geomir

PADOVA

"Eh, Padova di mia gioventů" reko bi dr. Luigi.
Ja nisan bio u mladosti ovdje, ali se uvik lipo vratit,
jer uvik ima što za vidit, i uvik nešto novo.

Prispili smo na Festival hrane na pjaci

isprid Basilica di Santa Giustina,



ali nije bila neka hrana, sve ništo usuvo.



Sutradan na istom mistu



nekakva demonštracija



zrakomlata.



Inače, ta pjaca, Prato della Valle, je uvik lipa na kartolini.



da nisan uočio sarce,



moga bi in zamirit šporkicu u kanalu.



Mladost je sinkronizirano aktivna,



a neki skaču u ariju od sriće.



Nedaleko je i crikva svetega Antonija Padovanskog, iako nije njihov.
Oće oni to, pa su i jednog našeg (o kojem ću posli ovoga) ćapili.



Po cili dan crikva je na udaru turista



e belle ragazze si litratono se stesso



ma anche il mia macchina (fotografica) aveva lavoro.



Bilo mi je interesantno



snimati zgodnu soldaticu



pod punim naoružanjem



ispod repa konja Gattamelata



ili u profilu



u teškim cokulama.



Fratar je slobodan proći,



ali drugi, osobito s boršima, ruksacima i sl.



moraju biti detaljno pregledani. Pogotovo ako su crveni!
Da su barem od tog sladoledara u Nici zatražili da im da koji kornet!!



I malo šetnje po gradu, uz živicu s bojlerima na Sunce



ili pored stare masline, koja mora da je ovdje od iskona,
jer ovakvu doniti od nekuda, nije mi baš vjerojatno.



Proći uz opojno mirisni zid jasmina,



ili uz krug salate u kašeticama na trgu.



Pogledati u zabranjenom smjeru,



a on se pita: koji si ti mali,... ne sićan te se!?



Sve smo ih lipo sredili, infašali,



a ovoga je neko drugi armira.



Ova se sama armirala gvožđurijom,



dok me taki sile na dilemu, ... livo ili desno!



Zato odoh ja u oblake,



a ona meni,.....baciami in culo!



E nećeš ti meni nepozvan



na teracu!



I tako dođe kraj šetnji ..... ostadosmo sami!
Ali sutra je novi dan !!