Marketing
Spašavanje glista 
Da, dobro ste pročitali. Danas smo imali akciju spasimo kišne gliste. Išli smo u popodnevnu šetnju i putem smo naišli na brdo glista, koje su već bile na pola mrtve. Uzeli smo grančice i pokupili gliste, te ih bacili na još mokru travu. Jadni glistači izašli su u šetnju po kiši, a u međuvremenu je zasjalo sunce. Napravili smo ogroman krug da budemo sigurni da nije niti jedna ostala na suhome.
Danas sam cijeli dan zbunjena i mislim kako je nedjelja. Spavala sam nešto malo duže i sva sam usporena. Sve mi je teško i naporno, tako da sam i u nabavu išla tek u 14:30. Katastrofa. Opet s ddruge strane sve sam obavila, pa mogu biti zadovoljna.
U zadnje vrijeme čitam kojekakve blogove, pa sam neki dan naišla na jedan blog u kojem se opisuje sastajanje školskih frendova. Razmišljam o mojim školskim danima i odmah mi se smrači. Kaj ste se sada svi uznemirili? Neću o školstvu, samo o mojim danima provedeni u toj groznoj instituciji. Nikada nisam voljela školu, naročito srednju. To mi je bilo uvjerljivo najgroznije razdoblje u životu. Prvi srednji bili smo genijalna ekipa, onda se sve to raspalo na kraju školske godine, kada smo se više manje svi razišli i otišli u druge razrede iz kojekakvih razloga. Sjećam se da mi je bilo grozno, nalazili smo se mi i dalje, ali više to nije bilo to, a s vremenom smo se sve manje i nalazili. Tada sam " pala" u nekakvu krizu. Ništa mi nije bilo važno.
Sav moj svijet bila je moja soba i moja muzika. Kao i danas slušala sam Joy Division, The Cure, Sisters Of Mercy, Depeche Mode, no da ne nabrajam hrpu genijalne mjuze. Obožavala sam crtati i sve sam se više povlačila u sebe. Nije mi bilo važno da li ću se ujutro probuditi živa ili mrtva. Maštala sam o smrti i stvarno mi je bilo svejedno da li ću živjeti ili ne. Tada sam smatrala da nemam za kaj živjeti i da je bolje da me nema. Nisu me čak ni starci shvaćali , niti su imali previše vremena da o svemu razgovaraju samnom. Postepeno sam izašla iz krize i to zahvaljujući današnjem mužu ( čitaj mačku). Mada sam i tada bila vrlo oprezna i nisam si htijela dozvoliti da me povrijedi, jer je to jednom prije toga i napravio. Bilo mi je grozno, ali imala sam svoje carstvo, pa sam koliko toliko bila imuna na neke stvari. Neku vrlu, iskrenu prijateljicu nikada nisam imala. Tj. mislila sam da je imam, sve dok me nije razuvjerila. Nakon toga nikada više nisam vjerovala nikome i to mi je još i dan danas duboko usađeno u pamćenje. Dani su išli, problemi su se rješavali usput, isto kako su novi i dolazili. Bilo smo grozan razred, odvratan čak. Šminkeri i šminkerice, ljigavci, govna. Nikako se nisam uklapala u taj razred, nitko me nije razumio. Nisu kužili zašto se oblačim tako kako sam se tada oblačila, zašto se tako šminkam, stvarno me nitko nije kužio ili me nije htio kužiti. Došao je i kraj srednje škole. U tih četri godine i dalje me nitko nije razumio, kao ni ja njih. Bili smo različiti svijetovi. Došao je dan mature i maturalca. Svi u ushitu, svi nešto planiraju. Učiteljica radi spiskove, dijeli zadatke, na popisu sam i ja. Zbunjeno upitam, kaj ja sam rekla da želim učestvovati u tom cirkusu? Svi gledaju u mene, učiteljica, pa naravno mi smo svi jedna cjelina. O, ne stara moja, ja ne spadam u tu cjelinu. Nisam se uklopila sve ove četiri godine , pa neću ni sada. Kraj priče. Nisam otišla na maturalac niti na maturalnu večeru. Nisam htijela biti dio te bolesne cjeline. Ako se nismo razumijeli svih tih godina, kaj bi sada ja trebala još i stol i vrijeme dijeliti sa njima? No way. Prošle su tako godine i godine, kada jedan dan nazove moja mama i kaže da me traže da dođem na proslavu 10 godina mature. Čohnem se po glavi i pitam tko je tu lud. Mama me samo upitala, pa dobro prošle su već tolike godine, pa više nisi takva kakva si nekada bila, pa zašto ne bi otišla. Molim? Kamo da idem? Sa njima se naći? Nema šanse, pa koji su oni meni faktor u životu? Kako uopće mogu biti toliko blesavi kada nisam tada došla na maturalnu, nema šanse da dođem sada.
Možda to nije u redu sa moje strane, ali ja nemam nikakvih osjećaja prema njima niti me oni zanimaju. Ionako su takva okupljanja ništa drugo nego jedna velika tračaona, a meni to u životu ne treba.
Post je objavljen 02.11.2004. u 19:49 sati.