28.11.2004., nedjelja
Evo me 
Di sam? Tu sam. Kaj se dešava? Ma, ništa.Moš mislit. Sve je super, samo ništa ne stignem. Hvala svima koji su se zabrinuli za mene  Novoga baš i nema ništa posebno. Sve je ostalo isto, osim da smo se opet malo povećali. Gle, bezobrazluka odmah svi pomisle da sam dobila kilu, dve. Jok, šest kila  Naravno da zezam, kupili smo komada šest ribica. Tako su male da ih jedva i vidim u akvariju. Nemo za sada uopće ne pokazuje interes da bi ih konzumirao. To mi se sviđa.  Čak plaze po njemu, a on ne reagira. Za par dana idemo po još koju ribicu jer stvarno su mrvičaste. Uzeli smo dvije neonke, dva gupija i dva čistača. Super su. Moram priznati da muški gupi ljepše izgleda od ženskog, baš je pravi tigar.Ostale beštijice uživaju, čak se i Gizmač naviknuo na Ponga i Ferdu, pa se njuškaju i pričaju. Pravo životinjsko carstvo. Ostalo, pojma nemam. Nekako mi se čini da se i nije desilo ništa posebno. Dani idu, radimo punom parom, odmaramo, šetamo. Super nam je. Ne mogu se požaliti. Bar je za sada tako i iskreno se nadam da će potrajati. Pa vidi se da sam se ulijenila, čak mi se nada niti blogati. Istina da mi se desilo da i ne stignem, pročitam Vaše blogove i gibam u krevet. Primjetila sam da nekih blogova nema. Kaj se dešava? Rulja odustala ili još uvijek nije sve popravljeno? Nemojte nam to raditi.  Neki dan sam jela na korzu u onoj slastičarni kesten pire. Ljudi moji nemojte se zajebati kao ja. Koji je ono smrad. Skoro sam riknula. Ipak je kupovni najbolji. Već me par dana muči želudac i stalno mi se podrigava po tom kesten pireu, užas jedan. Nekako mi je najbolji onaj iz dućana, kao i sladoled. U zadnje vrijeme puno konzumiram tih slastica i baš mi pašu. Jučer smo išli nahraniti i jezersku živinu. Labudova nije bilo, ali je zato bilo milion pataka. Hvala Bogu, pa sam nakupila kruha za cjelu koloniju pataka. Jezero se već zaledilo na pojedinim mjestima, hrane ima sve manje, tako da su nas jučer dočekali uz veliku galamu. Pongo je bio totalno zbunjen , ali i hrabar. Lajao je na njih kao lud. Jedna patka je krenula prema njemu, a Pongo je odmah krenuo k meni da ga podignem. Seronja mali, boji se patke. Danas pripremamo hranu za vrapce, sjenice i ostalu živinu. Toliko od mene za ovaj puta, vidimo se za dan, dva, sedam ili mjesec. Do tada budite ovako divni i krasni, volite se, volite ostale...Ajde serem ga ko grlica, živjeli Vi meni još sto godina, a kasnije se snađite. |
23.11.2004., utorak
Lažno bloganje 
|
Danas sam mislila totalno pauzirati, nekako sam se ulijenila kaj se tiče pisanja bloga. Ili nemam više inspiracije ili..Neznam , nekako mi dojadilo. Zašto onda pišem? Pojma nemam, ali čitam vijesti i jedna stvar me totalno raspizdila. Riječ je o famoznom Vibbiju. Jebe se meni tko je on, kaj je on, ali da novinari mogu biti toliko glupi to mi je neshvatljivo. Ili to rade namjerno, nemam blage samo je još jadnija osoba koja takve stvari radi. Kakve sada stvari? Evo ovako, na Iskonu se pojavio tekst kako Vibbi ponovno jaše ili ti ga zdravo seljački opet piše. I gle kada tamo netko jako bistar otvorio blog i predstavlja se kao Vibbi. Koliko malouman i debilan moraš biti da ideš raditi takve stvari? Opet se u meni javljaju kojekakvi scenariji od toga da je taj blog otvorio nitko drugi nego frajeri koji vode onaj konkurentski blog, a manje je posjećen, do debilnih ljudi koji nemaju dosta svojih problema , pa se bave tuđim, pa me to sve vodi do novinara željnih novih članaka. Kako bilo da bilo - jadno. Ne, ne dragi moji, ne branim ja nikoga, ali ne možete reći da ovo nije za svaku osudu. Da je to stvarno on, nastavio bi pisati tamo di je stao. Ne mislite? Pih, opet sam zabrijala. E, jučer smo gledali između ostaloga Čudovište sa Šarlizom, film me uopće nije oduševio čak mogu reći da je bez veze. Gledali smo i film iz večernjakove filmoteke In the bedroom, o jebote koja je to glupost od filma. Baš bez veze. Nakon 1:45 gledanja odlučili smo to izvaditi iz DVD playera kaj mu ne pozli. Onda smo stavili životinjski privlačnog ( kako najavljivači kažu) Benicia del Tora i Sean Penna u filmu 21 gram, hm PSMTR nije bila dobra večer, ovo nisam mogla gledati niti pola sata. Tako od dobre filmske noći, ostala je samo dobra noć.  Pošto nas filmovi nisu zabavili, morali smo se zabaviti sami. Buaaahhaaa. Dobra noć, a mogla je biti i dobra filmska noć.  |
19.11.2004., petak
Filmski maraton 
|
|
18.11.2004., četvrtak
Mission failed 
Danas mi dan nije počeo najbolje. Odmah sam ujutro zapela i nisam obavila ništa. Odem na poreznu vjerujući kako ću obaviti sve kaj trebam i to danas, a kada tamo wrong. Ništa nisam obavila  i ne samo da nisam obavila nego moram još neke stvari dodatno i napraviti. Izlazim iz zgrade, pogledam u nebo i pitam se kaj sada bi ja trebala opet poluditi? Nema šanse. Duboko sam udahnula i odlučila da ću se posla primiti slijedeći tjedan, pa koliko potraje neka potraje. Neću se opterećivati i pokvariti si vikend. Dan je ionako bio prekrasan da bi bila ljuta i nervozna. Jedino kaj me ludara boli, ali to mi je već nekako normalno, pa sam se navikla i na takvo stanje. Išla sam usput i po novu zdravstvenu koju već čekam 2 mjeseca i žena me lagano odjebe, dođite za 3 tjedna. Ok, teta doći ću, jeste dobro? Danas je prekrasan dan, nemojte se ljutiti, škodi Vam i na nosu od ljutnje imate hrpu bora. Pogledala me je i ništa nije komentirala. Došla sam kući, posao nisam obavila.Malena postaje lagano nemoguća. Ulazi u predpubertet i sada je najpametnija na svijetu. Na svaki moj komentar ima odgovor. Sve smatra kao napad na nju. Recimo danas joj kažem ajde obriši suđe, do tada tata i ja sredimo akvarij, pa sjednemo u zimski vrt i popijemo kavu. Odmah ona povišenim tonom ti to namjerno. Pa da, namjerno sam rekla da obrišeš suđe, pa uvije sve kažem namjerno. Ona na to, evo vidiš znala sam da namjerno. WTF? Odmah glumata kako ima neodgodivog posla za školu. Da samo spomenem fimo masu ili nekakvu sličnu pizdraiju odmah je spremna sa pribor i stvarima koje su nam potrebne za izradu koječega. Ako pitam da li je krevet spreman, ona odgovara ma daj kako si naporna, pa ionako idem večeras spavati u čemu je smisao ravnanja posteljine. Nemrem vjerovati. Ako dignem ton, onda postaje nemoguća, a ako je ignoriram to joj odgovara. Nikako da nađem sredinu. Bude valjda i tome došao kraj ili najgore tek slijedi? Uf, jedva čekam da se uda, pa neka si muža zajebava, a ja ću do tada završiti na liječenju od alkoholizma. Pošto ljuta rješava sve. |
17.11.2004., srijeda
Božić dolazi 
|
Ola la. Sve mi je super i sve mi je za pet. Popila sam barel kuhane rakije i sada sam kao nova. Jučer mi je fakat bilo koma. Fučkaj to, kada sam imala brdo stvari za obaviti i nema izležavanja. Tako sam danas sve planirano obavila, čak i nešto više. Pongo je bio na cjepljenju i nije se sjećao od prvoga puta kaj mu se tamo desilo, pa je bio veseo. Nakon par sati više nije mogao niti hodati, samo je spavao. Stavila sam bucne na svoj bolid tako da bez brige mogu kročiti u zimu, sada može i snijeg pasti, meni je svejedno. Danas je posebno ugodan dan. Nije zima, obavila sam sve kaj mi je bilo na spisku i sve super. Čak sam i popodne nešto malo i odrijemala i baš mi je pasalo. Sutra opet imam brdo posla, ali sve polako ide kraju i nadam se da ću prvi puta imati normalan Božić. Dućani su već prepuni kojekakve kineske robe za te dane u mjesecu. Na Božić mislim, naravno. Tako je i moja malena podlegla tim bedastoćama, pa si je danas kupila nekakvog Djeda Mraza ( on se za mene tako zove, ne Djed Božičnjak) na federu. Odmah sam se prisjetila kako ću trebati i bor naći u garaži jer baš nije zgodno da ga tražim onoga dana kada ga trebamo i okititi. Nadam se da se nije raspao, da ga nisu mišeki pojeli. Ne volim živo Božićno drvce. Jedino u tegli posađenog u zemlji, ali nemam kasnije kamo sa njime, pa sam ipak na varijanti plastike. Ili ti ga odmilja moj Ekač ( Eko bor). Ukrasi znam di su, jer sam prošle godine raščistila i napravila reda sa kuglicama i lampicama. Svaki puta me iznova fascinira činjenica da razbijemo brdo kuglica i da niti jedne godine lampice iz prve ne rade. Onda imam par sati zezancije s njima, sve dok ne skontam u kojoj je problem. Koji su tu slatki problemi. Eto oni dani sve su nam bliže, ja sam zadovoljna i sretna jer se nekako sve odvija kako sam isplanirala. Gle, ako sam sada urekla. Psmtr budem luda cijelu 2005. |
16.11.2004., utorak
Gripa 
|
Uhvatilo me i gotova sam. Nadam se da ću sutra biti bolje. Idem u krpe, došla sam tek toliko da Vas pozdravim. Pozdrav svima koliko Vas ima. |
15.11.2004., ponedjeljak
Glavobolja 
|
Kao i svako jutro prvo se uputim u kupaonu. Pogledam na prozor i vidim snijeg. Hm, krasno. Odmah mi je palo na pamet da nisam stavila zimske gume. Idem na terasu da bolje izvidim stanje na cesti i odmah mi je lakše jer ga po cesti nema. Sada ovih dana prva mi je obaveza ići staviti bucne na bolid. Ovaj tjedan imam brdo posla i valjda ću stići sve obaviti kako sam si zamislila. Najgore je kaj ne ovisi sve samo o meni, tako da ne mogu sa sigurnošću reći da će sve biti obavljeno. Ma kaj bi se ja već sada zamarala time. Opet me uhvatila neka manija preslagavanja stvari po stanu i uvođenje novih promjena. Sutra ću se primiti i toga. Gizmo je danas bolje, jeo je i sjemenke, ali ga malena i dalje na žlicu hrani. Ponudila sam mu ja danas peršin jer to obožava i odmah je došao. Kako sam bila sretna da je i meni došao. Malena se rano ustaje i cijele dane provodi sa njime. Čak mu je izradila i štapove da ima kaj glodati. To je danas prokuhavala, ogulila, sva je u tome. Imamo u planu još neke stvari izraditi, pa ovih dana idemo po materijal tako da mu napravimo još jednu etažu u kavezu. Već kada je bila raspoložena, napravile smo i Ferdi različite visilice za grickanje, od drva, kartona napunjenog sjemenkama i već on rastura po tome. usput smo obavile i čestitke za novu godinu. Dan mi prođe kao iz šale, a imam osjećaj da ga nikada ne iskoristim do kraja i uvijek imam još nešto za napraviti. Između ostaloga danas me luđački boli glava. nekako mi se čini da sam pretjerala sa kavom, pa da me od toga boli. Onda sam odlučila da popijem zeleni čaj, kao ono prestati će me boliti. Po prvom srku zelene tekućine skurila sam si jezičinu, sada mi je još veća. Sutra će se vratiti u normalu. |
14.11.2004., nedjelja
Kupka 
|
Jučer smo zaglibili do rano jutarnjih sati sa našim gostom. Prvo smo se najeli i napili, pogledali film i išli igrati čovječe ne ljuti se. Kaj trebam reći tko je bio glavni? Ujutro me Pongo probudio već u 07 i jedva sam ustala da ga stavim piškiti i da ga nahranim. Pogledam u zimski vrt i imam kaj vidjeti. Malena je od rano jutarnjih sati sa Gizmom. Priča mu i uvjerava ga da mora jesti. Hranila ga je žlicom i fakat je jeo. Cijeli dan je sa njim. Počela je ispuštati nekakve zvukove i on joj odgovara. Prema tome mislim da je to veliki napredak od jučer. Pokušala sam i ja sa kojekakvim zvukovima, ali zamnom nije ponavljao. Sada sam u badu. Ferdo se dere po cijele dane kao i obično. Mislim da su za sada svi zadovoljni sa svime. Skuhala sam ručak, popila dovoljnu količinu kave i odlučim da idemo svi malo van. To baš i nije bilo najsretnije rješenje, jer vjetar puše kao blesav. Nakon šetnje vratili smo se sa bolovima u glavi i sinusima. Pripremili si zimsku kupku sa solima eukaliptusa, ali je glavobolja i dalje prisutna. Čitam vijesti i ne mogu vjerovati kakvo je to nevrijeme po cijeloj Hrvatskoj. Koma jedna. Jadni ljudi koji su nastradali ili kuće i stanovi koji su ostali bez krova. Od toliko životnih sranja onda se i vrijeme poigrava nama. Meni je još nešto robe na terasi i stvarno moram to još večeras staviti unutra jer neka nastavi sa ovakvim puhanjem ostati ću bez robe. To mi ne bi bilo prvi puta. Ove godine mi je već odletjela posteljina i stoljnjaci. Da, odletjela mi je i moja draga umjetna ptičica koju sam imala na terasi, to me ubilo u pojam, baš sam bila jadna. Onda nakon ptičice i moje drago umjetno cvijeće. Tako da stvarno nema šanse nešto preko noći ostavljati na terasi. Sutra je ponedjeljak i baš mi je drago da sam se oslobodila one muke oko razmišljanja kako je to usran dan. Onda si pokvarim i nedjelju i ponedjeljak, a to fakat nema smisla. Svaki dan mi je super, svakim danom nešto novo. Čak je ponedjeljak super dan, sve radi i ne moram razmišljati da li imam dovoljno prehrambenih stvari u kuhinji. |
13.11.2004., subota
Udomitelji 
|
Jučer smo udomili jednogodišnjeg zamorca. Igrom nesretnih događanja teta ( cura ) koja ga je imala više ne može voditi brigu o njemu, pa je tražila kompetentnog udomitelja. Kako ovo zvuči. Jebeno, ha. Tako ja pošaljem SMS da vidim da li je našla udomitelje i kaže da nije, te mi pošalje sliku na mail. Krasan je. Bez obzira na to i da nije ovako lijep sigurno bi ga udomili. Nakon par dana telefonskih razgovora odlučila je maloga dopeljati k nama. Ona je iz Zagreba. Imali smo par dana prije kombinaciju da idemo po njega, ali ona nije bila slobodna. Pa onda da nam ga rođo doveze, ali je teta htijela vidjeti di on ide i da bude sigurno prevezen. Jučer oko 21 su stigli. Inače mu je ime Šarenko, ali ga je malena odmah prekrstila i sada je Gizmo. Gizmo je plašljivo stvorenje, ali mi je to i razumljivo s obzirom na to da nas prvi puta vidi. Poprilično je korpulentan, ali plašljiv. Jučer smo ga ostavili na miru da ipak upozna mjesto di će boraviti. Danas ujutro pogledali smo ga i dalje se boji. Nije htio jesti svoju omiljenu hranu niti svoj omiljen kreker. Ogulili smo mu mrkvu i stavili smo je u kavez, ali u prvom momentu nije je htio niti pomirisati. Nakon nekog vremena počeo ju je grickati. Ostalo više nije htio jesti, ali valjda sa vremenom bude. Ipak mu je to šok. Eto u odgovorima je najbliže bio Jo, on je osvojio porciju graha i jednu ljutu. Pošto je zamorac, kaj navodno nije točan naziv nego zamorčić ili ti ga morsko prase. Jo osvojio si prvu nagradu, ostali ste dobili utješnu. Koja je utješna? Ono kaj ostane Jo-u na tanjuru možete polizati. Jesam opaka, ha. Danas se ništa posebno nije dešavalo. Otišli smo u nabavu, pošto večeras imamo gosta, a garant budemo kartali do rano jutarnjih sati, a čovjek ožedni i ogladni od toga napora. |
12.11.2004., petak
Mission complete
|
Evo ja sam obavila svoj tajanstveni zadatak. Da Vas sada čujem imate vremena do sutra odgonetnuti u čemu je bila fora. Baš se volim igrati asocijacija. Znači ovako, on je živo stvorenje. Umiljato i prekrasno, malo uplašeno. Pretpostavljate da je muškog roda, ne? Tko je on? |
Neonka 
|
Evo mene, nakon power sleepa. Zaspala sam čim sam legla i odspavala sat vremena. Sada sam puna energije. Danas sam obišla cijeli grad u potrazi za akvarijskom neonkom. Naravno da nitko nema takvu kakva meni treba. Onda sam htijela kupiti grijač, onaj kao kabel tako da ne treba toliko vode u akvariju. Niti to nisam našla. Prodavačica me uvjerava da ovaj koji imam ( onaj kao epruveta) slobodno položim na dno u vodu. Hm, mislim da prodavačica nezna baš stvari vezane uz grijač. Na uputstvu mi velikm slovima piše ne potapati. Ona tvrdi da je to glupost i da se može. Pa ako se može ne vidim razlog da bi se proizvođač ograničavao i pisao da se ne potapa. Tako da nisam ništa obavila. Sutra bi trebali dobiti lampe, tako da moram opet sutra u nabavku. Nemaču je sada čudno, ali sam upalila stolnu lampu tek toliko da vidi . Siroče možda misli da se ljutim na njega. Sada čekam gošću. Da, da stvar će se razviti prije subote. Nitko nije izašao sa konkretnim idejama o čemu se radi. Mislila sam da ćete dati hrpu bolesnih misli. Izgleda da ste svi uspavani, haha. Mala balafa Ifa i Napolitankica od milja keksich su u Zagrebu sa svojim društvom i nadam se da nisu imali onu renesansu, da su imali poštedu. Iskreno se nadam da su se dobro proveli i da ćemo slijedećih dana čitati njihove dogodovštine. |
11.11.2004., četvrtak
Zima 
|
Snijeg samo kaj nije pao. Baš je zima. Obožavam zimu, ali samo toliko kada ne moram iz stana van. Već tjednima ne spavam normalno, osim jednoga dana kada sam popila famozni čaj od metvice. Više mi ne pomaže. Neznam zašto, ali čak nisam niti umorna od toga nespavanja. Po noći me počne mučiti i nos, ne mogu disati. Ubrizgavam si kapljice, ali onda me peče nos. Pravi sam cendro. Dobro sam raspoložena, nisam umorna i to me čini sretnom. Jedva čekam subotu zbog onoga već spomenutoga. A jesam vještica, ha? A moram Vas malo držati na vatri. Da mi je sada ući u Vaše " bolesne" mozgove da vidim kaj mislite da izvodim. Vjerujem da bi se svašta pronašlo. Danas se nisam bavila ničim posebno. Posao obavljen, a ostalo ništa novoga. Pospremila sam stan i opet po ne znam koji put shvatila da mi se u roku par dana nakupi kojekakvog smeća i nereda. Veš se vani sporo suši i samo mi se nakuplja, tako da se danas moram primiti peglanja, bar ovo kaj je suho. Imala sam neodoljivu želju jesti jaja sa lukom. Nemam pojma kako mi je to palo na pamet, ali baš sam ono ludo bila željna te klope. Mačak je rekao neka ja obavim kaj imam, a u međuvremenu će mi on ispeći klopu. Dodao je i špeka unutra. Mljac, baš mi je pasalo. To valjda nisam jela već jedno 10-12 godina. To bi u principu bilo to, ok dan bez stresa uz puno popijene kave. Baš sam razmišljala da moram smanjiti dnevni unos kave, sva sam grogi i mislim da me od kave peče želudac. Ima to i dobru stranu, čim osjetim pečenje želuca drmnem koju ljutu. Valjda sam zato i dobre volje. |
10.11.2004., srijeda
Razgovor 
|
Danas sam polukrepana. Upoznala sam danas jednu tetu koja radi u školi i to putem mobača, priču ću Vam ispričati u subotu. Nadam se da teta ne čita blog tj. da nije pročitala ono di sam pisala...Ma, znate. Opet sa druge strane teta ako je nastavnica, garant spada u one kojih je malo. One dobre. Prema tome samo neka čita. A možda nije nastavnica, profesorica. Znam da Vam sada ništa nije jasno, a ja nesmijem još ništa otkriti dok stvar ne bude riješena, jer se obično takve stvari izjalove, a nebi voljela da se ova okrene naopako. Sada ste na sto muka, a ja tajanstvena. Ne znam kako ću izdržati da ne kažem, mislim puknuti ću. Bum. Toliko od mene za danas, umorna sam i idem u proučavanje stvari vezano uz ovo napisano. |
09.11.2004., utorak
Potkošulja 
Ubilo me ovo vrijeme.  Danas sam se smrzla ko prava pussy. Glumim nekakvu kulericu, pa nisam obukla potkošulju. Nakon 10 minuta požalila sam i shvatila da više i nisam baš tako cool i tako mlada i da ne podnosim ovu hladnoću. Iako mi je draža zima, danas me dotukla. Izvadila sam iz torbice vlastitu produkciju knjižice " snađi se u svakoj situaciji" prolistala i našla u slučaju zime i ne oblačenja potkošulje kaj mi je činiti. Odmah sam po savjetu priručnika skočila u najbliži dućan i ubola gadnu potkošulju. Obukla sam je i bilo mi je toplije, ali jedan problem sam riješila drugi je tek došao. Pošto ne trpim ništa tek kupljeno bez da se opere počelo me sve svrbjeti. Toliko me čohalo da sam već pomislila da sam dobila buhe. U jednom trenutku skoro me taj svrabež doveo do ludila, morala sam se na obližnji štok dobro počešati po leđima, kao prava svinja.  Ništa, odlučim ja ipak skinuti tu potkošulju jer su me već ljudi počeli čudno gledati. Skinula sam i mislila sam da će sada biti sve OK. A ono brus. Svrbi i dalje. Odem u wc skidam se i gledam da fakat nije kakva buba na meni. Pogledavam svaki dio tijela ( gornji dio) . Nema ništa. Ne mogu dalje normalno obavljati dnevne zadatke jer je ovo neizdrživo. Odlučim ja otići doma i srediti situaciju. Sjedam u auto i brzinom munje pičim prema doma. Već sva izgrebana i luda, panično tražim ključeve da čim prije odem pod tuš i operem taj svrab. PSMTR i meni jebenoj zaboravljivoj babi. Ostavila sam ključeve u firmi. Ništa mi ne preostaje nego vratiti se i uzeti ključeve. Svrbi i dalje, opet vadim priručnik i čitam odi u najbliži dućan i kupi nekakvu vodu i maramice i operi se kako znaš. Odem ja u dućan, kupim 2 boce obične vode ( nije sasvim obična neka sport) i one role za kuhinju. Sada slijedi pranje. Hm, di ću se oprati? Pošto do posla trebam još pola sata, pa još pola sata nazad ne isplati se toliko trpjeti svrab. Uletim ja u zgradu, ispred svojih ulaznih vrata i počnem se prati. Iskreno da je netko i došao u tom trenutku bilo bi mi svejedno, jer ovo nisam više mogla trpjeti. Lijepo sam se oprala, ali me još malo svrbjelo. Opet sam otišla u dućan i kupila Johnson kremu za tijelo, namazala se, crvenilo je nestalo i više me ništa nije svrbjelo. I sada kada se sjetim kaj sam sve napravila zbog jedne potkošulje, muka mi je. Danas sam pripremila malu torbu, kao neka vrsta prve pomoći za sve situacije, koju ću držati u autu. Unutra sam stavila 2x potkošulja, 1x gaće, 2x čarape, 2l vode, tekući sapun, ručnik, kremu za tijelo. Imam u autu i drugih ženskih potrepština, ali ovo je fakat potrebno imati kao obaveznu zimsku opremu. Već sam mislila da ću morati posjetiti koji zoo centar i kupiti kakav prah protiv buha ili ampulu ( meni bi trebala ampula za kravu) jer sam bila uvjerena da u toj potkošulji ima nametnika. Znači kaj smo naučili? Ne kupovnu robu oblačiti prije pranja niti pod razno. Obavezno napraviti upgrade priručnika za sve situacije u kojoj treba izbjeći ovakve greške sa katastrofalnim posljedicama. Samo se nadam da sada neću dobiti upalu pluća, pošto ja to pokupim bez imalo frke. |
08.11.2004., ponedjeljak
Awakening 
Vidi, vidi  ( ne mislim na IT časopis ), pa neki su se prav uzrujali vezano uz doljnji tekst. Jebeš sve idemo mi na ljepše teme. Kaj bi se mi zamarali stvarima koje ionako nisu bitne.Opet nikako nisam spavala. Ujutro zvoni sat, ja polumrtva. Ustaj vojsko. Nervozna sam bila odmah, onda je mačak počeo pjevati. Mislim njega čuti i to da pjeva, to je nešto. Počeo on meni na uho you are my sunshine... Pogledam ja njega i pitam ga koji mu je qrac? Odmah ja napadam, jer ne sjećam se da je on meni kada pjevušio, pogotovo ovakve pederaste pjesmuljke. Kaže on meni, kaj bi bilo, drago mi je kaj te vidim. O, mamicu ti kaj nisi spavao do maloprije samnom u krevetu? No, priznam ustao se oko 05 i sredio Ponga i sebe. Svaka mu čast, ali opet sumnjiv mi je. Cijelo vrijeme čekam sa čime će uskočiti. Hm, izgleda da sam se prevarila jer cijeli dan nije tražio ništa. Ono da moram negdje umjesto njega ili sl. odurne stvari. Pih, ipak on mene kiše. Kišem i ja njega, ali ovo danas me zbunilo.    Ostalih događanja baš i nema. Ništa spektakularno nit previše značajno. Zahladilo je i skontam da još malo i tu je kraj godine. Pada mi na pamet kako Božić volim, ali ne volim sve ono kaj prethodi. Tu mislim na obiteljska okupljanja, kojekava glumatanja kako smo si sada svi OK, kako smo svakome kupili poklon baš zato jer smo to htijeli. Kako je to jadno. U te dane ljudi su posebno nervozni, razdražljivi. Vjerojatno baš iz razloga jer pokušavaju glumiti nešto kaj nisu. Odmah sam se sjetila da moram kupiti neke poklone. Nije mi frka za meni drage ljude, više manje znam tko kaj voli i čemu se raduje, najgore mi je kupovanje starcima. Fakat više ne znam kaj kupiti. Da kupim neku glupost, pa da skuplja prašinu bez veze. Ako napravim neki ludi lančić biti će bačen u smeće jer to nije prikladno. Ma bljak. Polazim od sebe, obično su mi najdraži poklončići oni koji su stvarno od srca. Koji su namjenjeni baš meni. Odmah se moram sjetiti Jo-a koji mi je poklonio grah. E, to je genijalno. Oxii mi je poklonio kištru pive, to se zove pogodak. Ima još toga, ali ovi su mi baš ostali upečatljivi. Kaj pokloniti muškarcu? Ne voljenom, nego frendu? Za voljenog lako, nabacim koju novi igricu, komad hardwera i bez brige sam, ali muškoj osobi, gadna stvar. Pun kufer mi je razno raznih mirisa, koji se meni možda sviđaju, a njemu ne. Za babe lako, svi dućani su ionako bazirani na našim potrebama i tu nema frke. Kaj Vi poklanjate? Kaj volite primati? Knjige su isto ok za pokloniti , kao i Cd-e, ali to opet možete pokloniti samo ako ste ziher da to ta osoba voli. Vino? Vodka? Uf, odjednom mi puno toga pada na pamet. |
07.11.2004., nedjelja
Dopuna ( pa neka si onaj gosp. profesor malo pročita i komentira)
|
Zbog pisanja bloga učenici kažnjeni ukorom! Ja sam Miroslav Paviša, pohađam 2. razred opće gimnazije Đurđevac i povest ću vas kroz moje viđenje istine o događajima koji potresaju grad Đurđevac. Nekolicina mojih školskih kolega, koji imaju pristup na Internet, je odlučila da bi bilo dobro da i oni budu dio tog općeznanog ludila, zvanog blog. Još mladi i neiskusni, nisu bili u mogućnosti pisati neki visokointelektualni blog, pa su naprosto pisali svoj dnevnik. Naravno, događaji iz života nekog školarca uvijek su usko vezani uz školu i ljude i poluljude koje srećemo tamo – profesore. No, oni su pogriješili. Vrhunac je postignut kada je jedan blog dobio ime profesora. Odmah je pokrenuta nekakva istraga po školi, te su pozvani roditelji krivaca i kako se čini ti učenici će biti kažnjeni opomenom pred isključenje. Inače, prošlo je samo mjesec dana od afere Sunčica kada se učiteljici u jednoj zagrebačkoj osnovnoj školi prijetilo otkazom jer je na svom blogu pisala o katastrofalnom uvjetima u kojoj radi s djecom, da bi pod ucjenom izbrisala svoj blog. Kopirano sa početne stranice Bloga Mislim, stvarno idiotarija. |
"Skandal" 
|
Probudim se, stavim vodu za kavu, palim PC. Uzimam kavu i čitam današnje vijesti. Mislila sam da neću komentirati, ali iskreno nakon TV vijesti baš me raspizdilo. Sin Silvije Luks pisao je blog. Pa jebote debilana. Kaj čovjek nema svoje ime? Kaj njega na ulici zovu hej sine Silvije Luks??? Kaj to bi trebala biti vijest za novine, portale? Ljudi moji kaj je sa nama? Čovjek je pisao blog, kao i mi ostali. Iznosio je svoja stajališta, svoje strahove, čežnje, misli. To kaj je bio napaljen, jer mu cura nije blizu, kaj to je nešto čega bi se trebali groziti? To kaj je našao za shodno pisati o cijenama pive i sl. stvarima? Časna riječ ako smo mi normalni. Dobro, znam za sebe da definitvno nisam normalna, ali ovo kaj čitam, kaj slušam o dotičnom mi se gadi. Gadi mi se taj senzacionalistički pristup jedinki, kojega komentiraju jer mu je mama S.L. Pa kaj. Sada bi se on trebao sakriti negdje i niti slučajno ne iznositi svoja stajališta o životu, potrebama. To se naziva medijski skandal. Pa neka meni jadnoj netko objasni kaj je tu skandalozno? Većina nas ionako nije zadovoljna poslom koji radi, većini nas se tu i tamo ševi, komentiramo ljude, neke pozitivno neke negativno. Polazim samo od sebe i mojih komentara, recimo ovih predzadnjih vezano uz školstvo i nastavnike, ja se ne bojim da će me sada netko napsati zbog komentiranja istih, ne bojim se da me komentirani prepoznaju. Boli me kita. Žao mi je kaj je Vibbijev blog izbrisan, ako je to uopće on. Smatram da je trebao čvrsto stati iza svojih riječi, ne se povući. To mi smeta, smeta mi kada ljudi nisu dovoljno jaki da stanu iza svojih riječi. Smetaju mi novinari koji se bave glupim stvarima u životu. Ne vidim nikakvo zlo u napisanim tekstovima. Jednom riječju bedastoća. Pustite čovjeka neka živi svoj život, neka iznosi stvari koje mu smetaju. Da sam ja napisala da me žuljaju gaće i kako me stišću hlače to nitko ne bi ni primjetio. Ili da napišem kako sam baš napaljena i željna svog mačka. Kaj nitko nije komentirao kako je Vibbi sasvim normalan i zdrav čovjek, pošto ima želje kao sav " normalan" svijet, kako je pažljiv jer misli na curu, kako nije rekao da ide platiti kurvu jer mu se digao. Ma ne, mi ćemo odmah napisati. Jadni li smo jadni. Ja mu dajem svu podršku, njemu kao jedinki. Opet sam zastranila. Bitango I Princezo popila ja jučer onaj čaj i zaspala ko letva oko 22. Čovječe ne sjećam se kada sam tako rano zaspala. Nisam pročitala drage mi blogove, danas ispravljam grešku. Niti sam pogledala koji film. U biti nisam ništa, zaspala sam obučena. Sjećam se jedino da me u neko doba mačak pitao kaj spavaš? Na to sam rekla, da nemam pojma, valjda spavam. Nakon toga mi se pridružio Pongo i to me totalno zbunilo. Osjećam da mi je nešto na glavi, pomalo u strahu dirnem i osjetim nešto toplo i čupavo. Zgrozim se. Od straha nema šanse da mrdnem. Opet, razmišljam da garant sanjam, ide mi dobro u zadnje vrijeme. Nakon minute razmišljanja, dlakavo, čupavo me polizne po nosu. Skontam da je ta strašna zvijer moj killer Pongo. Čuva on mene i dok spavam. U 04 sam ustala. Pa tko normalan bi i spavao duže. Nekako su me beštije čudno gledale, pa sam se opet ubacila u krpe. To me toliko izmučilo, kao da me netko pretukao. Očistila stan, stavila ručak. Poručali smo i niti suđe nisam oprala već smo odmah izjurili iz stana van. Našetali smo se i nadisali svježega zraka. Spremni za nove radne pobjede. |
06.11.2004., subota
Snovi, ludi snovi 
Subota. Opet nekakav usporeni dan. Noćas smo išli spavati oko 04 i jedva zaspali. Ne pomaže meni ni čaj ili možda je stvar u tome kaj nije iz vrta? Pojma nemam, uglavnom bulaznila sam pola vremena provedenog u krevetu, a ostatak koji sam spavala imala sam u najmanju ruku čudne snove. Jedan od snova ide ovako, bili smo na nečijem vjenčanju, usput smo se posvađali sa starcima ( kaj i nije ništa čudno), tada se mačak napio ko zvijer ( to je već čudno jer može popiti jednomjesečne proizvode jače alkoholne firme), onda je nestao. Bila sam sva zbunjena i morala sam ga ići potražiti. Sjela sam u bolid, ali kakav bolid. Hm, ne bilo kakav, u autić iz lunaparka. Mamicu ti koje bolesne snove imam, ali kako sam ja pičila u tom čudu na struju po cesti, sve prelazila, nije me bilo briga za ništa. Dalje se ne sjećam. Slijedeći san je strašan. Bili smo u Austriji u jednom trgovačkom centru, sjedili na klupi i jeli pizzu, kada odjednom dojuri lik sav žut. Drži se za guzicu i prdi. Smrad se širi na sve strane, ljudi bježe. Uleti u wc i počne se derati da nema papira i moli nas neka idemo kupiti rolu. Ostaloga se ne sjećam. Uglavnom cijeli dan mi se to vrti po glavi i razmišljam kako je to odurno kada te stisne negdje vani. Sjećam se jedne zgode kada smo se vraćali sa tekme i frend sav znojan, mučne face pogleda prema meni i pita, dobro imaš ti koju maramicu? Naravno da imam, nisam stigla izgovoriti do kraja već je mačku naredio neka stane i to odmah. Stali smo sa strane ceste, ništa ga nije zanimalo osim da ima papir sa kojim će si dupe obrisati. Kaj nije to ludilo, prvo ti je užasno kada te takvo nešto strefi negdje, onda si na sto muka di ćeš si olakšati dušu, ali ipak najgore do svega je ako nakon toga nemaš bilo kakav papir da uništiš kompromitirajuče dokaze. Užas jedan. Imam sreće, pa me vani hvata pišanje. Navodno ako sanjaš kakače postoji velika mogućnost dobitka. E, sada ne znam da li ja ta govna moram vidjeti ili ne.  Popodne gledam nekakvu emisiju o ljepoti i sl. cosmo temama. Tako u Zagrebu nude masažu nekakvim "hot spot" ( ako sam dobro zapamtila) ili ti ga jednostavnim seljačkim jezikom masaža kamenjem. Specifično za ta kamenja je da potječu iz vulkanskih erupcija, crno, siva, zelena su i u kombinaciji sa aromatiziranim uljima opuštaju umorno i stresno tijelo. Kod takvih gluposti me fascinira govor kojim oni opisuju kaj oni sve mogu i kaj nude, a u zamjenu za njihove usluge traže novac. I opet pozivaju sve nas, umorne, nervozne, preopterećene neka dođemo i iskusimo drevno umijeće kamenja i ulja. Obožavam i masažu i ulja i ne vidim koja bi bila razlika da me netko tamo masira od one masaže doma. Čak mi je doma lijepše. Masira me netko koga volim i tko zna kaj mi paše ili ne, a poslije toga za totalno opuštanje može pasti i ševa. Hm, mislim da mi se nikako ti saloni ne sviđaju. Sama pomisao da ležim na onoj daski za masažu... Bljak. Home made mi je i tu prevagnuo, a uostalom nema ničega boljega od feet masaže sa dragom mi osobom. Ako pak nemate partnera sve to možete i sami, postoje raznorazni masažeri, koji rade istu stvar. Doduše za totalno opuštanje ili ti ga kompletni tretman koji uključuje maženje, paženje i ostalo ipak treba imati voljenu osobu ili pak dildo. Pojma nemam kaj mi je danas. Još nešto kaj nema veze sa ovime, idu mi na jetra kojekavi časopisi, tu me totalno danas raspizdio PCChip, koji uvijek u prvi plan stavlja muškarce. Čitam o Simsima2 i jebo im ja sve opet se oni ne sjete nas žena nego govore kao da samo muškarci čitaju IT časopise i kao da se samo oni igraju. Moram im pisati i zauzvrat tražiti njihovu IT majicu, jer ovo fakat više nema smisla. Kasnije idem pročitati Bug i Vidi, pa da vidim da li su se kaj popravili po tom pitanju. |
05.11.2004., petak
Frustracije
 Obećala sam malenoj Ifi sliku Pongača, tako da danas odmah stavljam na blog mališu. Ima još par stvari koje sam obećala, ali ne znam da li je to za javnost ili ne, pa prije nego se konzultiram, ništa od mene nećete čuti. Danas se ništa posebno nije dešavalo, sve nekako uobičajeno. Petak mi je i inače poprilično uspavani dan, pa tako mi je i ovaj cijeli petak protekao u miru. Najela sam se banana sa šlagom i sada mi je muka. Tko bi rekao nakon tonu pojede klope i na kraju sve zalijano Colom, ma grozno, a na kraju dok nabubrim sve će mi biti krivo. Koma je to kako u momentima guštanja hrane uopće ne razmišljam da ću nakon toga nabubriti i dobiti kilo, dva. Ona vaga me baš nekako ne trpi. Jebem ti ja takvu vagu. Već smo pričali o težini i debljini, ali ajde da opet ponovim gradivo. Nekada sam bila "normalna" cura. Pod normalnim smatram nametnutu tezu da je mršavo "normalno". Kako se sve u životu mijenja, tako sam se i ja preobratila. U trudnoći sam nakupila sve kile koje i danas sa ponosom nosim. Istina da bi ponekad htjela da imam koju kilu manje, da mogu kupiti robu koja mi se sviđa, ali jebaj ga ne ide. Čak i nije stvar u tome da ne mogu skinuti kile, jer da imam neodoljivu želju za skidanjem, garant da bi skinula. Sjećam se da smo u razredu imali jednog enormno debelog dječaka. Svi su ga u razredu zezali zbog debljine i ismijavali mu se. Meni ga je bilo žao. Sada ću ispasti kao neka dušebrižnica, ali fakat mi ga je bilo žao. Iz njegove priče shvatila sam da je teško bolestan i da je njegovo stanje ( nabubrenost) isključivo zbog te bolesti. Nikada nisam razumjela djecu, koja se rugaju jedni drugima, poglavito zbog debljine. Mislim da je to nešto najjadnije, skoro toliko jadno kao kada se rugaju ako je netko siromašan. Taj dečko koji je išao samo jedan razred zajedno samnom bio je silno depresivan, ne iz razloga jer je debeo, nego zato jer su ga ostali zezali. Nije imao prijatelje, nije imao nikoga. Jednoga dana nije došao na nastavu, niti drugi dan, nakon sedam dana shvatili smo da mu je loše i da leži u bolnici. Kada se sjetim jebenih komentara djece ( tada smo bili klinci) dođe mi da povraćam. Vratio se i zezancija na njegov račun postala je još jača i bolnija. Ne znam kaj se kasnije sa njim dešavalo. Ima takvih primjera vjerojatno svugdje. Klinci znaju biti užasno bezobrazni i bezosjećajni. Mislim da takva maltretirana djeca nikada ne izrastu u normalnu ( psihički) osobu. Odrastanjem se ljudi ne mijenjaju, postaju još veća djeca i isfrustriranija, pa svoje frustracije liječe na osobama koje imaju neke mane. Zar ih nemamo svi? Pih, lagala bi kada bi rekla da ne bi htjela da imam ravan trbuh, čvrste sise i čvrstu guzu, ali jebaj ga nemam i ne smeta mi to. No dobro, ponekada poželim, ali ništa po tom pitanju ne poduzimam, valjda zato jer mi je svejedno ili? Nemam pojma. Ali nikada mi nije palo na pamet da se izrugavam ili nekoga nazivam pogrdnim imenima zato jer je kostur, jer mu vise uši, nosi naočale... Svi smo mi samo ljudi sa sitnim nedostacima. Da smo savršeni ne bi bili ljudi. |
04.11.2004., četvrtak
Još ima dobrih ljudi 
|
Noćas sam spavala svega par sati ( čitaj dva sata). Tražila sam danas čaj od metvice, po preporuci bitange i Princeze, ali jebem ti sve nisam ga našla. Sutra moram u čajoteku, ako tamo nemaju onda nema nigdje. Ustala sam i bauljala po stanu kao zombi. Nabrzinu popila litru kave i spremila se za obaviti posao. To sam relativno brzo poobavljala i krenula sam doma. Pogledam u sandučić da vidim kakvi me računi očekuju, pokupim poštu i vidi unutra velika koverta naslovljena na malenu. Naravno znala sam kaj je to, ali stvarno sam ostala paf. Znam ja da sada Vas zanima kaj je to tajanstveno stiglo, ali budem rekla, polako. Odložim kovertu na stol od malene, pošto je bila u školi, a ostalo otvorim. Dođe ona iz škole i pravac soba, da istovari torbu i odmah vidi tajanstvenu kovertu na stolu. Brzinom svijetlosti ju je otvorila. Smiješak joj se razvukao od uha do uha počela kreštati, vikati, mamaaaa, mamamaa. No dobro kaj se desilo, ono ja zbunjena i nemam pojma čemu takva galama. Vidi mama bubac mi je poslao T-Com vezicu. Bubac moj svaka ti dala. Tu vezicu pokušava nabaviti odkada se pojavio T-Com, ne znam zašto, ali ludo ju je htijela. Valjda joj paše uz roze majčice i hlače. Sada uzima ona iz koverte pismo i čita. Jebote, stari imao si volju čak i pismo pisati, kaj drugo da kažem nego da si ovime dobio automatski 10 bodova kod mene. Čita ona to, smješka se i raspoloženje joj se vidno popravlja. Komentira glasno, ajme kako je bubac dobar i odmah uputi prijeteči pogled prema meni. Čemu? Izvali ona, dobro mama kada sam dobila pismo jesi se zahvalila bubcu? Ja? Pa nisam ja znala kaj je to i ko ti šalje. Odmah sam iskoristila priliku i rekla da joj je to možda neki njen frajer nešto posalo, a ja to ne želim dirati. Pokazala mi je pismo. Bubac svaka čast. Da rezimiram. Nismo se uživo upoznali, pričamo i razglabamo Icq-om, jednom je bila tema i malena i njena dosada oko te vezice. Bez imalo razmišljanja on se ponudio naći vezicu i poslao ju je. To je stvarno nešto prekrasno, takve stvari nisam doživjela niti od dobro mi znanih ljudi, a kamoli nekog nepoznatog dečka. PSMTR ovom svojom gestom me razmekšao, tako da sam cijeli dan sva nekakva kao pahuljica, sentimentalna. Hvala ti. Od ostalih dnevnih događanja ima jedna ekscesnog tijeka. Naime, dolazi malena doma iz škole i poslije otvaranja pisma, sjedne sa nama i kaže kaj je danas doživjela u Konzumu. Kao i svakoga dana prije škole ide po sendvič i sok u Konzum. Tako je i danas išla i dođe na odjel sa salamama i kruhom i kaže babi, molim Vas 10dkg šunke i jednu žemljicu. Baba ju napadne u smislu da je njoj toga dosta, da ne može dobiti sendvič. Snašla se je pa si je uzela gotovi sa salamom koju ne voli, ali fučkaj dok je zašarafi dobro će i to doći. Kada nam je to rekla mačak se spremio i pravac Konzum. Nisam bila prisutna, ali mogu misliti kako se konverzacija razvijala. Sutra ujutro idem ja i to pravac poslovođi. Svaki dan idem u taj Konzum i ostavljam lovu, a oni će se tako ponašati? Jebem ti ionako taj Konzum. Gledam voće i povrće, živo smeće. Ako trebam samo kruh čekam 10 minuta jer se njima neda raditi, pa samo jedna stoji na kruhu i salamama. Da sada ne nabrajam koliko su me puta pokušali prevariti. Sramota. Kaj si ljudi svašta dozvoljavaju. |
03.11.2004., srijeda
Mrak 
Ne znam kaj mi je, ali ne mogu se natjerati u krevet prije 03 i onda legnem i ne mogu spavati. Pred jutro me uhvati san i valjda bi do podne spavala, a moram ustati. Tako danas oko 09 ustajem iz kreveta, a mačak sav u pokretu. Ustao se oko 05:30  ( lud čovjek) odšetao Ponga, pospremio cijelu kuhinju i skuhao bolognese za ručak. Jebote skoro me infarkt odalamio. Prvo kaj mi je prošlo glavom, koji je to danas datum. Razmišljam nikakav koji bi trebali pamtiti ili obilježiti. Inače je on pažljiv, ali ovo danas stvarno koma. Postaje pravi penzioner, malo spava, rano se diže, pa se prima posla. Baš sam mu rekla da ne bi bilo loše da nauči peglati. Na to me samo milo pogledao i rekao neka ne pretjerujem. Brzo sam utihnula, zadovoljna sam i ovako, ali ono, bar sam pokušala.Malena je nemoguća. Ne znam koji vrazi su u nju ušli. Ništa me ne sluša, prigovara. Jučer je izvadila zub i imala puna usta vode, koje mi je uredno istovarila po stolu i tipkovnici. Podivljala sam. Da nisam na brzinu išla obrisati tipkovnicu i sebe , natamburala bih je garant, ali i ovaj puta se izvukla. Razmaženo derište, kako bi rekao naš dragi učitelj. Ova promjena sata u nazad nikako mi ne paše. Nekako mi se čini da prebrzo padne mrak. Tako mi je lijepo doma, pogotovo kada je ovakvo, pravo jesensko vrijeme, pa mi se uopće neda vani iz stana. Samo bi bila unutra, pijuckala kavu, obavila stvari koje moram i uživala. Sutra počinje opet nastava, tako da mi se i tada sve okrene, pa se moram organizirati po malenoj, a još ima i popodne nastavu ovaj tjedan. Grozno, pa dolaziti će doma po mrklom mraku. |
02.11.2004., utorak
Spašavanje glista 
|
Da, dobro ste pročitali. Danas smo imali akciju spasimo kišne gliste. Išli smo u popodnevnu šetnju i putem smo naišli na brdo glista, koje su već bile na pola mrtve. Uzeli smo grančice i pokupili gliste, te ih bacili na još mokru travu. Jadni glistači izašli su u šetnju po kiši, a u međuvremenu je zasjalo sunce. Napravili smo ogroman krug da budemo sigurni da nije niti jedna ostala na suhome. Danas sam cijeli dan zbunjena i mislim kako je nedjelja. Spavala sam nešto malo duže i sva sam usporena. Sve mi je teško i naporno, tako da sam i u nabavu išla tek u 14:30. Katastrofa. Opet s ddruge strane sve sam obavila, pa mogu biti zadovoljna. U zadnje vrijeme čitam kojekakve blogove, pa sam neki dan naišla na jedan blog u kojem se opisuje sastajanje školskih frendova. Razmišljam o mojim školskim danima i odmah mi se smrači. Kaj ste se sada svi uznemirili? Neću o školstvu, samo o mojim danima provedeni u toj groznoj instituciji. Nikada nisam voljela školu, naročito srednju. To mi je bilo uvjerljivo najgroznije razdoblje u životu. Prvi srednji bili smo genijalna ekipa, onda se sve to raspalo na kraju školske godine, kada smo se više manje svi razišli i otišli u druge razrede iz kojekakvih razloga. Sjećam se da mi je bilo grozno, nalazili smo se mi i dalje, ali više to nije bilo to, a s vremenom smo se sve manje i nalazili. Tada sam " pala" u nekakvu krizu. Ništa mi nije bilo važno.     Sav moj svijet bila je moja soba i moja muzika. Kao i danas slušala sam Joy Division, The Cure, Sisters Of Mercy, Depeche Mode, no da ne nabrajam hrpu genijalne mjuze. Obožavala sam crtati i sve sam se više povlačila u sebe. Nije mi bilo važno da li ću se ujutro probuditi živa ili mrtva. Maštala sam o smrti i stvarno mi je bilo svejedno da li ću živjeti ili ne. Tada sam smatrala da nemam za kaj živjeti i da je bolje da me nema. Nisu me čak ni starci shvaćali , niti su imali previše vremena da o svemu razgovaraju samnom. Postepeno sam izašla iz krize i to zahvaljujući današnjem mužu ( čitaj mačku). Mada sam i tada bila vrlo oprezna i nisam si htijela dozvoliti da me povrijedi, jer je to jednom prije toga i napravio. Bilo mi je grozno, ali imala sam svoje carstvo, pa sam koliko toliko bila imuna na neke stvari. Neku vrlu, iskrenu prijateljicu nikada nisam imala. Tj. mislila sam da je imam, sve dok me nije razuvjerila. Nakon toga nikada više nisam vjerovala nikome i to mi je još i dan danas duboko usađeno u pamćenje. Dani su išli, problemi su se rješavali usput, isto kako su novi i dolazili. Bilo smo grozan razred, odvratan čak. Šminkeri i šminkerice, ljigavci, govna. Nikako se nisam uklapala u taj razred, nitko me nije razumio. Nisu kužili zašto se oblačim tako kako sam se tada oblačila, zašto se tako šminkam, stvarno me nitko nije kužio ili me nije htio kužiti. Došao je i kraj srednje škole. U tih četri godine i dalje me nitko nije razumio, kao ni ja njih. Bili smo različiti svijetovi. Došao je dan mature i maturalca. Svi u ushitu, svi nešto planiraju. Učiteljica radi spiskove, dijeli zadatke, na popisu sam i ja. Zbunjeno upitam, kaj ja sam rekla da želim učestvovati u tom cirkusu? Svi gledaju u mene, učiteljica, pa naravno mi smo svi jedna cjelina. O, ne stara moja, ja ne spadam u tu cjelinu. Nisam se uklopila sve ove četiri godine , pa neću ni sada. Kraj priče. Nisam otišla na maturalac niti na maturalnu večeru. Nisam htijela biti dio te bolesne cjeline. Ako se nismo razumijeli svih tih godina, kaj bi sada ja trebala još i stol i vrijeme dijeliti sa njima? No way. Prošle su tako godine i godine, kada jedan dan nazove moja mama i kaže da me traže da dođem na proslavu 10 godina mature. Čohnem se po glavi i pitam tko je tu lud. Mama me samo upitala, pa dobro prošle su već tolike godine, pa više nisi takva kakva si nekada bila, pa zašto ne bi otišla. Molim? Kamo da idem? Sa njima se naći? Nema šanse, pa koji su oni meni faktor u životu? Kako uopće mogu biti toliko blesavi kada nisam tada došla na maturalnu, nema šanse da dođem sada. Možda to nije u redu sa moje strane, ali ja nemam nikakvih osjećaja prema njima niti me oni zanimaju. Ionako su takva okupljanja ništa drugo nego jedna velika tračaona, a meni to u životu ne treba. |
01.11.2004., ponedjeljak
Neispavanost 
|
Danas je takav dan, tužan dan, kada se sjetimo više nego obično svih ljudi i životinja, koji više nisu sa nama. Između ostaloga, kasno sam išla spavati, razmišljala o koječemu, tako da jednostavno nemam volje za pisanjem. Nadam se da me kužite. Ubrzo sam opet tu, samo neka mi prođe ovo stanje. |
| < | studeni, 2004 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
Osobna razmišljanja i osvrti na svijet.
Must see linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
Index
Pokude i pohvale
ICQ