za bejzbolom, ili zvjezdane staze. Ma pričan gluposti , zapravo je dilema, ocu gledat sve zvjezdane staze(jer san neke već gleda preko tjedna) ili da gledan samo one šta nisan gleda, a u međuvremenu malo gledan film, m ako će gledat na novoj film s onim glupim reklamama... sad žurim, pa ću malo i simpsone pogledat...
Live long and prosper...:)

- 23:40 - prosvijetli me:) (1) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

dobre pisme

ove dvi pisme su mi stvarno :)))))))))))))))))))
...za sve seljake, kretene debile... čitajte riječi i plačite...

HEROYIX
U zemlji apsurda zakon je ka Burda Pa se po njemu kroji, sve po zakonu, samo izbroji I začepi pravu rupu, to je lako Kod nas bit snalažljiv je zajebat zakon Zajebat sve nas, ma nema problema Zakon je pun rupa poput goblena Pa vezi sliku, za rodbinu I kojeg priku Baci kost pasima šta nose palice Sitne ribe pune marice Dok pametne glavice biže priko granice a preplaćene guzice nas vode žedne priko vode dok ispravljaju netočne navode A na ulice su izašle curice Naše mlade snaše, u lov na nogometaše Ali im paše i druga mogućnost Sve dok je sigurnost i izvjesna budućnost I nabrekle lisnice, a nisu baš bistrice pa bi tile bit misice, i na modne pistice Jer to su nova iskustva koja otvaraju vrata Auta od faca velikog formata Ako nisu kriminalci onda su tatini sinovi, u glavama im plinovi, invalidi, sve šta vridi da im je roditelj Smisao života je ko ima bolji auto i mobitel. Svi Hrvatine, a svaki skače ka klokan čim čuje Cecu il neki hit od turbo folka Tu nema sriće, sve je gluma Ljubav odnosi bujica tekućih računa Sve do Crnog Mora, il još crnje I gore U Mrtvo more, tu nema života, samo svota Nema snova, samo lova Otrovnija od otrova, šporka od šporkih poslova A ekipa u kvartu pije pive, bez perspektive Izvukli su krive karte Krivo vrime, krivo misto, obećanja-blagosranja Al nema više vizionara Legionara, revolucionara, Bolest gora od SARSA, u ime svoga Boga Marsa Sve ih je tribalo u ludare, umobolnice Prije nego sjebaše bolnice i tvornice A ja bi samo tija radit, pošteno zaradit Imat nešto u banci, da me ne hrane starci Život je bijedan, al se ne dan Nisan gladan ni žedan, krpin se iz tjedna u tjedan I teško je nama šta bi tili bit ljudi Parimo nenormalni, ludi Al smo oni šta se bore I kad je najgore dio smo faune i flore, imamo ljubav i more to nam ne mogu otet, kod nas drugi vitar puše ne mogu se popet do nas sitne duše šta guše gustom maglom lošeg emotivnog naboja na plemenskom su stupnju razvoja ili oni šta dobro podmazanih analnih otvora voze linijom najmanjeg otpora i nema digniteta, i nema poštenja Očenaši i Zdravo Marije su cijena oproštenja i nema općeg dobra, samo vlastita torba i dupe kriminalci, a svi šute papci, suci, fratri, policajci jer su rođaci il u istoj stranci, ista banda a mi smo stranci u vlastitoj zemlji zbog ljudskoga šljama, a mi smo stranci u vlastitoj zemlji zbog ljudskog šljama, Lipa naša silovana! REFREN: Heroji! Ne tribaju nam puške ni pištolji! Samo čisto srce i ničeg se ne boj!

NOSTALGIČNA
Ima bit da san potrošija I ono malo suza za navodnit dolinu sevdaha I bluesa svit je tužan, tu nikad neće bit pravde za one koji žele samo da žive I rade I ljube, I smiju se svemu ka vicu A ja se pitan ima li smisla pravit dicu Donosit ih na svit di su život I sloboda Ka roba, koju će neki moćnik prodat I ove stare melodije bude memorije Čiste nostalgije, I ne znan šta mi je Stari s bafima, stara s ogromnom trajnom Sestra I ja, cili umazan slajom I sve je daleko I tajno Znan ni onda nije sve bilo bajno, al ditetu sve je sjajno i pari mi se puno lipše I ove kapi kiše ka da šapću: “Nikad više…” Jer sve prolazi, ostaje samo u nama U srcima , u umu, I foto albumu Priča svaka slika, da ne zaboravin nikad Nasmijana lica nekih starih prika Nekih nema više, ostale su sjene Mora bit da je s njima nesta I dio mene Al vrate ga kiše, I vitar s juga Neka stara pisma, nostalgija I tuga. * Nekad se pitan jel tribalo sve baš tako bit pa mislin, tribalo je bit, jer je proklet ovi svit I dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj Zato se nadan da postoji I pakal I raj Neki viši sud, Božja pravda Da presudi I kazni svakog onog gada Željnog rata I žednog krvi Al ko je bez grijeha nek baci kamen prvi Ironično zaista, da citira Krista Jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista I to u mraku, u miješanom braku U nekoj dalekoj zemlji, sad je samo u zraku I baš me je tamo donila roda Da ne mrzin I buden pošten, iskren I odan A razliku između zla I dobra Nisan naučija ni od fratra, ni hodže, ni popa A kad su zavladali oni šta su pali s kruške Božji ljudi su blagoslovili puške Janjce slali u smrt, za svoga Boga, jedinoga Za ludilo svoga ideologa kad bijesni mržnja razum nije lijek I ludilo uvik promijeni tijek Povijesti, i ispiše novu krvavu stranu U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu. * Zato letin visoko iznad napaćenog tla Daleko od poimanja dobra i zla visoko gore, ka Suncu, u nebesa di se gužvaju poruke SMS-a iz ovog vrimena izlazin van I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san Neki bolji dan, pun smija I vica Di su sritni ljudi I njihova dica I gledaju u sutra, ozarena lica Puni nade, u tom svitu pravde Jednakosti, bratstva I slobode U svit ljubavi me misli vode I još uvik virujen da će na ovoj planeti Jednog dana svi ljudi moć živit sretni Razum, ljubav I znanje izgradit će raj I znaj, neće biti ironije za kraj.

i jos samo dio odjeba...
I za debilne pjevace je lansiran odjeb, Bože oprosti, al' rado bi im iša na pogreb. Ide odjeb onima u skupim odjelima šta se razbacuju skupim jelima. Ide odjeb za glumce, debilne mulce, šta misle da su face ako nose puce. Odjeb ide svima šta misle da je lova jedino sredstvo ostvarivanja snova. Tu mislim i na one ljude, znaš, šta se ožene pa vrište "Ima li nade za nas!!". I taj stih vraca ih u dane kad su odjebali ljubav i uzeli konje vrane.

...odjebali ljubav i uzeli konje vrane... jel se ko prepoznaje...:)

znam da se o ukusima ne rapravlja, al neki stvarno nemaju ukusa!!!

- 22:49 - prosvijetli me:) (3) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

subota, 23.10.2004.

naslov

bar san napisa nešto u naslov, bolje išta nego ništa, sad san ja mislio napisat malo nešto o nečemu, al san počea čitat blogove, i tako izgubija vrime, bija san jučer na koncertu od magazina, a inače mrzim magazin, al ima par onih starih pisama koje su još dobre, pa ih volin poslušat. sad iden....

- 23:39 - prosvijetli me:) (0) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

petak, 22.10.2004.

priča o nama

Baš san sad pogleda jedan dobar film, story of us, iliti, priča o nama. Inače ne volim romantične filmove, al ovaj mi se baš svidio. Baš je zanimljivo kako ljudi zbog ponosa izgube ljubav, u ovom filmu se to i nije dogodilo, al mislim da ljudi to često u životu naprave. Možda neko misli da je plač izraz nečije slabosti, ali postoje slučajevi kad to može značiti i određenu dozu hrabrosti, jer treba, zaboraviti nekad na ponos, na svoj ego, zaboraviti da uvijek netko drugi mora pristati na kompromis, već jednostavno dopustiti ljubavi da iziđe iz srca, bez nekih uvjeta, bez straha od odbijanja, bez svog ega... jednostavno razmišljati emotivno i raditi ono što ti srce kaže. Najgore je šutjeti, ili poslije svađe, biti ljut i čekati da se netko drugi ispriča, da netko drugi pokaže osjećaje, treba možda malo više osjećaja, a manje razmišljanja. Kad je najgore, kad se čovjek osjeća najljućim, samo treba to zaboraviti na čas, poljubiti voljenu osobu, i reći kako voliš... Kad se voli, najviše što se može, ništa ne možeš izgubiti, možeš ili ostati bez osobe koja te ionako ne zaslužuje, ili učiniti sretnom osobu koju voliš, a zar to nije smisao ljubavi? Jer ipak, što mnje pokazuješ osjećaje, manje ćeš ih i vidjeti oko sebe. Ako voliš nekog, zar postoji išta što bi ti bilo preteško učiniti za tu ljubav, pa kako bi onda bilo teško jednostavno voljeti...

- 00:05 - prosvijetli me:) (8) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

četvrtak, 21.10.2004.

bas slatko...

ovo san nasa na blog od tinchi, dakle ja sam zaljubljena jabuka...:)
Jun 25 - Jul 04 - Jabuka
Jabuka (Ljubav) – obicno vitki, karizmatični, dopadljivi i atraktivni, ugodne vanjštine, rado flertuju, avanturisti, čulni, uvek zaljubljeni, žele voljeti i biti voljeni, vjerni, nježni, sirokogrudni, talenti za nauku, žive za danas, bezbrižni filozofi sa snagom dobrog izlaganja.

- 02:01 - prosvijetli me:) (6) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

srijeda, 20.10.2004.

nema se vrimena...

evo i ja odlučio ode nešto napisat... nisan odavno...
Dakle, ovih dana sam se uglavnom bavio projektom x, tako da nisan ima vrimena za išta drugo. Nisan danas cili dan nijednu kavu popio, a ovakvi dani su jako rijetki.. Ali nema veze, kažu da je zdravije ovako, sad ja iden malo surfat po internetu, možda neđen koju korisnu stranicu... nisan se ni sad baš napisa, al ne mogu, kad cilo vrime mislin na druge stvari. odoh ja sad...

- 23:52 - prosvijetli me:) (1) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

ponedjeljak, 18.10.2004.

u zdravom tijelu zdrav duh

Ovo baš i ne bi bio opis mene kao osobe, ja sam više suprotnost ovome, ali odlučili smo ja i pljos(to je oni prijatelj s kojim sam krenuo u projekt x) malo otić češće na marjan rekreirat se... I tako smo bili jučer malo trčali, vježbali i tako to... Zamalo nas je u tom naumu kiša spriječila, ali s obzirom na našu čeličnu volju ipak smo ostvarili svoj naum. Sve u svemu dobar početak. Sutra ću ja, jelte, malo slikavat po gradu, pa ako vidite nekog debila da vam slikava kuću, znajte da sam to ja... hehe
sad san ja još mislio mislio dosta pisat, al moran malo pogledat cjene iznajmljivanja domena i tako to... pa neman vrimena za pisat...ako neko zna di je najeftinije za iznajmit domenu nek pošalje mail..

p.s. pozdrav svim boysima, a posebno Zdravku Mamiću...

- 00:15 - prosvijetli me:) (6) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

četvrtak, 14.10.2004.

ideje i planovi

eureka! ...al da počnem od početka, dakle prvo me oni šupak od prijatelja probudi ujutro da mu dam index koji je on zaboravio u autu. I tako se ja jadan probudin dan mu index, i popijen doma kavu. Onda odem vani, zoven tog istog šupka, kad ono, on na mup-u vadi putovnicu. I tako oden ja do mup-a, kad eno ti njega stoji tamo dok mu cura obavlja njegov posa, a kad je jadan nesposoban... Meni se nije dalo baš čekat pa odem u kafić popit kavu. Poslije je došla i ona, i tako mi pričali dok nije on doša, i saznam ja da i ona piše blog...al nije tila reć koji je njen...(to neće bit teško saznat...hehehe...). Onda je doša i on, i valja baze kako je on siromašan, a sad se seli sa svojima i kupuju se jeftine stvari, tipa jacuzzi, plasma tv od nekih 30 tisuća kuna...jadan on. Ali nije njemu bilo lako...za božić 96, oni su imali samo dva krumpira, a on jadan bio još mlad, pa nije ništa zna i pojeo cijeli krumpir. Onda ga je mater istukla...još i danas ima modrice...(možda ovo nekome i nije smišno, al da ga je još ko sluša crka bi od smija...) Nakon toga zove mene drugi prijatelj, al da ga ne zoven stalno tako nek on bude "pljos" (možda jednom i objasnim zašto pljos, al sad je to još jedna od tajni u projektu x). I tako, kao što smo i planirali odemo pljos i ja do faxa vidit u koju uru su nam predavanja. I vidimo mi da je to u 6 i 15, al tada je bilo tek oko 2 i nešto. I tako mi planiramo šta bi mogli radit u međuvremenu. Naravno sve što smo smislili bila je kava. Ali bar smo što se tiče faxa odlučili ić na ona predavanja koja nas zanimaju, bez obzira na kojoj godini (valjda nas niko neće tuć...). I tako prošetamo mi do f-a. Čim smo sili, odma nas je puklo, idemo mi radit stranicu na netu, lipo iznajmit domenu, i čuda radit... I tako krenemo mi u projekt x. Sve smo mi to lipo zamislili, kako će to izgledat, šta će bit tu, dizajn, teme... Ma sve super, samo jo trebamo napisat kod za sve to, napravit koju animaciju,i bit će to vrhunska stranica, ma ni monitor joj neće bit do kolina... Iako to sve skupa neće bit ni malo lagano, jer dosta smo mi toga isplanirali... Ma već smo zamislili kako će se t-ht reklamirat kod nas(naravno njima naplaćujemo trostruko za reklamu). Sutra već počinjemo s izradom (iako će to malo teže ić bez jednog cd-a na kojem su mi neki korisni programi :-)). Ali tijekom razmatranja projekta x, došlo je do kratkog prekida. Sidimo mi tako i pričamo, kad eto ti u kafić nekog lika, upadne ljudima s pričom, on je iza marine, da ne može nać drugi posa, nego prodaje ružmarin. I tako on od stola do stola(iako nije mora jer je bija toliko glasan, da ga uvik moš čut), ali pljos je ako niste znali duša od čovika, pa je da čoviku 5 kuna... Uglavnom, još su mu neki dali, pa san ja za trenutak predložio pljosu da se ostavimo web programiranja, i idemo prodavat ružmarin, jer se to više isplati... I tako nekon zaključenja idejnog djela dizajna projekta x, odemo mi polako prema faxu, al imali smo još malo vremena, pa smo malo gledali knjige po knjižarama. I mogu sjetno primjetit da nijednu o php-u nisam vidio...tako ako netko zna koju..hehe... Isto tako, ako znate za neki memento(ne znan za vas al meni je ova riječ glupa) iz elektrotehnike/elektronike, ne bi smetalo da mi to kažete. Uglavnom na faxu smo malo spominjali računala, jer hvala bogu, to tamo i učimo...hehehe... I, tako završi fax, dogovorimo se ja i pljos, za praktični početak projekta x sutra. Uputim se ja doma, naravno, opet je padala kiša...mrzim kišu... I onda odem sa šupkom, njegovima i još par ljudi iz ulice, vidit njegovu novu haus (šta da vam kažem, čovik u autu ima puno sidala). I baš je lipo tamo, iako još nisu sve sredili... Onda san otiša doma, naravno pogleda san i treću epizodu povratka u budućnost, i naravno onda sidnem i upalin računalo...hehehe... Sad odoh zapalit pa u krevet... stvarno bi bio red da počnem malo ranije...

p.s. pusa bivšoj, može neko reć da je 13 nesritan broj, al meni su 13 bili jedni od boljih dana u mjesecu, a uostalom i hajduk je osnovan 13,

KRIVO JE MORE
Ti, ti si ga upoznala jedne ljetne veceri
On, on te poljubio dok more se pjenilo
I ti si se zaljubila mada nisi htjela to
Krivo je more...

Znaj ljeto je varljivo, a srce ti zavodljivo
Kuci kad si dosla ti, znala si da si u zabludi
A to vece uz mora sum, Od srece sva si blistala
Krivo je more...

JEDINA MOJA
Pogledaj u moje oci
Zasto skrivass pogled taj
Pogledaj u moje lice
I pokazi osmjeh svoj

Djevojko u sutonu tihom
Pokraj rijeke sto koracas
S tuznom sjenom na licu svom
I kosom njeznom, i kosom plavom kao lan
Jedina moja, tebi sviram ja...
Jedina moja, tebi pjevam ja...

- 02:31 - prosvijetli me:) (1) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

ponedjeljak, 11.10.2004.

It's raining day

bla bla bla, u nedostatku boljeg početka, i ovo je ok...
Dakle zaputim se ja večeras odvest sestru na bus, al malo smo jel zakasnili, pa...
...sam ja pametno zaključio da bi je moga ja odvest na selo kod momka. Još povedem prijatelja, ka ono da mi ne bude dosadno samom se vraćat. I tako krenemo mi, uz pratnju lijepog vremena...
Malo po malo, dođemo mi u Lovreć (to je jedno selo 60 km od Splita), uz par kapljica kiše putem. I, naravno odemo popit piće (u pirelija, hehe). Planirano vrime od nekoliko minuta provedenih u kafiću malo se odužilo, i tako onda odemo mi odvest sestru i momka joj, u medov dolac (još jedno velepoznato mjesto u imotskoj krajini, hehe). I tako mi siđemo s glavne ceste, desetak minuta vozimo se bog te pita kuda, uz malo veće padaline... Dođemo mi lipo na cilj, ostavimo šta trebamo ostavit, i zaputimo se moj prijatelj i ja, nazad. Kako rekli tako i napravili... haha, šale nikad dosta... I tako mi vozimo, nadajući se izlazu na glavnu cestu, dok su se andjeli valjda kljukali lukom... I, evo ti nas izlazimo na normalnu cestu, kad ono virovali ili ne, našli se na prijateljevu selu, i to, rekao bih, srećom (dobro nismo još gore zalutali). Sretni što bar znamo di smo, lagano se mi zaputili prema Splitu. Ovo lagano je bilo možda prebrz izraz, jer su u međuvremenu, oni anđeli od maloprije, trpili posljedice onog luka. I tako mi polako stigosmo do splita, sretni i zadovoljni što smo u najdražem gradu. I onda smo se malo provozali do bača, di budala ima curu, koja je bila s rođacima, koji su hm, malo popili. U međuvremenu smo ostali bez duvana, a ekipa puši superlight (pa da ne bi čovik od miline presta pušit) I tako mi malo poprilamo, i odemo ća doma, što je prijatelju puno bilo drago, jer da mu je ona njegova dosadna više. I, tako mi odosmo doma, usput kupimo duvan (fuck the EU, nikad neću prestat... ) dođen doma taman navrime da mogu, zvjezdane staze pogledat (dobro, malo san zakasnio na prvu epizodu, al fuck it). I tako završija je još jedan dan... Sutra počinje fax, naporan život i tako to...

ps. hajduk je bolji od dinama tralalalalaaa...:-) :-) :-)

- 02:24 - prosvijetli me:) (2) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

nedjelja, 10.10.2004.

tv program

a šta da kažem? Nikad ništa nema na tv, i onda u isto vrime utakmica, i tri dobra filma(je da san gleda 2 već prije, al ipak) neko stvarno ima smisla za vrime...
Napa me prijatelj, da koliko san popija kad san ovo doli pisa...
...nisam ništa, a da jesan, sumnjam da bi mi se dalo ovoliko i pisat...

- 01:33 - prosvijetli me:) (0) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

subota, 09.10.2004.

san ljetne ljubavi

Volim te... zar se može na početku nešto bolje reć? Zašto se sad glupo osjećam? Sve ovo što napišem, mogao sam ti reći u lice, ali ne mogu. Ovako je puno lakše. Toliko toga mi se vrti u mislima, toliko toga što bih ti htio reći, mogao bih tipkat dok god se ne pokvari tipkovnica. Znaš, kad razmišljam, toliko je lako misliti što bi ti sve mogao reći, kako bih to rekao, kako bih ti priznao sve moje najdublje osjećaje, sve ono što sadržava moju osobu. Ali kad pokušam to izgovoriti, kao da mi se mozak isprazni, ništa ne mogu reći, ništa na znam, ništa ne osjećam... Ne mogu to čak ni napisati, sve jednostavno stoji u glavi, i koliko god se ja trudio, ne mogu to pustiti van. Znala si mi reći, kako ti tešk pokazuješ osjećaje, pa da možda zbog toga, izgledaš kao hladna osoba. Mislim da ja još teže pokazujem osjećaje. Sinoć sam u autu sluša neku pismu, s riječima otprilike «noću kradom prođem tvojom ulicom», i zamisli baš tada sam prolazio... I sama znaš koliko smo se puta posvađali, pa prekidali na par dana, pa sam izluđivao sve oko sebe pričama kako smo prekinuli... onda su mi svi govorili da ih ne zajebajen, da ćemo bit opet skupa. I toliko su puta bili u pravu. Bio sam sretan zbog toga. Ali ovaj put sam već sve uvjerio da smo sad zauvijek prekinuli, i sad mi već svi vjeruju, a volio bi, da mi bar neko kaže, ma bit ćete vi opet skupa...
Sad smo mi, navodno prijatelji, haha, ali to, toga smo oboje svjesni, uopće nije istina. Da samo znaš kako svaku večer držim mob u ruci, i želim ti poslati poruku, deset poruka, sto... Želim ti reći kako te volim, kako ne mogu bez tebe, kako si ti sve što želim. Želim te nazvati, pričati s tobom satima, želim te vidjeti, poljubiti te, želim da se opet malo mazimo...
Možda ti mene više ne voliš, možda si već našla drugog, možda ti ja polako izlazim iz srca. Znam da je tek prošlo mjesec dana, otkad smo prestali biti skupa, ali ovi dani mi izgledaju kao godine. Možda sam te prelako pustio, nisam ti davao dovoljno ljubavi, sve ovo što govorim, čini mi se glupo, nedostojno ljubavi. Kad sam imao 17, pisao sam pjesme, mislim da su te pjesme više izražavale osjećaje, nego što ih sad ja mogu iskazati, ali tad nisam imao te osjećaje, to su bile samo pjesme. Sad tek mogu shvatit o čemu sam onda samo pisao, ali sad to ne mogu izreći. Što bi uopće bila ljubav? Uvijek mi je glupo kad neko pokuša definirati ljubav, s nekim filozofskim rječnikom, kao da je to neka logička cjelina. Bar su meni često znali reć da filozofiram previše... ali ljubav? To je nešto drukčije, to je jedina stvar koju mislim, da se ne može nikako opisati, to je jednostavno nešto što osjećaš, svaki pokušaj opisivanja toga smanjuje značenje te riječi. Kakoda ti opišem što mi značiš? Kad sam s tobom, kad te zagrlim, jednostavno tada se osjećam potpun, ne kad stojim na sjeveru i ubijam glasnice zbog hajduka, ne kad s prijateljima praznimo alkoholne napitke, sve to čini život, ali ti jesi moj život. Može hajduk bit prvak europe, mogu ja postat novi bil gates, mogu imat masu love, mogu vozit crvenog ferrarija f50, ali da moram birat između svega ovog i jednog tvog poljupca, želi bih samo jednom još dotaknuti tvoje usne. Za par dana trebale su se navršit dvije najljepše godine mog života, bar službeno. One su ipak za mene počele malo prije, one ljetne večeri, kad si me čekala tamo na čiovu, i kako sad mogu zaboravit onu pismu...krivo je more..., iako, što se mene tiče, nije more krivo, da su bile planine, svejedno bih se zaljubio u tebe... jedina moja... Baš čudno kako te dvije pisme mogu dobro opisati našu vezu. Još jednom ti moram reć, oprosti za onu večer, za sve ono što sam ti rekao u ljutnji, znaš valjda da ništa od toga nisam mislio, ti bi bar to morala znati, ti kad si ljuta govoriš svašta... Zar moraju one riječi bit zadnje koje sam ti rekao dok smo bili skupa. Da sam umjesto onoga rekao volim te, danas bi vjerojatno bili skupa. Onaj kamen u obliku srca, što si mi davno već dala, još nije izblijedio, još na njemu piše volim te. Svaku večer pogledam te riječi prije spavanja, i mislim se; zar sam te stvarno zauvijek izgubio? Je li moguće da me moj anđeo više ne voli? Kad god šetam po gradu uvijek poželim da te vidim, ali se još više bojim da te možda neću vidjeti s drugim, kako nasmijani i zagrljeni šetate... Možda ti sve ove riječi ni ne znače ništa, možda i nisu neke umjetničke, ipak si ti bila umjetnica u našoj vezi, ali jedno je sigurno: Kako god shvatiš ove riječi, one su pisane s puno osjećaja, one su pokušaj stavljanja mog srca na papir. Kako je nevjerojatno da u samo dvije rijči, toliko toga može stat: VOLIM TE...fur immer.

...šteta što ovo nikad nećeš pročitati...

- 03:50 - prosvijetli me:) (1) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

ako se pitate, zašto nema više glupih dana, ima njih samo mi je dosadno svaki dan opisivat jednu te istu stvar... sad iden gledat reprizu prijatelja, poslije mozda napisem još nešto dubokoumno... tschus...

- 01:15 - prosvijetli me:) (0) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

"Suprotnost ljubavi nije mržnja već apatija"
Ovo san, mislim vidija u nekom filmu, jedna od boljih izjava koje san čuja u zadnje vrime... jednostavno san je mora napisat, e sad san se sitija moran još nešto reć, meni je malo glupo ovo minjanje lozinke, mislim pa kome je to palo na pamet???

- 01:06 - prosvijetli me:) (0) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

petak, 08.10.2004.

joj ili zašto uvik najviše vrimena potrošin na naslov

ja vjerujem, ti vjeruješ, on vjeruje...
a mora san nekako počet... jasno je iz uvoda da ću valjda pisat o vjeri, pa da krenem, šta bi ja moga napisat o vjeri? Pročita san viceve nekog hare krišne, pa sam odlučio i ja nešto napisat.
Kako ja to shvaćam, sve religije su, pozitivno gledajući, iste. Sve pričaju o ljubavi, trebaš volit ljude, ne bit loš prema njima, radit dobro...samo se bog zove čas ovako čas onako... i to mi je ok
Međutim, zašto ih ja baš i ne volim? Zato jer ljudi preobliče to malo, i onda nastaju sranja, te ubi ovoga, te ubi onoga, te ovaj je grešnik, te onaj nije dobar...
Sad idem pokušat navest greške religija, po abecednom redu (hehehehehehe):
lipo nađeš skupinu ljudi koji su malo manje inteligentni, i stvoriš od njih masu i kažeš im:
ubijanje nije dobro, osim ako to traži vaš bog (tj. kad ja kažem), ja sam božji čovik, i hvala bogu normalno je da ja živim ka bogataš, dok vi možete bit malo i siromašni, ali to će vam se vratit u drugom životu(ili na nebu), ono tamo je sveta voda, tamo se vi kupajte, a ja sm ponizan pa ću ja u ovu ode čistu vodu, ako budete previše pazili na svoje tijelo, bog će vas kazniti (ali ja mogu malo vašu djecu, ipak sam ja božji čovik), vi dajte trećinu svog siromasima, trećinu meni, a ja ću sebi sredit stan, kupit auto, a bože moj ako šta ostane moran i braći malo stan sredit... , ako umirete, ne smijete si spasiti život tuđom krvi, jer je nečista (koliko god se ja trudija, nikako ne mogu shvatit kome je ova glupost pala na pamet...), vašeg muža ne smijete napustiti, čak ni ako pije, tuče vas..., isto tako ni vašu ženu, pa makar spavala sa cijelim selom...

ne da mi se više nabrajat, moga bi ovako dugo... još san se sitio jedne stvari... kad san iša u osnovnu na vjeronauk, nastavnica je govorila da je masturbiranje grijeh, i da to nije dobro, jel kad jednog dana stupimo u spolne odnose da će oni bit loši, ne znan za druge, al ja je nisan sluša, drago mi je da nisan, a mogu osobno potvrdit da je njena priča jedna velika LAŽ!!!
religija je stvarno opijum za mase, i pukne odlično...

još da kažem, što se tiče vjerskog opredjeljenja, nisan ateist, virujen da postoji neko univerzalno dobro (više se nadam), al mislin da su sve vjere miljama daleko...

- 02:34 - prosvijetli me:) (2) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

srijeda, 06.10.2004.

gluposti, dan treći

...još jedan zanimljiv dan, svoj najdraži krevet napustio sam oko podne i po(olitiga, po bota :-)), napredujem, iz dana u dan sve ranije... Onda san nešto pojeo, otiša platit struju, popija kavu, uz ugodne razgovore, je, moš mislit, priča s prijateljima o pozitivnoj budućnosti, svrsi zavoda za zapošljavanje, vezama i vezicama(mislim, za posa) koje ja naravno neman. Čita san malo tekstove nekog lika koji se valjda dobro snalazi s novcem...hehe, volio bi ga vidit u mojoj situaciji, baš me zanima šta bi onda smislija. Neš ti priče, imaš 5 ijada plaću(ako nije i veća), i onda priča o štednji, vidija bi ga ja da ne radi, zva bi se nocashman... koliko se meni čini sva njegova filozofija je, nemoj trošit na gluposti, pa ćeš imat više love. To valjda svak može skužit. Samo me zanima, ima li prika koji savjet za one što ne rade(a žive u Splitu, jer je ode malo teže nać posa nego u zagrebu)? ...a šta se dogodilo onoj šupčini od mog prijatelja, zvali ga na razgovor za posa na koji se nije ni prijavija, i što je najgore sad su na radiju pustili thompsona – hrvatinu, sa svojom junačkom pjesmom, ma super...
Hvala bogu završija je, valjda će sad nešto bolje da mi malo podigne moral... evo neka depresivna mlada hrvatica, da je ona u sobi možda bi i bio boljeg raspoloženja, a ovako molin boga(ovo je čisto izraz, nisan baš neki veliki molitelj) da pisma brzo završi, al eto demokracija, svak može radit ono što želi, naravno ako ima love ili ženski spolni organ(dobro nakićen naravno). Ovaj moj tekst je skroz neraspoložen, pa ćemo ga malo oraspoložit jednim vicem:
Gost: Konobar, u mojoj juhi pliva muha!
Konobar: Neće dugo, zar ne vidite onog pauka na rubu pijata?
(Ovo san pročita u dječjem klubu :-) :-) :-) )
Sad bi valjalo nešto pojist, ne znan zašto mi je sad pa na pamet paradoks blizanaca, al stvarno me zanima bi li to vrijedilo i za trojke... ma svejedno, iden ja. Asti, glupe pisme...

- 23:10 - prosvijetli me:) (3) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

utorak, 05.10.2004.

gluposti, dan drugi

Danas je bio još jedan zanimljiv dan, opet san se rano diga, ovi put je bilo u 1 i po, hehe, naravno opet je bio ručak. Nakon ručka san malo prošeta, onda mi je (bivša) draga poslala poruku pa san se malo s jnon dopisiva, došli smo do zaključka da ćemo bit prijatelji, haha, ko tu koga... Vjerojatno ćemo razmijenit par poruka u par mjeseci, a onda se nećemo nikad više čut. Ako slučajno opet ne budemo skupa, štto i nije baš vjerojatno. U međuvremenu san zva prijatelja, koji naravno ima dobar mob, koji je više izgašen nego upaljen (baterija mu je zakon), pa ga naravno nisan moga dobit. Doma mu se niko nije javlja, pa san odusta od te ideje... Onda san otiša doma, svratija malo do sestre, koja je usput rečeno danas ostala bez posla (valjda nas prati sreća oboje), zapalija koji duvan, i onda san otiša doma. Uša u svoj svijet (čitaj: svoju sobu) upalija kompjuter, i počea pisat... Taman sviraju prikaze od ede (zaboravija san reć, u međuvremenu san i upalija radio) , sad će neka pisma od magazina (hvala bogu stara je pisma, pa je mogu poslušat), ljube, ljube se dobri, loši, zli, al niko tako kao mi, ne zaboravi... (ah, samo prazne riječi...). Ljudi danas zaborave dok rečeš keks. Onako usput; kako američki doktor znanosti broji do 5? One mississippi, two mississippi...
Joj, jesu pametni... a znate kako moj kompić, 1, 10, 11, iofhase9843zr, uh4f0z4, fatal error...., i sad će neko reć da gates nije genije... evo sad piva lana :-) (mislim da se tako zove), nije loša kad gledaš na tv bez tona, al dobro ima i gorih... , moga bi uskoro nešto i pojest, evo taman san čuja na vjestima da je hrvatska dobila dragovoljca 2:0, još jedan povijesni rezultat za naše, jeeeeee... Sad mi je nesstalo inspiracije za pisanje gluposti, sad ću malo ozbiljno pisat, gladaaaaaaaaaaaaaan saaaaaaaaaaam...hehe

- 19:25 - prosvijetli me:) (1) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

nesto pametno

evo buljin u ekran, pokusavan razmišljat o nečemu, al ne ide...
Sad se čovik može zapitat, šta mi znači ovaj naslov? I ja se to pitam...
Stvarno, ako san napisa u naslovu nešto pametno, znači li to da u tekstu moran nešto pametno pisat? Mora li naslov imat ikakve veze s tekstom? Možda neko misli da treba, ali ipak, zar bi to stvarno trebalo šta značit nekom ko sebe naziva heheh. Šta mi uopće znači ovo heheh? Ma da ja sad puno ne baljezgam, iden ja zapalit duvan pa ić spavat, ko je vidio pisat pizdarije u ovu uru...

Možda će sad netko pomislit da nisan reka ništa pametno, al ipak, šta može čovik pametno napravit u 2 i po poslije ponoći (kad se mora dizat ujutro)? Može otić spavat...Tschus...:-)

- 02:33 - prosvijetli me:) (0) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

ponedjeljak, 04.10.2004.

gluposti, dan prvi

Danas je bio jako zanimljiv dan, hehe, diga san se u 2 popodne, taman kad je bio ručak...a zašto bi se inače i diza. Nakon šta san se dobro najeo, ka šta ja uvik i radin; moš mislit; otiša san malo do grada, popio kavu i kupija banak, pardon, mali oglasnik. I, tako ja otvorim stranice di se, amo reć, nude poslovi, i naravno unutra masu poslova, 100 agencija za nekretnine, 100 kafića, u kojima, ne daj boze da bi primili nekog bez iskustva, nekoliko praonica, u kojima je zarada vrhunska, i napokon, dva oglasa koja mi se učine zanimljivi. Prvi je bio u dućanu di prodaju mobitele, navodno samo trebas znat radit na kompjuteru. Super kažem ja, i biram broj... na moju veliku sreću, nitko se ne javlja, i tako par puta. A ništa, probat cu i sutra koji put zovnit. Drugi je bio za vozača u nekoj pekari, i tako ja zoven, ali ko bi reka, ne mogu dobit vezu. Ali vidim ja piše da se može doć ujutro od 10 do podne, pa ću ujutro otić s velikim nadama u zaposlenje. Onda san otiša malo prošetat do kladionice, bacija još 5 kuna, s predviđenim dobitkom od nekih 50-60 kuna. Sve je to bilo super dok nisan vidio tiket, i tako piše na njemu da ima dva moguća dobitka, a ja jadan sve fikseve igra. Sad se ja mislin, a možda me sreća posluži ovako, i tako odem ja doma. Dođen doma, vidin upaljenu televiziju, a na njoj, nemoš virovat, sapunica. Tako san se oduševija da san odma otiša u sobu, upalija radio, lega na krevet i uziva u dobrom zvuku (više – manje). I onda me puklo – iden ja pisat gluposti. Upalin kompjuter (za amatere, to vam je ova kutija koja vam smeta, a ne ekran na kojem sve to gledate). Još samo san treba instalirat office, otvorit word, i pisanje gluposti moze počet. Ali naravno, prvo moran zaštitit dokument da ga ne bi ko slucajno vidija. To bi možda i bilo logično da doma iman nekog ko zna upalit kompjuter. Evo taman me stara zvala da idem večerat. E, pa idem...
Evo me opet, na tv nema ništa ka i obično. Ima posli jedna komedija (baš me zanima oću se uspit nasmijat dok je buden gleda...), a do tada mogu napisat još koju glupost.
Izgleda da ipak neće bit vremena za to, jer sad iden gledat film. Zamalo san zaboravio pogledat rezultate na svom tiketu... ne moš virovat, popušio sam. Tješi me bar da dinamo nije dobio. Mamiću care, budi doživotno u dinamu, i svake cu se godine veselit Hajdukovom naslovu prvaka...hehe...
A di je i meni pamet bila, duju na dinama stavit...

- 22:07 - prosvijetli me:) (0) - troši papir uzalud:) - link posta...ako te baš zanima...:)

Sljedeći mjesec >>