Ubija me dosada,
nekih glupih kodova.
Cijelu večer pišem njih,
puno glupih, dosadnih.
Jedan gluplji od drugog,
a pomoći od nikog.
Šta to sada nastaje,
stranica to postaje.
Jedna lijepa, zabavna,
možda jednog dana.
Očito sam puka sad,
u glavi mi raspad.
Oči moje crvene,
u ekran izbuljene.
Sada idem poći leć,
pa ću samo ovo reć.
Adio, adio bite moj, adio, živote moj...
sutra ću ti opet doć...
mejd baj ja iliti mozak baj baj
Post je objavljen 26.10.2004. u 02:02 sati.