Marketing
Još ima dobrih ljudi 
Noćas sam spavala svega par sati ( čitaj dva sata). Tražila sam danas čaj od metvice, po preporuci bitange i Princeze, ali jebem ti sve nisam ga našla. Sutra moram u čajoteku, ako tamo nemaju onda nema nigdje. Ustala sam i bauljala po stanu kao zombi. Nabrzinu popila litru kave i spremila se za obaviti posao. To sam relativno brzo poobavljala i krenula sam doma. Pogledam u sandučić da vidim kakvi me računi očekuju, pokupim poštu i vidi unutra velika koverta naslovljena na malenu. Naravno znala sam kaj je to, ali stvarno sam ostala paf. Znam ja da sada Vas zanima kaj je to tajanstveno stiglo, ali budem rekla, polako. Odložim kovertu na stol od malene, pošto je bila u školi, a ostalo otvorim. Dođe ona iz škole i pravac soba, da istovari torbu i odmah vidi tajanstvenu kovertu na stolu. Brzinom svijetlosti ju je otvorila. Smiješak joj se razvukao od uha do uha počela kreštati, vikati, mamaaaa, mamamaa. No dobro kaj se desilo, ono ja zbunjena i nemam pojma čemu takva galama. Vidi mama bubac mi je poslao T-Com vezicu. Bubac moj svaka ti dala. Tu vezicu pokušava nabaviti odkada se pojavio T-Com, ne znam zašto, ali ludo ju je htijela. Valjda joj paše uz roze majčice i hlače. Sada uzima ona iz koverte pismo i čita. Jebote, stari imao si volju čak i pismo pisati, kaj drugo da kažem nego da si ovime dobio automatski 10 bodova kod mene. Čita ona to, smješka se i raspoloženje joj se vidno popravlja. Komentira glasno, ajme kako je bubac dobar i odmah uputi prijeteči pogled prema meni. Čemu? Izvali ona, dobro mama kada sam dobila pismo jesi se zahvalila bubcu? Ja? Pa nisam ja znala kaj je to i ko ti šalje. Odmah sam iskoristila priliku i rekla da joj je to možda neki njen frajer nešto posalo, a ja to ne želim dirati. Pokazala mi je pismo. Bubac svaka čast. Da rezimiram. Nismo se uživo upoznali, pričamo i razglabamo Icq-om, jednom je bila tema i malena i njena dosada oko te vezice. Bez imalo razmišljanja on se ponudio naći vezicu i poslao ju je. To je stvarno nešto prekrasno, takve stvari nisam doživjela niti od dobro mi znanih ljudi, a kamoli nekog nepoznatog dečka. PSMTR ovom svojom gestom me razmekšao, tako da sam cijeli dan sva nekakva kao pahuljica, sentimentalna. Hvala ti.
Od ostalih dnevnih događanja ima jedna ekscesnog tijeka. Naime, dolazi malena doma iz škole i poslije otvaranja pisma, sjedne sa nama i kaže kaj je danas doživjela u Konzumu. Kao i svakoga dana prije škole ide po sendvič i sok u Konzum. Tako je i danas išla i dođe na odjel sa salamama i kruhom i kaže babi, molim Vas 10dkg šunke i jednu žemljicu. Baba ju napadne u smislu da je njoj toga dosta, da ne može dobiti sendvič. Snašla se je pa si je uzela gotovi sa salamom koju ne voli, ali fučkaj dok je zašarafi dobro će i to doći. Kada nam je to rekla mačak se spremio i pravac Konzum. Nisam bila prisutna, ali mogu misliti kako se konverzacija razvijala. Sutra ujutro idem ja i to pravac poslovođi. Svaki dan idem u taj Konzum i ostavljam lovu, a oni će se tako ponašati? Jebem ti ionako taj Konzum. Gledam voće i povrće, živo smeće. Ako trebam samo kruh čekam 10 minuta jer se njima neda raditi, pa samo jedna stoji na kruhu i salamama. Da sada ne nabrajam koliko su me puta pokušali prevariti. Sramota. Kaj si ljudi svašta dozvoljavaju.
Post je objavljen 04.11.2004. u 22:20 sati.