...još jedan zanimljiv dan, svoj najdraži krevet napustio sam oko podne i po(olitiga, po bota :-)), napredujem, iz dana u dan sve ranije... Onda san nešto pojeo, otiša platit struju, popija kavu, uz ugodne razgovore, je, moš mislit, priča s prijateljima o pozitivnoj budućnosti, svrsi zavoda za zapošljavanje, vezama i vezicama(mislim, za posa) koje ja naravno neman. Čita san malo tekstove nekog lika koji se valjda dobro snalazi s novcem...hehe, volio bi ga vidit u mojoj situaciji, baš me zanima šta bi onda smislija. Neš ti priče, imaš 5 ijada plaću(ako nije i veća), i onda priča o štednji, vidija bi ga ja da ne radi, zva bi se nocashman... koliko se meni čini sva njegova filozofija je, nemoj trošit na gluposti, pa ćeš imat više love. To valjda svak može skužit. Samo me zanima, ima li prika koji savjet za one što ne rade(a žive u Splitu, jer je ode malo teže nać posa nego u zagrebu)? ...a šta se dogodilo onoj šupčini od mog prijatelja, zvali ga na razgovor za posa na koji se nije ni prijavija, i što je najgore sad su na radiju pustili thompsona – hrvatinu, sa svojom junačkom pjesmom, ma super...
Hvala bogu završija je, valjda će sad nešto bolje da mi malo podigne moral... evo neka depresivna mlada hrvatica, da je ona u sobi možda bi i bio boljeg raspoloženja, a ovako molin boga(ovo je čisto izraz, nisan baš neki veliki molitelj) da pisma brzo završi, al eto demokracija, svak može radit ono što želi, naravno ako ima love ili ženski spolni organ(dobro nakićen naravno). Ovaj moj tekst je skroz neraspoložen, pa ćemo ga malo oraspoložit jednim vicem:
Gost: Konobar, u mojoj juhi pliva muha!
Konobar: Neće dugo, zar ne vidite onog pauka na rubu pijata?
(Ovo san pročita u dječjem klubu :-) :-) :-) )
Sad bi valjalo nešto pojist, ne znan zašto mi je sad pa na pamet paradoks blizanaca, al stvarno me zanima bi li to vrijedilo i za trojke... ma svejedno, iden ja. Asti, glupe pisme...
Post je objavljen 06.10.2004. u 23:10 sati.