LUTANJE PO ZAGORJU
SKUPLJANJE SNAGE
Prije blogodruženja tribalo skupit snagu.
Ravno u Tuheljske toplice
Je da je zrak bio malo prohladan, ali voooodaaaa.....ka guospa!
Ušo i do ručka samo glava povremeno virila vani.
Opet doživio što mi se u ditinjstvu svaki litnji dan događalo!
Ipak većinom toćanje bilo pod krovom
sa sorbulavanjem jaja u maloj okrugloj kadi,
s čeznutljivim pogledom na tablu iznad.
Vani je izlazilo malo ljudi
kao i na toboganu nitko
I pogled prema toplom zatvorenom prostoru.
Uz kupanje bilo je i upoznavanje domovine.
Tu je dvorac Mihanović.
A ploča na pročelju pokazuje što sve „LJEPA naša“ mora trpit!
Neke dvorce vidjeli u maketi s originalom u daljini na brijegu
Kako smo, izgleda, svi krapinci,
trebalo je obać rojake po pećinama...
A onda i u vižitu nešto mlađim našim korenima
Koji bi se i danas triba probudit, rastegnit se ovako posli pustog odmaranja...
i pozvat s briga svoje sugrađane, barem na referendum, ako ništa drugo...
Kod slijedećeg velikog čovika smo zakasnili doć, i poljubili vrata.
Na putu za Klanjec mala vodeničica gali dušu.
I u Klanjcu pred galerijom Augustinčić stoji Kumrovčanin, a konj mu kaska okolo!
I nemojte sad neki ter neki brojit mu grihe.
oli ne vidite da čovik skrušeno moli i traži oprost!
A nije ni rič reka kad san ga portretira!
I dok su spuži posli kiše šetkarali okolo galerije,.....
frigaj ga Franjo, više nije bilo vrimena i tebe obać!
Na povratku svraćanje u Samobor
jer smo čuli za njihove kremšnite koje su opravdale govorenje o njima.
U Slunju na Rastoku odmor i bili smo spremni za sutrašnje blogodruženje!
|