domijeve nacije

tonight is our last stand...

gemišti su se popili, ekipu sam stero doma neuobičajeno rano jer sam se s tatom dogovorio da ćemo sutra skočit do sajma i počet projekt traženja domijevog prijevoznog sredstva... zaželite mi sreću!
napokon ću i ja doć na red i u sljedećih par mjeseci sređujem sobu (kaj sobu?! SOBE!! množina...) i počinjem gazit ljude i štrajfat susjedove aute sa svojim vozilom, a ne od mojih dragih roditelja... zaželite mi sreću! dakle, kupujem ili trajekt ili traktor ili nove tenisice... vidjet ćemo
da sad previše ne duljim s ovim postom (jer sam skužio da velika većina popizdi na post veći od 10 redova i onda pročita samo boldane stvari, početak ili kraj, ili nedajbože svo troje), pozdravit ću vas sve....

inače, moj današnji veliki pozdrav ide našem Papi jer je bio legenda i predobar čovjek... vidimo se majstore uskoro... jer kaj je pedesetak godina u odnosu na cijelu vječnost kolko ćemo se svi negdje gore gledat... Mirno more, prijatelju...


Za cure:
Jel si možete stavit maskaru sa zatvorenim ustima?

Za dečke:
Kad perete zube, jel se čohate po jajima?