domijeve nacije

- 20:07 - komenterejšn (14) - ko još printa?! - povijest

utorak, 26.04.2005.

(p)osto sam faca

ljudi moji dragi, kaj ima?
danas sam ponosan na sebe jer sam se napokon probudio u pol 8 i otišo na predavanja. i još k tome bio član male uporne grupice koja je izdržala do kraja skroz do 7 na večer... i evo me sad, Milan po običaju vodi s "nevjerojatnih" 1:0, pa sam se primio pisanja jer se osjećam potrebnim napisat opis našeg roštilja... al znate kaj? bez slika, koje ću dobit sutra/preksutra nema smisla niš pisat... zato, strpljenja, molim.

a jučer sam se našo na mjestu di sam uz konobare bio jedina nepoznata ličnost. Ekipa iz Elementala je kompića pozvala na promociju spota u Sax. Sletili smo se tam i našli se u društvu Jacquesa (jebote, bez zajebancije, al KOLKI je on!!), Ivane Kindl (negativ od Jacquesa), General Woo-a, Targeta (Yo, my nigga bradaz!!), Edo Maajke (pa di ste, rajo...), Luke Nižetića (sav u crvenom adidasu)...

Prvo se kamera šetala po prostoru i tjerala ekipu da se ponašaju prirodno dok ih snimaju kak "neobavezno časkaju". al kak da budeš prirodan kad ti oooogromni reflektor piči u oči?!? Nakon nekog vremena s nama su sjele poznanice, inače back vocali od Ivane Kindl i Jacquesa. BRUTALNO zgodne cure, i na moje veliko čuđenje, pristojne i vesele uz samo jedan trenutak opisivanja tankog laka za nokte. Al i onda su se nasmijale i ispričale mi se kaj ih ne kužim... Uglavnom, onda se kamera malo više pozabavila i predsjednikom domijevih nacija jer su tek onda skužili da ubrzo neće bit veće face od njega...

Jako pozitivna stvar je ta da taj Sax funkcionira tak da se dogođaj završi oko 11 - pol 12 i onda se uz laganu mjuzicu, spiku i cugicu ekipa počne razilazit doma. To me je totalno oduševilo, jer već dugo ne kužim zakaj se nemre izać van prije 12 (pričam o vikendima). Onda nije ni čudno kaj se doma pojavim u 5. Ovi izlasci prek tjedna, dakle, znaju bit totalno iznenađujuće dobri... do sljedećeg takvog, zdravpo...

n.p. NOTHINGFACE - skeletons

P.S. danas je sretan dan za puzzle. poslali su mi onaj missing piece od onog New Yorka i zgotovio sam ove od 3000 komada. imate slikicu (nije da se znam služit fotićem...)

P.S.S. dakle, slike i roštilj izvještaj slijedi u sljedećem postu. be aware!

- 21:27 - komenterejšn (17) - ko još printa?! - povijest

petak, 22.04.2005.

let's eat!

LJUDI! znate kaj ima novog?! ... niš...
ovaj prošli post mi je tolko otvorio apetit da sam se danas nabrijo na pivicu ko da sam na maturalcu u osnovnoj školi... predavanja su bila tolko brutalno dosadna da sam samo buljio u ekran i promatro kak se neki prozorčić di piše "No signal. RGB" miče po ekranu... onda je došlo na red slanje poruka da "se večeras vidimo na pivi" i dan je polako odmaglio pred kraj... neću sad srat o vikendu jer sam skužio da mi već polako i četvrtak ulazi u vikend jer mi je cijeli dan petak u glavi...

sutra će se brijem fakat desit taj ultimativni roštilj i mislim da ću popit par gemišta i utrpat u sebe čevapa dovoljno da se nahrani... ma neću se sad ni probat zajebavat, jer će mi neki borac za ljudska prava ostavit neki srcedrapajući dubokoumni komentar tipa "kako možeš to reć kad tolko ljudi gladuje?!" ili "kak možeš jest čevape? pa jel ti znaš kaj stavljaju u njih?!" ili onaj najgluplji "kak opće možeš jest meso?! pa to su bila živa bića!"

jebiga ljudi! ja jedem kaj ja hoću i nikom ne serem kaj u sebe trpa soju pripremljenu na način da izgleda, miriše i ima isti okus ko hamburger. jedite, ja sretan i zbog vas i zbog sebe... a čevapi? naš kaj? stavite u njih govno od deve začinjeno sa slinom od bizona, i ak će imat onakav okus kakav imaju, pojest ću ih s guštom!

to vam je tak ljudi, zbilja me velika životna pitanja muče...:)

n.p. FOO FIGHTERS - the colour and the shape

P.S. neki od vas se sjećaju kad sam si ono razvalio prst i nokat na njemu. e, pa... evo ga, prošlo je nekih 5 mjeseci i od dana današnjeg može se reć da je oporavak završio i da se tek od danas može reć da se više niš ne vidi... dakle, 5 mjeseci. ovo je poučni podatak koji imajte na umu ak idete polupijani po mraku sjeć drvo za kamin. ova priča je tolko poučna da si razmišljam dal da ju proslijedim uredništvu i da ju stave na naslovnicu www.blog.hr....

- 19:41 - komenterejšn (14) - ko još printa?! - povijest

utorak, 19.04.2005.

Piva, religija...

čudno, al moj prošli post je uznemirio duhove i ne vjerujem da je pišanje cure u pisoar zainteresiralo više ljudi, nego npr. opis festivala na kojem sam bio ili jednog pivopijskog izleta u Francusku... ljudi, ja tu pišem ono kaj proživim, ono kaj mi padne na pamet i ono kaj mi se piše... žalim vas ak vas to živcira. da svi budu sretni i zadovoljni, želim svim da pišaju u pisoare, dečkima da rade ženske stvari i curama da rade muške stvari...

Piva. skužio sam da fakat volim pivu i da nekad po ljetu ima jaaaako puno stvari koje bi dao samo da mi neko usred jednog bezbrižnog vrućeg dana u ruke tutne hladnu, znojnu flašu s pivom. svejedno je, ožujska, karlovačka, laško, heineken, bavaria, kalamburgud... sve će ispunit svoju ulogu, jedino kaj ću uvijek potrošit još punu minutu traženja nečeg drugog prije nego ustima prinesem President's Choice ili Tuborg...
Moja soba, ja, ekipa, dobra volja (ne nužno) i pive... godinama nerazdvojni... Uvijek je bila s nama. Kad Hrvatska osvaja treće mjesto u nogometu, Hrvatska osvaja miljon medalja u rukometu, kad nas Ivanišević tjera da padamo ispite gledajući kak radi double faultse, kad je subota, kad je petak, kad je nekome rođendan, u utorak na večer, kad se nema para za trošenje u bircu, kad se slaže komp, kad se ugovara tulum tulumom, kad se sluša mjuza, kad se gleda voljeni klub kak se koprca na donjem dijelu ljestvice, kad su praznici u bilo koje doba dana, kad se čeka da odemo na termin, kad se proslavlja položen vozački, nakon prvog ispita, drugog ispita, dvajstrećeg ispita, 37. ispita (to je ujedno i zadnji do sad)..... i danas...

jedna mala rupa između predavanja posjela nas je u birtiju i usta sirota sama izgovaraju "Ja ću pivu." konobarica pita "Pol litre?". "Jok, 0.03... da, pol litre!"
ta bezazlena piva pretvorila se u njih pet i u odjebavanje predavanja od 4 do 7... Ali, piva se potrudila da i to malo grižnje savjesti, koja bi se moooožda pojavila, izbriše činjenicom da se ta predavanja baš danas nisu opće održala... Baš danas...
I to vam je studiranje... I to vam je piva... I to vam je piva... I to vam je studiranje...

SLIPKNOT - subliminal verses

- 23:39 - komenterejšn (19) - ko još printa?! - povijest

nedjelja, 17.04.2005.

dobre vile zbilja postoje...

Ipak (jedna od glupljih riječi), vikend nije prošo očekivano začinjen s jednim dugo organiziranim ultimativnim roštiljem sa puno ljudi, jer smo odlučili to napravit kad se zareda bar 5 sunčanih vrućih dana kak bi ekipa mogla ležat u travi, valjat se, sijat sjeme, ili nekaj sedamnajsto...

sve se svelo na Metal čelenđ u Pauku, nekolicina dobrih bendova i hrpa ljigavih nepotrebština, al bilo je fora... uvijek mi je na takvim mjestima fora naletit na ljude koje rijetko viđam (među inima i ananga i treba popit od blogera)... e, al kad smo kod mjesta di njih dvije najčešće sretnem: Močvara...

bilo je to pred nekih godinu dana, povod mog odlaska tamo je davno zaboravljen, nakon par pivi (koje su u Chvari nekak čudne) stisko sam trbuh i međunožje da ne pobjegne tekućina van i da mi ne zasmrdi najdraže traperice... maltene prekriženih nogu dotrčavam do wca, ženski je po običaju pun i cure uz ugodan razgovor čekaju u redu da si sjednu na tu "čistu, hladnu, zapišanu i zariganu" keramičku napravu... nasmijem se i kažem si "blago nama, cijeli svijet nam je pisoar i to ću sad bez čekanja obavit stoječki"... ALI!! ulazeći u muške odaje, pogledom samo prolazim preko sjedaćeg dijela (čitaj "školjke") koji je osim svega već navedenog i probušen (dakle, ograničene upotrebljivosti) i glavu okrećem prema najdražim pisoarima...
ALI NE!!! oni nisu zauzeti. ne ne. oni nisu zapišani. ne ne. oni su savršeno u redu... ALI!! jedna pripadnica grupe koja bi trebala čekat u redu na ženskom wcu skulirano, leđa okrenutih prema zidu, rukama oslonjenim na zid a nogama prekoračenih preko mog dragog prijatelja pisoara, vrši ono kaj bi ja trebo (bar sam planiro)... kaj da vam velim, sve se vidi, a da se bar nije vidjelo. čak i unatoč ogromnoj trbušini koja se nad sve nadvila, vidi se SVE... da je bar prizor bio lijep, sad bi ovaj post piso bez grimase na licu... dakle, cjelokupnu pojavu vam neću opisivat jer je nedjelja.
prizor iz pakla, slušam riječi koje me ni malo nisu mogle ohrabrit i odledit iz tog položaja "A kaj?! Pa gužva je u ženskom, a meni je bilo sila..."
"No shit." pomislim u sebi.... ali riječi iz mojih usta ne izlaze, mutav sam, ukočen, šok... uspijem spustit glavu da vidim da mi nije slučajno "fličnulo" od silnog šoka... nije, sve mi je zabeglo, više se ni popišat nisam mogo.... neeeeeeeeeeeeeeeeeee

n.p. SEVENDUST - seasons

- 18:39 - komenterejšn (17) - ko još printa?! - povijest

petak, 15.04.2005.

put on my headphones, listen to the deftones...

i još jedan tjedan u nizu se stropošto niz štenge... sad ćemo gledat samo njegov završetak, koji je najčešće začinjen s malo više pivi neg inače... alergije su kucale na vrata, na koljenima molile jel se mogu na par dana nastanit u mojem organizmu, al ja, bezobrazan kakav jesam, sam ih stero u pm i zalupio vratima... jel fakat mi ih se ne da gledat kak na vratima moljakaju. dakle, još ima mjesta... tek tolko da se zna.

i onda se postavlja pitanje kaj sam radio ovaj tjedan. hm... paaaaa, skoro niš. pretvaram se u bakteriju koja samo zauzima mjesto, leži, hoda okolo i pita se, lijevo il desno... a kad smo kod lijevog i desnog, jel su vam draže role papira il oni listići kad kenjuckate? mislim, znam ja da cure ne seru, a pišaju jednom mjesečno, al me zanimaju ukusi (ne okusi).... nije da to ima veze sa lijevim i desnim....

auto ide, benzin se troši umjereno i čeka se par nekišovitih dana da se zapiči u neku planinicu, prostre crveno-bijeli stolnjak, izvadi košara puna nepotrebnih peciva i six packova (njih parsto) neke nehrvatske pive (brinc, ovo je samo za potrebe priče, inače volim Žuju), izvadi boomerang, pas bezbrižno trči, šareni leptiri veličine stolitarne bačve veselo lepršaju, niko (kranjčar) te ne smeta, iz prve nađeš parking na najboljem mjestu, sve je jeftino, susjedi su vam samo cure iz bejvoča s "onim nečim", a dečki voljni sjest popit pivu i pričat o tome kak je Juventus NAPOKON ispo.... odluto sam... skoro ko Lassie kad dobije gripu... možda i dobro da jesam....

očekuj najgore, nadaj se najboljem...

n.p. CHIMAIRA - the impossibility of reason

a domijeve nacije i dalje uživaju... a i žitelji su sretni... najbolja država na svijetu... i šire...

- 19:35 - komenterejšn (13) - ko još printa?! - povijest

utorak, 12.04.2005.

još jedan odličan u indexu....

hm... nije se puno desilo. nije se u stvari niš desilo. kad sam palio kompjuter i čuo milozvuk preglasnog kulera, kreto sam na blog napisat nekaj zanimljivo, pametno, poučno i breath taking... očito se svijet od onda drastično promijenio, dok moj mozak uporno ostaje isti i odbija pamtit nepotrebne stvari tak da se naslov posta može što češće ostvarit...
inače, ljudi, mislim da me sljedećih dana čeka par cugica (previše) i da ćete ovog vikenda imat priliku pročitat jedan nepovezani, nacugani i vedri post u kojem će sve bit nejasno.
naime, sprema se par rođendana, jedan koncertić, neki planirani ultimativni roštilj i molitva da vrijeme bude jebeno... kišu ne mrzim, al kišobrane nemrem smislit. il ga ostavim u tramvaju, il ga strgam jer zaboravim da ga držim u ruci pa proletim kroz neka vrata il ga "zaboravim" doma, pa kisnem ko siroćek.

jel ima ko osjećaj da se ljeto brutalno bliži? ja ne prestajem razmišljat di ću sve otić, koga ću posjetit, kolko ću gdje gemišta popit, kolko kukaca će ostat zakeljeno na mojoj šajbi, kolko nepoznatih ljudi ću pozdravit, kad ću se budit, kolko ljudi će prokolat kroz moj stan u vrijeme totalnog nerada, kad ću napokon sobu sredit kak se već planira neko vrijeme, kad ću izać van i na svježe pokošenu travicu leć i izložit svoju pojavu znatiželjnim susjedima dok osjete neki čudni miris... kad, kolko, zašto, kuda, gdje, kojim putem.... kaj vi mislite? il samo ja imam takve bezbrižne misli? nadam se da ne. dajte slobodno ponudite još koju destinaciju pa ću i vas posjetit...
uglavnom, ak ćete se dobro ponašat neću se pojavit s nožem ko na ovoj slikici... iz priloženog se vidi za kaj je nož služio....

zdravpo!

n.p. RAGING SPEEDHORN - we will be dead tomorrow

- 23:28 - komenterejšn (4) - ko još printa?! - povijest

nedjelja, 10.04.2005.

škripa kočnica.... buuuum!

zanimljiv vikend... i čudan
u petak sam se naradio kolko meni, neradniku i ljubitelju sna baš i ne priliči... sređivanje registracije i prijenosa auta, kosio sam travu u vrtu, mijenju gume tati na njegovom autu i sestri mijenjo šaltere i štekere.... dakle, ako nekome treba muška verzija kućanice i najpoželjniji neženja, javite se....

umoran sam se srušio u krevet jer sam ujutro u subotu pičio prema austriji malo prošetat po IKEA-i... nas troje sjedamo u 6 ujutro u autić, ja za volanom i krećemo... kiša nas pere doslovno cijeli dan, po autoputu se ganjamo, dok po Sloveniji vozimo ko po jajima, jer su murjaci nepotplativi a kazne bolesno visoke. svejedno, kupujemo neke stolce, stolić i ostale pizdarije u IKEI, par bagatelnih majci kratkih rukava, dok razočaranje dana vidim kad sam skužio da MEDIA MARKT (domijev drugi raj) više ne postoji i u West Centru, već samo u onom Seiersbergu... Majstori su mi ga maknuli i suza mi se stropoštala niz lice... sva sreća da sam bio mokar od kiše pa se nije vidlo...

Na povratku doma zabunom uzimamo povrat poreza (koji se inače uzima kad slijedeći put ideš gore), pristojni kakvi jesmo zašprehavamo stričeka na našoj granici i cifra od 300-tinjak € ostaje necarinjena...

ALI! da stvar lijepo i uzbudljivo završi, dolazimo natrag u Sesvete, skrećemo na jednom raskrsću i onda buuum! naravno, sudar... frajer je klafro sa svojom ženom na mobitel i majstor je bez kočenja pljusnuo frajera iza mene, a ovaj je lijepo i elegantno odletio u mene... auti se vrte, lete po zraku, eksplozije na sve strane, ulje curi, krv je razmazana po asfaltu i šajbama, dok jedna odlutala guma pogađa nesretnu baku dok je nevino šetala ulicom... baš me zanima kolko vas je povjerovalo u ovu zadnju rečenicu...
nikaj spešl, malo su mi udubili guzicu.... htio sam izletit van i počet ga psovat al su frajeri bili skroz oke i riješili smo osiguranja i slijedeći tjedan me čeka još puuuuno papirologije. a svi znamo kolko je to kod nas komplicirano...
poslije sam se sjetio da sam mogo odglumit onaj trzaj u vratu i da me sve boli... kolko bi para izmuzo, al ne da mi se izazivat ovog majstora gore...
al znate kaj je najbolje u svemu? bio sam sa tatinim autom, i moj ljubimac je mirno spavo na parkingu...

n.p. ISIS - panopticon

- 20:51 - komenterejšn (6) - ko još printa?! - povijest

petak, 08.04.2005.

crno zlato...

da ljudi... držo sam sve u neizvjesnosti i znam da ste grizli nokte na nogama, grebli se po faci željni znanja svega kaj se dešava domiju... sigurno su neki doživjeli i neki blagi udar i nisu mogli spavat od neizvjesnosti...
uglavnom, ja sam dosta tajanstven i sposoban ljudima tajit neke stvar i dosta dugo vrijeme... tak je bilo i s ovim autom... da! kupio sam ga! i ispo je puno bolji neg sam očekivo kad sam kreto u projekt nabavljanja auta... kupio sam ga u ponedjeljak, a svakom frendu sam priuštio veliko iznenađenje kad sam iz čista mira šetajući s njima skrenuo i sjeo se u auto i reko "idete sa mnom?"... bilo je i dosta brutalnijih stvari koje sam tajio po par mjeseci, al o tome neću sad jer će se debeljuh naljutit....

Sređeni Punto se dokotrljo u dvorište i muzika je treštila... i to mi je najveći gušt. slušat svoju muziku, svoje cdove kad se vozikaš okolo (jer i vožnja je dio izlaska, kaj ne?), a ne one dvije kazete koje sam nasnimio i miljon puta vrtio u tatinom autu... ipak, čim sam tu večer sjeo za komp i spojio se na net vidio sam neku vijest tipa "nafte zabrinjavajuće malo. u nekim državama započinju projekti besplatnih automobila sa smanjenom potrošnjom"... i onda kaj da ja velim?! da sam kresnuo pare bezveze? da ću se vozit mjesec dana i onda si više neću moć priuštit bengu?! pa jebem vam sunce... i američko i saudijski arabijsko!
mislim da bi bilo bolje da mi se desi ovo sa slike. bar bi otišo sa stilom, a ne bankrotiro.....

P.S. moja najdraža blogerica petarda se, kao i dosta drugih, odlučila "ugasit" blog. što se internet poznanstva tiče, bilo mi je jako drago i neću te na niš nagovorat... jer valjda poznanstvo neće tu završit... vidimo se, mrcino... al ovog puta ne na internetu... hm... :)

- 22:53 - komenterejšn (10) - ko još printa?! - povijest

utorak, 05.04.2005.

kupuješ? kupujem....

Nađi zanimljivost na ovoj slici:

ova slika mi se činila skroz zanimljiva i nije mi palo na pamet da ju cenzuriram... a ak se ove cure odluče tužit me zato kaj sam iskoristio njihova lica bez pitanja, imam samo jednu poruku za njih: Tišina!! kaj se bunite?! pa na domijevom ste blogu!!

inače, u nedjelju me otac zbudio i zaputili smo se prema sajmu... ljudi moji, čega tam ima.... jedna od najglupljih mogućih atmosferi ikad proizvedenih u našem sunčevom sustavu... i kad velim "atmosfera" ne mislim na omotač oko zemlje...
autiju ima svakakvih, al opet nikakvih... ekipa psuje boga, jede poluispečene čevape i pljucka ti ih u lice pričajući s tobom o tome kak njegov auto ima najbolji cincilator, najstabiliniju gefufnu i najdugovječniji ausgebloder na geblingenu... ja sam samo pametno kimo glavom dok sam u sebi najčešće govorio nekaj tipa "idijote, nemam brutalnog pojma o čem pričaš! oću auto koji radi, koji ima dušu (ne doslovno) i čiji bivši vlasnik nije njime pregazio miljardu nevinih peseka i opsovo majke tisuće klinaca koji napucavaju loptu po cesti... i pomiri se da ti auto nije "pila" i da imaš ragu koja te mrzi skoro ko i ja".... uf, na prste jedne ruke (kojoj je pol prstiju odstranila pila nakon kaj je posjekla brezu da može napravit stalak za pimpek dok urinira) bi mogo izbrojat normalne ljude koji su tam zato kaj moraju... ostalima je bauljanje i pametno dobacivanje religija...

oke, krenemo mi dalje, hodamo po toj prašini, guramo se među autima, gledamo gatara kak vara ekipu na nekim kartama, ekipa se svađa oko 12 € preskupog spojlera za škodu i zaključujem da se cijelo vrijeme smješkam i da mi je u stvari totalno fora gledat sve to i da se polako pretvaram u njih....... al za malo....

- 00:07 - komenterejšn (14) - ko još printa?! - povijest

nedjelja, 03.04.2005.

tonight is our last stand...

gemišti su se popili, ekipu sam stero doma neuobičajeno rano jer sam se s tatom dogovorio da ćemo sutra skočit do sajma i počet projekt traženja domijevog prijevoznog sredstva... zaželite mi sreću!
napokon ću i ja doć na red i u sljedećih par mjeseci sređujem sobu (kaj sobu?! SOBE!! množina...) i počinjem gazit ljude i štrajfat susjedove aute sa svojim vozilom, a ne od mojih dragih roditelja... zaželite mi sreću! dakle, kupujem ili trajekt ili traktor ili nove tenisice... vidjet ćemo
da sad previše ne duljim s ovim postom (jer sam skužio da velika većina popizdi na post veći od 10 redova i onda pročita samo boldane stvari, početak ili kraj, ili nedajbože svo troje), pozdravit ću vas sve....

inače, moj današnji veliki pozdrav ide našem Papi jer je bio legenda i predobar čovjek... vidimo se majstore uskoro... jer kaj je pedesetak godina u odnosu na cijelu vječnost kolko ćemo se svi negdje gore gledat... Mirno more, prijatelju...

Za cure:
Jel si možete stavit maskaru sa zatvorenim ustima?

Za dečke:
Kad perete zube, jel se čohate po jajima?