Ako bih trebao izdvojiti što mi se to danas zanimljivoga dogodilo onda je to slijedeće…
Prvo… jutarnje banjavanje u moru koje je bilo začinjeno predstavom. Mlađoj sam kupio pravu Mares masku (morala je biti ista ka i moja) i ona mi se odlučila zahvaliti akrobatskom točkom.
Tata… tataaaaa vidi meeee… tri četiri sad…
koprcanje nogama… guzice pritežu… ali… evo je…
izron… duboki udah i… jesi li me vidija… jesi li me slika… tataaaaa… idem još jednom
Točka je bila ponovljena bar 10 puta dok nije bila sigurna da sam percipirao sve pokrete.
Drugo… odlazak u kino i gledanje shrek-a 2. Žena mi, ja, moje dvi zviri, kuma i njena dva sina nagurali se na vrata. Pita me čovik ča kida karte da je li to sve moje… je je, govorim mu ja sve je to stari moje. Čim su se svitla ugasila počele su šuškati kesice s bombonima, kokica na sve strane, botiljice ledeng čaja, a gospe moja navalili su ka da nisu ništa jili tri dana. Mlađa je sidila do mene i ja san cenija kako se ona smijala. Smišnija mi je bila ona nego li film.
Eto i tako mi je proša dan. Nije bija nešto zanimljiv ali je bija poseban, neponovljiv, lipa subota. Sad sam nekako tužan kad se sitim na neću još dugo gledati njene akrobacije i slušati onaj zarazni dječji smijeh. Falit će mi, puno će mi falit.
|
