Budi ko Jurica

petak, 15.06.2018.

Za početak bi te htjela samo upozorit na jednu stvar.
Mene ti je mama uvijek ko malu upozoravala da pazim kak idem prek ceste, da pogledam lijevo i desno. Da ne trčim sa škarama. Da ne jedem blato. Da kucam kad ulazim u sobu od nje i tate jer možda ona i tata stavljaju plahtu na krevet pa da ne vidim kak im je krevet neuredan... Da operem voće prije neg ga jedem. I tak. Te random stvari na koje te majke upozoravaju.

Znaš na kaj me nije upozorila? Nije me upozorila na to, kad se brišem nakon tuširanja, da jednu nogu NE STAVLJAM na skliski rub od kade dok ju brišem. Nemoj to radit. Radije se sagni i obriši nogu. Why? Jer ćeš se u protivnom poskliznut i razbit si peechku ko ja maloprije.
Nema na čemu.

Idemo dalje. Idemo delat.

Evo petak navečer je. Već dugo nisam imala onu "večer za cure" koju svaka cura ima s vremena na vrijeme. Ono kad se fino otuširaš, upališ si mirisne svijeće, briješ noge i čupaš brkove, razbiješ peechku na rubu kade i tak te romantične stvari koje svaka cura radi sama sa sobom da bude zgodnija svom muškarcu.

Stavila sam si čak i masku za lice. Onu s aktivnim ugljenom. Ne vidim baš neku razliku nakon nje al neka, to je sad in. Zanima me dal bi bilo isto da se nasaftam po licu s onim komadima ugljena za roštilj? Nekak mi je to isplativije kad sve skupa zbrojim.
Makar sad su in one maske kaj u sebi imaju šljokice. Neki dan sam vidjela sliku na kojoj piše "kad sam bila mala sam upala u kutiju sa šljokicama pa sam sad sva sjajna!". Ja sam ko mala pala u kutiju s drvima. Jel to sad opravdava to kaj sam tak drvena?

Zaslužila sam večer opuštanja nakon 7 ispita koje sam imala ovaj tjedan i nakon kaj sam dušu ispustila kad sam ih pisala. Nemrem više. Nemam snage. Čak se i želudac buni pa mi se gastritis budi i sad umjesto da sam negdi na pivi, ležim doma s maskom na licu, čekam da mi se skine Dirty dancing i pijem čaj od šipka da mi kiselinu spusti u želudac di joj je i mjesto.

Znaš kaj je prednost toga kad si medicinska sestra? Znaš sama prepoznat kaj ti je i koji lijek možeš popit.

Znaš kaj nije prednost toga kaj si nekad lijena mazga? To kaj acually možeš imat lijek koji ti treba, al ti se neda otić do ljekarne po njega.

Odlučila sam bit ko Jurica. Znaš ko je Jurica? Jesam ti pričala o njemu?

Jurica je moj mačak koji ima godinu dana. Jurica je i najveća legenda ikad. Više je kul neg kaj je kul jesti paštetu na kruhu na koju staviš mandarine (probaj si to, fino ti je majkemi).

Jurica je najflegma mačak ikad. Spava. Stalno. Svugdje. U svim pozama. A kad ne spava jede i kenja. Pa se malo liže, protegne i opet spava. Juricu boli kurac. Budi ko Jurica. Samo malo manje dlakav od njega.

Nema više smisla živcirat se i razmišljat kak bude i kaj bude. Ljeto je. Sad budemo svi crni, a ne samo mi koji se spreseravamo s maskama na licu od ugljena.
Život je nepredvidljiv. Nikad ne znaš kad ćeš si razbit peechku na kadi, zato ga nemoj trošit na gastritise.

Budi ko Jurica. Spavaj, jedi i seri.

I pazi kak se brišeš drugi put nakon tuširanja, ozbiljno ti velim.

| 20:53 | Komentari (9) | On/Off | Print | # |

Ej bok! Danas te bum davila opet s tim kak hoću bit nova Andrea Andraši i Kim K i ne znam ko sve ne.
Šalim se, hoću ti pričat o svom rođendanu. Pliz za početak, nemoj me hejtat znam da nisam dugo bila aktivna al me faks bljaks stišće ko Špiček čvarke na kolinju.

Evo fascinirana sam kak majka priroda zna kad me treba nagradit. Lani sam recimo za Božić dobila 7. gnojnu anginu te godine i nisam znala dal sam više bila ošamućena od alkohola na obiteljskim druženjima il sam bila ošamućena od bolova. Il me boljelo tolko da sam se napila da postanem drvena i niš ne osjetim, protumači si kak hoćeš.

Ove godine za 23. rođendan sam dobila, pogodi sad- mengu! I to onu mengu kad ti je na knap i već razmišljate o imenima za djecu i skužite da su kolica za bebu skupa i da za 10000 kuna kolko su jedna došla, moraju znat sama letjet! Doslovno sam se već vidla u rodilištu, prikopčana na drip i idemo! Na kraju sam se više šokirala kad sam ju dobila jer smo bili uvjereni da sam definitivno trudna. Ugl da. Dobila sam mengu. Sise mi nisu narasle zbog trudničkih hormona neg ćevapa i čokolade. Sretan mi rođendan!

Na poslu je isto bilo okej, ne pretjerano stresno i taman sam nakon posla otišla u Lidl po uloške i tampone i čokoladu i svu ostalu potrebnu i nepotrebnu municiju koja bi mi kakti trebala pomoć da preživim ova utapanja koja su slijedila.

Enivej, ove godine sam dobila najbolje poklone ikad. Poseban poklon mi je dala moja najbolja frendica koja je iz čistog mira, jer je bila nadrkana, napravila takvu scenu da bi i Consuela Maria iz bilo koje španjolske sapunice bila ljubomorna, sterala me u muški spolni organ (imam 23. godine, vrijeme je da se upristojim, budi ponosan i ne smij se! Hvala.), počela se derat na mene i moje starce na mom dvorištu na moj rođendan i odjebala. Odjebala iz mojeg dvorišta i života. Jer realno gle... Ne mislim klečat pred nikim (Osim kad... Da.. Vežem tenisice, to sam mislila reć. Vezanje tenisica. Idemo dalje, okej.) i molit ga da bude u mojem životu ak neće. Nisam ja kriva za tuđe probleme i zavist i ne trebaju mi ljudi kojima sam dobra samo kad trebam glumit rame za plakanje. Nisam Zewa toaletni papir, makar su mi jednom uletjeli tak. Al ne pričamo o uletima. Zapravo mi nije prestala bit najbolja prijateljica. Pokazala je zapravo da to nikad nije ni bila. I to je okej. Ja nemrem bit visoka, moja strina nemre bit lijepa kolko god se trudila, ona nemre bit frendica, Zemlja nemre bit ravna makar su nedavno ljudi imali egzibicije po život opasne da dokažu da je Zemlja ravna.. Skrećem s teme. Oprosti.

Pričamo o mojoj mengi. Zapravo pričamo o rođendanu, al volim svoj rođendan isto ko i mengu tak da.. Ne.

* Aj čekaj da si promijenim pjesmu na youtubeu i da odgovorim ljudima s faksa na fejsu jer su dosadni gore neg 10 proljeva. Faks you!*

Okej, evo me. Ak zanemarimo činjenicu da mi je frendica napravila scenu jer nisam skakala pred njom i klanjala joj se ko egipatskom božanstvu kad mi je donesla tortu od lješnjaka, jer sam alergična na lješnjak i jer nisam mogla skakat od bolova od menge, bilo je skroz okej.

Dobila sam najljepši poklon ove godine. Dobila sam osobu koja me voli i koju ja volim najviše bez obzira na sva sranja koja se događaju. Moj dečko je zapamtio kad sam prije 3 mjeseca random rekla da od 15. godine tražim Wreck this journal i nemrem ga nigdje nać. Moj dečko je cijeli dan po Zagrebu tražio Vansice koje su boje paradise green jer sam takve nosila u srednjoj. Na kraju sam dobila Wreck this journal, Vansice (al ne paradise green neg California poppy koje su mi još ljepše jer imaju cvjetiće po sebi, daj ih odi gle molim te, doslovno Vansice za curice, preeeedivneee suuuu!). Dobila sam sve kaj cura može poželjeti, a poželjela sam iskreno, samo njega da me u ponoć drži za ruku i poljubi. Dobila sam i više od tog kaj sam poželjela.

Pričala mi je mama da budem znala kak je to kad nađeš onog pravog i da to jednostavno osjetiš. Da ona ima leptiriće dan danas kad vidi tatu. Mojeg tatu, ne svojeg tatu, fuj, krivo sam ovo sročila.

Sad kužim kaj je mama pričala. Sad kužim da kolko god se svađamo, kolko god smo različitog karaktera, mama ipak zna najbolje i hoće samo najbolje za nas.

Vidiš kak sam sladunjava danas.. Možda je to jer sam se zaljubila. Možda je to zbog menge. Možda sam ipak trudna pa ovo nije menga neg implantacijsko krvarenje. Ne znam, odi pitaj ove kaj misle da je Zemlja ravna.

Bilo kak bilo, svi smo tu određen broj dana i ne vrijedi ih trošit na nebitne stvari. Okruži se ljudima koji te vole, ti njih voli još više i budi sretan.

- U to ime, živeli ljudi!
- Živeli Ivančica!
- Fala Vam!
- Ne, ne, ne, fala tebi Ivančica.





Bok.
Znam da je već kasno/rano navečer, al imam problem. Nemrem spavat. Ne patim inače od nesanice, al patim od toga da teško zaspim sama a.k.a. da najljepše zaspim kad moj dragi spava samnom. Pošto je moj dragi sa dečkima na putovanju u Amsterdam i miriše tulipane po Nizozemskoj, ja sam osuđena na samostalno spavanje u prevelikom krevetu za mojih 155 cm. Ne, nisam išla s njim da on može lovit kurve po Amsterdamu. Budimo realni, ni ti nebi razmišljao o kurvama da te doma čeka žena poput mene (jk Marica, nemoj me opet napadat, nisam umišljena). Nisam išla jer imam faks i tri ispita sljedeći tjedan i život je tužan i Pupovac je ružan.

Kad smo kod ružnih stvari, moram ti reć kaj mi se dogodilo danas. Prvi put sam u svoje ruke primila Cosmopolitan.
Cosmopolitan je tzv. Red Pill za žene. Ak ne znaš kaj je Red Pill, bravo, nemoj ni ić guglat.
Pošto mi je dečko u Amsterdamu, tolko mi je bilo dosadno da sam čak otišla na predavanje na faks. Na faksu mi je frendica pričala kak je bila s tipom koji joj se sviđa i njoj nije jasno kakav on ima psihički poremećaj jer je dečko dobar prema njoj, jer joj je za večeru napravio čokolino i jer ju je pristojno pitao dal želi da joj on nosi torbu dok su išli gradom jer joj je torba bila ful teška.
Ja gledam, reko stara koji ti imaš psihički poremećaj? Zbog žena poput tebe muškarci imaju loše mišljenje o cijelom ženskom rodu jer navodno, žena te hoće samo ak si hard to get. Navodno. Tak sam bar čula. Kod mene je drukčije, al hej, odavno smo zaključili da ja nisam tipična žena i da nemam pravo glasa po tom pitanju jer ne razmišljam ko većina žena. Nakon toga je izvadila Cosmopolitan iz iste M. Kors torbe koju joj je lik htio nosit. Lik psihopat. Jer je veća vjerojatnost da je lik poremećen neg da mu se ona sviđa. Logika, kuiš. Stavi ona taj Cosmopolitan na stol i gledala sam ga sa strahopoštovanjem.

Očekivala sam odraslu verziju časopisa OK ili Teen kojeg smo ko klinke kupovale, samo zato da vidimo kakve postere Zac Effrona i Jesse McCartneya bi dobile unutra. Zajebala sam se. Ovaj časopis nije ni približno tolko zabavan kak mi je bio OK kad sam imala 12 godina. Ovaj me u 5 strana uspio rastužiti/ navesti me da se osjećam debelo/ reći mi da sam zadnja seljača ak nemam najnoviji šal za 700 kuna/ rekao mi da sam prekrasna ovakva kakva jesam, makar sam debela itd itd. OK mi je davao postere i lakove za nokte, ovaj mi je dao osjećaj kakav imaš dan nakon kaj popiješ litru Blackya u sat vremena. Ak ne znaš kakav je osjećaj, pitaj moju najbolju frendicu. Hint- nije lijep.

Skužila sam da mi cure nikad ne odrastemo. Kad sam imala 12 i kad sam čitala OK sam mislila da su cure s 23 godine već žene, majke, kraljice. Sad imam 23 godine, a dečko mi se još uvijek smije jer unatoč 23 godine i dalje ne znam lijepo nalakirat nokte. S 12 sam svaki mjesec čekala da izađe novi broj OK-a. Sad svaki mjesec tak čekam menstruaciju, sa istim žarom u očima. S 23 godine sam najstarija ženska osoba u obitelji koja je došla do 23. godine sa ne rascijepanom vaginom od epiziotomije pri porodu jer nisam rodila jer nisam bila trudna jer znam kaj su kondomi (hvala na ne postavljenom pitanju, znam da te to ne interesira, al tek tolko da mi to razjasnimo). Kad sam imala 6 godina sam maštala da će po mene doć princ na bijelom konju. S 23 zapravo imam svog princa, ali bez konja. S 12 godina sam mogla bez problema zaspat sama. S 23 sam postala razmažena po tom pitanju jer više nemrem zaspat ak me se ne češka po glavi i leđima.
S 12 me bilo sram kupit uloške, sad ponosno stavljam tampone na traku u dućanu da svi vide da nisam trudna i da ovo nije trudnički trbuh neg 5-6 ćevapa od noći prije.

Vremena se mijenjaju. Svi odrastamo na neki način, al opet smo sve u dubini duše one male curice koje čitaju OK i maštaju o prinčevima. S godinama samo mijenjamo časopise i pronalazimo svoje prinčeve.
Idem sad. Idem se češkat sama po kosi, možda čak i zaspim.
I nemoj mi zamjerit ak ima tipfelera. Kasno je. Ili rano.. Rečenica ispadne onak kak si ju sam protumačiš.
Laku noć/dobro jutro.





Skužila sam da kak idem starija, samim tim su mi i postovi ozbiljniji. Dojde to tak s godinama. Valjda.
Skužila sam i da puno manje psujem neg onda kad sam ti počela pisat, budi ponosaaaaaaaaan (zamisli da ti Goran Bare to pjeva).

Ozbiljnost dolazi s godinama. Kak ideš stariji, tim si i ozbiljniji.

Kak ideš stariji, počinješ razmišljat svojom glavom i odbijat prihvatit tuđe stavove samo zato jer su ti nameteni.

Jedan od tih stavova je- vjera. Nemoj me odmah pljuvat i uzimat križ i svetu vodicu u ruke s kojom polijevaš po ekranu od kompa dok moliš 10 očenaša i 5 zdravomariji. Znam da se piše s razmakom, hvala.

Od malena nam se nameće vjera. Jer logično, koje vjeroispovijesti su ti roditelji, te si i ti. Mene su moji mama i tata krstili davno, prije 23 godine, kad sam bila beba koja nije znala ni kak se piški i kaka, kamoli ko je Isus, Marija i ostala vesela družina. Oni su mene odlučili krstiti i odlučili su da ja, tad još beba, vjerujem u nešto.

Uvijek sam bila više za zdrav razum i za stvari u koje mogu vjerovat jer imam dokaza za to. Imam dokaz da su dinosauri postojali, imam dokaz da je trava zelena, imam dokaz da nam je zbog Sunca toplo, imam dokaz da je čokolada fina, a špinat nije.

Zabrij kak bi bilo da vjerujemo u stvari za koje nemamo dokaz? Zabrij da se tak počnu ponašat policajci i ostale službe. Susjed te optuži da si mu ukrao šunku s tavana (makar nisi jer je tvoja ionak bolja) i dođe policija i ti završiš u zatvoru. Veliš im da nemaju dokaza za to, a oni ti vele "dokazi više nisu bitni". Daj razmisli malo o tom. Ne o šunki Štefica, o dokazima.

Ne vjerujem u Boga. Prigrlila sam svoje ateističko mišljenje koje je u zadnje vrijeme sve čvršće i čvršće.

Oduvijek sam sumnjala u postojanje Boga, al zadnjih dana sam se u to uvjerila.
Trenutno sam u sklopu faksa na praksi, na odjelu s bolesnom djecom.

Nema Boga. Da ima Boga, ubojice i silovatelji bi bili iza rešetaka skupa s svećenicima koji guraju svoje smrdljive penise maloj djeci. Da ima Boga, klinci bi bili samo klinci.

Vidiš te mame koje sjede stalno uz svoju djecu i prate dal im dijete diše il ne, dok bi trebale razmišljat o tome kaj će kuhat za ručak dok njihov kikač dolazi iz škole s ostalom djecom.

Vidiš te mame koje se ne žele ić otuširat il pojest, jer se boje da kad se vrate u sobu, njihovog djeteta više neće biti. Vidiš te klince koji se boje, koje boli, koji bi dali sve samo da mogu ić na nogomet il na sladač.

Danas su mi prvi put krenule suze kad sam u rukama držala bebu od 6 mjeseci. Taj dečko možda neće dobit priliku dozvat "mama" koja mu stalno sjedi uz krevet. Taj mali dečko možda neće dobit priliku naučit ić piškit i kakat na tutu, neće znat kak je to kad jedeš sam sa žlicom. Taj dečko možda neće dobit priliku trčat bos po travi i igrat nogomet s dečkima. Neće dobit priliku da ima svoj prvi dan škole. Neće dobit priliku da poljubi curu koja mu se sviđa. Neće dobit priliku da ode na svoju maturalnu večeru, da ima prvi dan na poslu, da ima ženu i svoju obitelj. Taj mali možda neće imat priliku da upozna život izvan bolnice i bolničkog kreveta.

Taj mali dečko je predivno i preslatko dijete. Čak ni ne plače, ne kuka, samo se smije i gleda te velikim divnim očima. Taj mali dečko je hrabriji neg bi bio netko od nas. Smije se. Sretno je dijete iako ima veće probleme neg svi mi. A samo je jedan u moru bolesne djece. Neki ni nemaju mamu i tatu da ih drži za ruku kad im je najteže.

Prvo sam se rasplakala. Al sam onda shvatila da zapravo imam izbor. Mogu bit na wcu i plakat cijeli dan dok ne dehidriram, il mogu nabacit lažni osmjeh, pravit se da je sve okej i mogu se ić kartat s tim klincima. Mogu se potrudit da ih nasmijem i da im bar malo uljepšam i ugodim. Plakanjem ovak i onak neću niš postić, makar mi se srce kidalo dok sam ih gledala.

Neki dan izjavi frend da se ateist na samrti može pokajati postati vjernik u zadnji čas, tek tolko da ostane pokriven s te strane ak ipak ima Boga.
Mislim da nema potrebe za tim. Da Bog postoji, klinci bi i dalje bili klinci, mame bi radile najfiniji ručak, a tate bi bezbrižno išli radit. Da Bog postoji, svećenici bi i dalje samo vodili misu, a ne silovali. Da Bog postoji, ljudi nebi bili gladni.

Da ima Boga, ubojice i silovatelji bi bili iza rešetaka skupa s svećenicima koji guraju svoje smrdljive penise maloj djeci. Da ima Boga, klinci bi bili samo klinci.

Da ima Boga, nebi se loše stvari događale dobrim ljudima.

Samo da velim, ovo je samo moje mišljenje. Koje ne namećem apsolutno nikom. Svako ima pravo vjerovat u ono u kaj SAM želi bez nametanja. Jednostavno sam imala potrebu izbacit ovo iz sebe van, da se sjetiš nekad možda toga kad misliš da je tebi teško u životu jer nemaš para da ideš na pivu i slično. Sad idem. Idem peglat uniformu da se sutra speglana mogu igrat s bolesnim klincima. A ti slobodno ostaneš tu čitat komentare pa mi slobodno javi kad mi Marica, koja je molila ispred bolnica i vrijeđala žene koje su išle na abortus i govorila im da će ić u pakao jer to nije u skladu s vjerom, napiše da sam kurva i da nek gorim u paklu jer bogohulim. Samo Marica ne zna da sam si uzela jedan "Bolimekurac" od 500 mg i da je nuspojava toga da me boli kurac i za Maricu i za svaku takvu koja je svaku nedjelju u crkvi i liže oltare, a doma tuče svoju djecu i govori drugima da su kurve i da nek gore u paklu. Ne trebaš guglat, "Bolimekurac" nije lijek koji postoji, samo state of mind na koje se sam moraš prešaltat da skužiš da se zapravo nerviraš bez razloga.
Fala lepa. Peace out.





Imam dosta ego boosta u zadnje vrijeme sa svih strana i okružena sam ljudima koji me inspiriraju pa sam počela pisat blog acually svaki tjedan! Čak sam ponosna na sebe u jednu ruku, jer odvojim vrijeme za sebe, me time, da sjednem za laptop i pišem ti.

Danas sam ti htjela pisat o... Ženskim problemima.

Da se odmah disclaimam, pošto znam da me čita dosta dečkiju/muškaraca, ne. Nebum ti pisala o mestruaciji i vaginalnim bolovima koje si nemreš ni zamislit. Prvo i osnovno, zato jer sam ti o tome već pisala (skrolaj dolje, same... hint: dječaci i bileee starke biiile staaarke). A ko drugo.. Nema drugog. Al mi je bilo glupo ostavit samo na „prvo i osnovno“. A ko treće! Menstruaciju ne smatram problemom jer joj se ja svaki mjesec veselim i nadam ko moja mama dobitku na lotu, samo dobitak menstruacije mi je i draži nego da mi mama dobi na lotu. Jer kad dobim mengu mogu high five-at svog dečka i reći mu „bravo ljubavi, ni ovaj mjesec niš od Viktora!“

Kad smo kod Viktora.. Nemam Viktora u bušeku, al mi povremeno tu i tamo mi skoči bušek ko da je Viktor unutra već 8,5 mjeseci...
Uskrs i šunkica su napravili svoje. Ivančica je skočila +5 kila koje bi valjalo skinuti čim prije, iz raznoraznih razloga, a najmanje iz onih da na plaži budem ko Kim K jer budimo realni, Kim K želi bit ko ja.
Odlučila sam da je danas prvi dan moje dijete, tj. Da se prestajem šopat hranom i da se Viktor i ja pozdravimo, ali moj dečko je najbolji dečko ikad koji mi je u svemu uvijek podrška pa me odlučio odvesti na pizzu! Evo majkemi, dok ti ovo sad pišem sjedim otkopčanih hlača i pričam s Viktorom kak od sutra stvarno završava naše druženje i da se vidimo tek oko Božića. Falit ću ja njemu, falit će on meni, ali šta je tu je.

Dok ti ovo tipkam, gledam u ženski problem broj 2, a to su nokti... Trudim se imat uredne damske nokte, al nemrem. Nalakirani su uredno ravno pol sata dok ne krenem prat suđe il čistit. Evo svaka čast onoj koja će sad pogledat svoje nokte i reć da su prekrasni (gelirani nokti se ne računaju). Nakon tog izgledaju ko da ih je farbala curica od 4 godine. Tj izgledaju još gore, pa kad nekud idem ih skrivam jer me sram imat nalakirane nokte.

Idem danas na kavu s frendicom koja je zapravo cura od najboljeg frenda mog dečka pa smo se tak i upoznale i skužile da smo istog mindseta i da se mi ženske trebamo držat skupa. Zovem ju da joj velim da sam blizu, da se nek spusti do extraction pointa i napomenem joj da nek požuri jer vjetar s Dinareeee eeeeeeee (zamisli Marka Perkovića) puše i da me bude otpuhalo unatoč +5 na vagi i da mi je kosa sva u penisu i da mi je frizura nikakva, na kaj mi je ona zahvalila jer nema smisla radit frizuru kad puše vjetar. Isto kak nema smisla ravnat kosu dok je vani vlaga ili nosit sjajilo na usnama kad puše vjetar. Isto kak nema smisla objašnjavat da nam je država za penis i da Todorić neće vratit pare i da Plodine svaki dan rade do 10 i da je Marka Željkić ružna jer su to činjenice koje znaju svi i koje će uskoro biti u školskim udžbenicima kao i da je bit gay okej. Nemam niš protiv gayeva nemojte me napadat odmah nevjeste, no. Chill.

Došla sam u te godine pozne kad brinem o tome kak izgledam. O tome dal su mi nokti uredni, dal mi je kosa lijepa, dal su mi obrve počupane, dal mi je kuća čista, dal imam još pol sata da popijem kavu pa da idem kuhat il dal da prvo skuham pa popijem kavu, kak perem bijeli veš a kak šareni, dal moram promijenit vrećicu na usisavaču i tak te stvari koje ti.. Dođu s godinama.

Kad sam bila tinejđerica sam se smijala kad su mi govorili da budem se jednog dana samo probudila i da budem počela voljet štikle i kad budem prestala nanosit tuš na oči s kojim izgledam ko rakun i kad mi bude smetalo da imam zmazane tenisice, a poderane traperice budem nosila isključivo na bijelu majicu, ali bez kožne jakne da ne izgledam ko da sam pala iz Engleske u vrijeme Sex pistolsa.

Možda sam odrasla. Il je to možda jer sam se zaljubila? Pa se trudim bit općenito čim bolja osoba za sebe, a i za njega. Pa se trudim kombinirat obleku i izgledat čim ljepše makar znam da sam mu lijepa i kad sam u pidžami na normabelima bez imalo šminke. Ne znam. Al kaj god da je, sviđa mi se. Lijepo je imat nekog ko iz tebe izvlači ono najbolje i zbog koga se trudiš bit još bolji. Nekog zbog koga ti se nije teško ujutro probudit jer znaš da te i danas čeka. Neko s kim si u stanju otići bilo kud bilo kad bez razmišljanja i pitanja, bez ikakvih stvari sa sobom. Neko zbog koga ti nije teško zatvorit vruću vodu kad se tuširaš i bit gotov s tuširanjem za par min jer ne želiš da te mora čekat, makar bi još satima bila pod tušem. Nekog kome si u stanju dati zadnju sarmu. Tigar, lav, sarma. Teške riječi su sad pale..

Pisala bi ti još, al nemrem više. Viktor me stišče, moram skinut traperice. I sad ozbiljno, od sutra sam na dijeti, nisam uzalud kupila zobenu kašu. Ak sam ju već kupila, ima da i povraćam od nje i okusa koji mi kuri okusne bradavice.







Svaki put kad krenem pisat blog, na krevetu s cigaretom u ruci (inače ne pušim cigarete u sobi), osjećam se malo ko Carrie Bradshaw iz Seks i grada. Samo postoji razlika između Carrie i mene. Carrie ima predivnu kosu dok ja imam pola glave obrijane. Carrie ima markiranu odjeću, a ja na nogama fejk Vansice. Carrie ima odličnu liniju i čuva kalorije za vino, a ja jedem napolitanke (hvala :) ). Carrie je fiktivni lik, a ja sam stvarna. I won bitch.

Htjela sam ti pisati o tome "kak su svi muški isti i kak su sve žene kurve". Stani, moram obrisat naočale jer sam upravo skužila da mi je ulje skočilo na njih. Dok sam pekla jaja. Na novom štednjaku kojem sam se tolko veselila dok nisam skužila da je sotona jer se zagrije u roku 4,65 sec i da sam skoro zapalila kuću.

- tražim krpicu za naočale

- brišem naočale

- skužim da su mi leće oštećene.. Zna neko dal mehaničko oštećenje leća spada u garanciju?

- mijenjam Lanu Del Rey koja mi je random došla na You tube-u nakon System of a down-a, jer to dvoje je ful slično i You Tube je pretpostavio da mi se nakon Systema sluša Lana. You know nothing, You Tube.

Okej. Evo me. Oprosti, trajalo je. Nema veze. Sad sam tu i možemo dalje.

Nisu svi muški isti i nisu sve žene kurve. Ima onih koji su se u korizmi odrekli seksa pa čekaju ponoć u subotu (je subota, jel da? Tad završava korizma?) da kresnu odjedanput 4 ženske. Šalim se, mislim da nema takvih.
Ali ima muškaraca kojima je seks jedina i glavna okupacija kad se spomene imenica "ŽENA". Djevojka. Sa sisama i vaginom. Seks. Svi znamo takve likove i upravo zbog takvih se sve muškarce svrstava u isti koš.
Ak odvajamo bijeli i šareni veš dok ga stavljamo u vešmašinu, zakaj svrstavamo muškarce i govna u istu vešmašinu?

Moja frendica je imala dečka, do nedavno. Koji je bio govno. Kojem je bila dobra i najbolja samo kad su mu jaja bila plava. Al ona je njega voljela, makar je bio užasno posesivan i ljubomoran, izlazio svaki vikend, a kad bi ona izašla s curama jedanput godišnje, ful slučajno se random našao na istom mjestu i odmah je morala ići s njim. Nedo Bog da cura ima frendice jer ga bude sigurno prevarila na kavi s curama. Sto posto. Ziher. Kurva. Fuj.

Ima ljudi koji su predobre osobe, nalete na krivu osobu u krivo vrijeme i zbog te osobe krive cijeli rod. Nemoj tak. Nisu svi muškarci isti. Nisu sve žene kurve. Ima dobrih cura. Cura koje idu van s tobom, dok imaju potres mozga recimo.

Nisu svi muškarci isti. Ima onih koji ti kupe ružu za dan žena pa ti izbezumljeno ostaneš bez teksta i ne znaš kak da reagiraš jer ti se nikad to nije dogodilo, pa se smiješ ko kreten. Ima onih koji ti donesu napolitanke jer znaju da imaš ovisnost o slatkom i ne žele da padneš u ovisničku krizu. Ima onih koji ti vele da lijepo pjevaš, makar zavijaš gore neg vukovi na mjesečinu. Ima onih koji su u stanju propješačiti 20+ km u gluho doba noći da te vide. Gledam svog tatu.. Moj tata se svaki dan diže u pola 5 ujutro, pola sata prije nego se mama diže jer mora na posao. Moj tata svako jutro, već 23 godine braka, kuha kavu i pije ju s mamom, tek tolko da ju ona ne pije sama. Drži joj vrata dok izlazi, oblači kaput, kupi joj Rafaello na svaki rođendan/imendan/godišnjicu braka/kad ima mengu/kad je tužna.. Neki ful jaki muškarci bi rekli da je moj tata pizdek. Nije. Moj tata je kralj. Moj tata je zbog takvog ponašanja u sretnom braku 23 godine. Di će taj ful jaki muškarac bit za 23 godine? Vjv u teretani, divit se svojim bicama i nakon toga sjest u svoj nabrijani auto, ić barit ženske, pojebat 8 njih u istoj večeri bez kondoma i pokupit sifilis. Sam biraš kaj dobivaš jednog dana. Hint: Odaberi ženu, nemoj sifilis.

Jel ti se ikad dogodilo da si dobila poziv za pivu od simpa dečka, koji si morala odbiti? (Oprosti :( ) Je, jel da? Nazovi ga sad i zovi ti njega na pivu. Rekla budeš mi hvala poslije. Nema na čemu.
Ide Uskrs ljudi, sezona šunke i francuske. Nije vrijeme za svađe. Ak imaš dobru osobu kraj sebe, cijeni ju. Ljubav se ne govori riječima neg djelima. Volite se, farbajte jajca (isto jedan od načina da mu pokažeš da ga voliš) skupa i uživajte.
Happy šunka/francuska season ya all! Jedite, ljeto je još daleko. Ak niš drugo, budemo se skupa sramotili na plaži pod suncem i pravili se da smo odojčeki dok se okrećemo s leđa na trbuh, ja sam za!

E DA! Kaj se tiče toga kak mi je Senna M promijenio pogled na stvari.. Bila sam u dućanu, random gledala stvari kaj di ima i vidim Sennu M kak gleda traperice. A kak ti je promijenio pogled na stvari Ivančica? Jednostavno, pomaknuo se dva metra na stranu da vrati traperice, a ja sam iza njega vidla u izlogu haljinu.. Said enough.





Evo stiglo nam je proljeće. Službeno jučer u 17:15. Prošle godine sam u to vrijeme sjedila vani, na terasi, pila pivu i jela milka čokoladu, u tajici i majici kratkih rukava. Ne, ne pijem Ginko i nemam tolko dobro sjećanje da sam sve to zapamtila, fejs mi je izbacio sliku da me podsjeti.
Danas se baš i ne osjećam ko da je proljeće. Prvenstveno jer je vrijeme dijareja. Prošle godine u majici kratkih rukava. Danas? Danas sjedim u debeloj majici, ispod koje imam potkošulju, ogrnuta dekicom u toploj kuhinji, kraj šalice čaja. Dok mi Vlado Kalember nadobudno pjeva "evo noći evo ludilaaa" i o tome kolko ga Sunce ubija. Nemoj Vlado. Nemoj.

Treba mi Sunce. Treba mi +69°C u hladu (bravo tvoj perverzni mozgu, nisam tak mislila). Treba mi hladna piva na vrućem pijesku kraj toplog mora. Trebaju mi sunčane naočale. Kad smo kod njih, čekam da mi stignu naočale s Wisha al kak mi se sve čini, prije budem ih koristila da se zaštitim od snijega na skijanju neg od Sunca.

Jučer par sati prije službenog dolaska proljeća, umro je zadnji bijeli nosorog.

Neki dan je umro Stephen Hawking i to na pi dan. Pi. 3,14. 14. ožujka. 14.3. Ku'iš?
Kafka je umro na isti datum kad je meni rođendan. Taj dan sam imala maturu iz hrvatskog i rajcala sam se da bude mi tema za esej bila "Preobražaj". Nije bila. Bila mi je "Kratki izlet". Imala sam kratki izlet. Kratki izlet u živčani slom jer sam pisala nebuloze i gluposti i kad sam kasnije čula da su ljudi knjigu povezivali sa komunizmom, garantirala sam si pad. Dobila sam 4.

Sad kad bi rado išla na kratki izlet, nemrem. Jer je vrijeme dijareja. Jer ne valja. Jer je vani tužno. I vlažno. I da, znam, ispred veznika se ne stavlja točka, hvala.

Svaki dan ideš na wc i brišeš si dupe sa troslojnim toaletnim papirom s mirisom zelenog čaja. Papir se dobiva od drva. Svaki dan ubijaš drveće dok brišeš dupe. Kad si zadnji put dao život drvetu? Kad si zadnji put posadio biljku. Nisi. Al uredno si brišeš dupe sa troslojnim papirom s mirisom zelenog čaja jer si "fina rit" i za svoju šupendaru biraš samo najbolje, jer jedino na nju i misliš.

Ne vjerujem u Boga i u to da je Bog stvorio Zemlju u 7 dana, jer realno, meni tolko treba da si pospremim sobu i složim ormar. Al se desila najveća greška ikad, a zove se ljudi. Daj zamisli kolko bi bilo lijepo da nas nema. Zemlja bi bila predivan planet pun vodopada, tratinčica, šuma, planina.. Zeleni čaj bi bio zeleni čaj a ne toaletni papir. Bijeli nosorog nebi bio na rubu izumiranja i nebi se u nekom labosu nalazila njegova smrznuta sperma koja se čuva bolje neg Area 51, nad kojom se kemičari i veterinari mole Isusu, Budi, Alahu, egipatskim i grčkim bogovima i svim ostalim božanstvima mole da se sperma primi u ženku i da se vrsta uspije očuvati. Da nema ljudi nebi bilo ratova. Da nema ljudi, proljeće bi došlo jučer.

Svaki dan se špricaš s dezićem (pohvalno, niko ne voli ljude koji smrde), svaki dan lakiraš kosu i nokte. Svaki dan pereš zube ( jer "kad su zubi čisti sve te žene ljube") i dok ih četkaš ne zatvaraš vodu neg pustiš da curi. Bacaš smeće okolo jer si i sam smeće. Gledaš kak ljudi zlostavljaju životinje i ne poduzimaš ništa neg to snimaš mobitelom i objavljuješ na fejsu uz opis "gamad". Žališ se na vladu i Sabor, a opet si jedna od ovci koja zatupljeno klima glavom i radi ono kaj joj se veli da radi.

Uporno tražiš promjenu u svijetu, a ne shvaćaš da sve kreće od tebe. Da si ti promjena koja se mora dogoditi. Budi uzor i primjer drugima. Nemoj ulagat u novi auto, kuću, mobitel, odjeću. Ulaži u sebe. Uči i nauči druge. Počni svirat neki instrument. Crtaj. Sjedni na krevet, obuci staru Nirvaninu majicu (znam da ju ziher imaš u ormaru, svi ju imamo) i slušaj glazbu koju si slušao dok si bio u srednjoj. Vrati to malo dijete koje je još uvijek u tebi, nekad možda i malo razočarano jer nije mislilo da će izrast u osobu koja se stalno živcira i misli samo na sebe. Pusti to dijete van, pokaži mu da ga još uvijek voliš. Voli sebe i voli druge. Nemoj mislit samo na to kak ti za dupe treba troslojni toaletni papir s mirisom zelenog čaja. Radije nekog acually pozovi na čaj. Al nemoj zeleni, taj ti ne valja. Daj radije borovnicu. Odmah ćeš se i zagrijat pa ti možda i bude toplo ko da je stvarno proljeće, kad već nije. Popij jednog i za mene, ja moram ić kuhat.
#DnevnaDozaIvančičineInspiracije





Znaš kak svake godine pišem "oproštaljku" od te godine? Da.. Sad znaš. Anyway, prošle godine nisam ju pisala. Zakaj? Evo ne budem ti lagala, bila sam malo lijeno đubre koje se mazohistički učilo za ispite i nisam imala vremena ni volje da operem kosu tbh, kamoli da pišem blog.
Jel prekasno da sad napravimo dobrodošlicu umjesto oproštaljke? Tiho budi, ne zanima me kaj je prekasno, ovo je moj blog i ak ja velim da nije onda nije. Okej? Okej. Fala.

Nikad nemam neke tipične novogodišnje odluke tipa "moram smršavit 28,74 kg da stanem u onaj minijaturni bikini" ili "prestala budem koristit britvicu i počela budem koristit trake za depilaciju".. Ain't nobody got time for that.
Moje odluke su malo drukčije. Prvo i osnovno, mislim da se lagano dešava stvar za koju sam mislila da nije moguće. Polako počinjem biti pozitivna osoba (?!) i ne gledam na stvari više crno. Sad ih gledam ko tamno sivo. Iznenađujem samu sebe iz dana u dan kolko se sve manje i manje zamaram nebitnim stvarima, 'cause somebody once told me (pročitaj to glasom pjevača iz Smash moutha) da se nije vrijedno zamarat stvarima koje nemreš promijeniti. Desi se nekaj loše? Dobro. Završilo bude kad tad. Prošlo bude. Desi se nekaj dobro? Uživaj u tome i pusti nek traje. Nemoj se sekirat jer nećeš završit na neurologiji zbog glavobolja na bolničkoj hrani tjedan dana, probala sam nedavno i nije mi se baš dopalo to iskustvo. Više volim bit s druge strane bolničkog kreveta.
Život je zapravo iznenađujuće dobar i ugodan kad se prestaneš nervirat i kad se opustiš. Probaj, bez zajebancije. Razmišljaj pozitivno par dana i navikneš se na to.
Sad trenutno nemrem disat jer me astma davi zadnje dane, al hej! Ja bar imam pluća. Kakva takva, malo pokvarena i lijena za delat, al bar ih imam. Netko negdje možda nije ni dobio priliku da ih uopće ima. Cijeni ono kaj imaš, kolko god to malo bilo (makar to bilo malo 155 cm ko ja).

Druga odluka. Kolko god da serem da nemam vremena i da nemam para, napravila budem vremena i našla budem načina da nekud otputujem. Makar to bilo do Špičkovine, nema veze. Bitno da nekud otputujem. Upoznam nove ljude, vidim nova mjesta i probam nove pive.

Kad smo kod pive, treća odluka je da isprobam SVE pive u pivskoj karti u najdražoj krčmi. Ima ih samo oko 100, znači u prosjeku ak je prošlo već 65 dana ove godine, ostalo mi je još 300 dana. U prosjeku moram na pivu svaka tri dana. Dobra računica, sviđa mi se to.

Četvrta odluka- moram kupit novu kutu za praksu. Neku na kojoj nema flekova od kemijske i slično.

Peta odluka je da kampiram. Nebitno di. Može i na dvorištu pred kućom.

Šesta odluka je skočiti u Zmajevo oko. Guglaj si.

Sedma odluka- idem na Triglav. Bez zajebancije. Možda ne danas, ne sutra, al išla budem. Materemi. Možda umrem, ali umrijet ću pokušavajući. Oke, možda prvo krenem radije baby steps pa se popnem na brijeg blizu kuće, al close enough.

Osma odluka- naučila budem bordat. Već sam si našla instruktora. Lep, mlad, simpatičan.. Plus, jedini ima živca da me krene učit.

Deveta- napokon staviti police na zid od sobe koje stavljam već tri godine.

Deseta- jesti sarmu dokle god ne počnem povraćat. Jer sarma je život, sreća i ljubav najveća.

Odi si pospremi ormar. Znaš da ona majica koju uporno čuvaš godinama u ormaru i čekaš da ju skombiniraš na nekaj nikad neće ugledat svjetlo dana. Veće su šanse da Jaca Kosorić i Marka Željkić budu u istospolnom braku. Jedna s drugom. Svaka sličnost sa stvarnim osobama je slučajna, čula sam da su neke osobe tužile ljude za klevetu pa reko.. Nebitno.
Znaš i da one hlače koje čuvaš za onda kad smršaviš nikad nećeš obuć, jer realno, ista si ko ja. Imaš apetit kamionđžije gastarbajtera. To je uredu. Život je prekratak, jedi. Jednog dana se nećeš sjećat kak si imala super hlače broj 32, al ćeš se sjećat kak je mamina sarma bila odlična te godine.
Kužiš poantu? Pospremi si život. Baci nebitne stvari van, zamjeni ih novima, boljima, kojima si i ti bolja. Ostavi one koje ti pašu. Ove nebitne koje su ti premale jer si ih prerasla, spremi u kutiju i daj nekom kome pašu. Bez nerviranja. Lijepo je dijeliti stvari. Osim ak ne dijeliš sidu, to nije lijepo.





Jeste skužili da kad u adresnu traku u web pregledniku upišete blog (sa željom da dođete na blog.hr i krenete pisat novi post), prvo vam ponudi "blog Ivice Todorića"? Ne samo da je već spomenuti gospon poznat po tome jer je pobrao pare i dao petama vjetra, ne samo da je na Interpolovoj međunarodnoj tjeralici, on ima i svoj blog, koji je po svemu sudeći dobro čitan blog pošto ga preglednik odmah izbacuje. Jel izbacuje moj blog? Normalno da ne. Trebala sam pitat Todorića prije nego je zbrisal da mi da neke instrukcije, savijete, kak da moj blog bude poznatiji i čitaniji. Ak mogu zaradit koju kunu od toga, zašto ne? Nama studentima svaka kuna dobro dođe, pošto sam baš jučer zaključila da sav đeparac koji zaradim (500 kn mjesečno) potrošim na mačku i tampone.

22 godine, 500 kn mjesečno. Meni je to okej, al osobno znam ljude kojima je TJEDNI đeparac 1000 kn koji ne zarade sami neg ih financiraju roditelji. Sori, al to je sramota. Nije me sram reći da sama zaradim 500 kn. Bilo bi me sram da velim da me sa 22 godine i dalje financiraju roditelji.
Znaš kaj sam rekla tim ljudima? "Super.. Kava.. Da... Ma, znaš kaj, bumo se čuli."
Nitko se nikad nije čuo nakon "bumo se čuli". Nikad. Ak ti dečko veli da budete se čuli, sori stara, nebute se čuli, odi na pivu, napij se, upoznaj se s slatkim konobarom i dalje već znaš, samo nemoj pretjerat da se ne izrigaš po njemu.

Prije koja dva tjedna me najbolja frendica nagovorila da se javim na natječaj. Konkretno, tražili su blogere. Nisam ni pitala za pare jer ovak i onak pišem ovaj blog za đabe, pa reko gle, aj oke. Ne škodi probat, volim kad se ljudi smiju mojim pizdarijama i jadikovkama, ak nekog veseli, sretna sam i ja. Makar me bilo sram, strah odbijanja, strah da budem popljuvana.. Realno, ovaj blog sam otvorila jer je jeftinije od psihijatra i legitiman način da šefu velim da si kavu zabije u anus. Rekla sam si, oke Ivančica (evo, dvije godine mi je trebalo da ti napišem kak se zovem. Ivančica, drago mi je :) ), tolko toga si prošla, sjeti se samo kak si bila razočarana kad je tata radio sarmu i u meso zaboravio dodat rižu, pa nemre bit gore razočaranje od toga. Sve pet, skupim muda čelična ko pravo muško i pošaljem poruku kak imam nekaj free vremena između predavanja i učenja, volim pisat, pišem blog, hoću pisat za vas. Točka. Nakon sat dva su odgovorili da im nek linkam blog da budu pročitali i da se vesele i DA BUMO SE ČULI. Guess what? Nismo se čuli.

Jeste ikad slali molbu za posao il bili na razgovoru pa su rekli "javit ćemo vam se". Daj zabrij da počnu doktori tak radit. Kao, e dobili smo vaše nalaze, bumo vam se javili drugi dan i da se nikad ne jave, pa ti misli dal imaš rak, dal trebaš amputirat mali nožni prst il ti trebaju izvadit 4 m tankog crijeva.
Reci odmah jasno i glasno kak je i kaj je.
Čekanje je dobro jedino u slučaju kad čekaš u redu u dućanu iza Tom Hardya dok on kupuje kondome i pogledom ti veli "I'm buying this for you, wanna come over later?", al realno gledano, prije će Todorić vrati sve pare neg ćeš ti čekat u dućanu u redu iza Tom Hardya koji te jebe pogledom.

*ček, zgubila sam se sad jer mi je došla slika Tom Hardya u dućanu ispred mene..*

Nemoj čekat odgovor na "budemo se čuli". Nebude ga bilo. Nemoj čekat nikad ništa. Uzmi stvar u svoje ruke i kreni. Odmah i sad. Nemoj čekat. Ajde trepni. Trepni još jedanput. Svaki treptaj je trenutak tvojeg života kojeg gubiš. Svaki treptaj je treptaj bliže smrti. Nemoj čekat. Život nije hž ili menga, da moraš čekat i da on kasni. Život je ono kaj ti se dešava upravo sad. Imaš samo jednu šansu i nemoj ju potratit čekajući.
Pojedi cijelu čokoladu. Popij još jednu pivu. Pojedi 8. sarmu za redom. Odreži šiške (zapravo nemoj). Pojačaj glazbu najjače kaj možeš i pjevaj omiljenu pjesmu, boli te loli kaj budu te ljudi oko tebe na cesti gledali ko da si idiot (been there, done that). Priznaj nekom da ga voliš, možda te odjebe ali shit happens, life goes on. Nikad ne znaš, možda nakon kaj te odjebe, možda sa hitnom pomoći nakon kaj ga pregasiš autom dođe najdivniji dečko kojeg si ikad vidla. Jesi kad razmišljala o tome? Normalno da nisi kad razmišljaš samo o tome kak čekaš.. Budi ko moja mama koja se sa svojih 45 godina, upravo razbacala na pjesmu iz reklame za LetGo. Prvo sam se smijala, al fuck it, rasplesala sam se i ja. Ostavi prljavo suđe još jedan dan u sudoperu. Peglaj kad ti se pegla. Imaš 40 kila previše- nisi debela, ak te neko pita reci da si plus size model, to je danas tak i tak u modi. Daj otkaz, zadnjim novcima kupi avionsku kartu i kreni. Pusti nek ljudi pričaju kaj žele, ti znaš ko si, kaj si, koja je priča iza tebe, ali nitko ne zna koja priča ga još čeka. Čeka ga ona priča koju sam napiše. Uzalud čekaš, ti je moraš napisati.

Ostavi loše stvari iza sebe. Nauči nekaj iz njih, nemoj ih zaboravit, al kreni dalje. Nemoj život shvaćat preozbiljno. Danas ti je super, sutra možda neće ni doći. Nema smisla čekati. Al na kraju krajeva se sve nekak samo od sebe posloži. Trepni, udahni, kreni. SAD!

** Skužila sam da sam malo depresivno ovo završila "danas ti je super, sutra možda neće doći..". Nemrem depresivno završit. Budi sretan, počinje sezona sarmi i iskreno se nadam da ove godine tata nebude zaboravio stavit rižu u meso. Happy sarma season y'all! :)





Ej bok.
Sad kad te naslov privukao, nije o onom o cemu misliš da je (shame on you). znam da me dugo nije bilo (shame on me) al su me fakultetske obaveze spriječile da ti pišem. Oprosti.
Htjela sam pisat prošli tjedan, tjedan prije tog i tjedan prije tog tjedna i onaj tam još prije ali.. Ali... Ali Đuro iz tcoma (ne znam kak se stvarno zove, ak postoji neki Đuro u tcomu- oprosti) već mjesec dana govori da bude prespojio internet sutra. Svaki dan je sutra. Đuro je očito na poslu ko i na dijeti, od sutra. Enivej, pišem na mobitelu (sori za tipfelere).

Hoću ti pisat o stvarima koje nas medicinske sestre jako ljute, tak da sljedeći put kad dođeš u bolnicu (nedo Bog!), znaš kaj ne smiješ radit, da ti neka sestra nebi u mislima psovala ko ja Đuru.

1. Nismo nadrkane. Fakat nismo. Makar nam doktori vise za vratom, ne iskaljujemo svoje frustracije na tebi.
Da! Derat ćemo se na tebe ak imaš tromboflebitis i uporno se hoćeš dić iz kreveta, makar smo ti 100 puta rekle da NE SMIJEŠ. Sve kaj ti sestra veli veli ti za tvoje dobro i trebaš ju slušat.
2. Ne, ne trebate nam nosit kave i bombonjere, prema vašim članovima obitelji odnosit ćemo se ko i prema svim pacijentima, pristojno i uljudno (osim ak mi se ne diže iz kreveta kad ne smije)
3. Nemamo čarobni sudoper iz kojeg teče mineralna voda, ak hoćeš mineralnu- kupi ju na automatu
4. ZVONO nije tu da ga stisneš kad hoćeš promijenit program na tvu, zvono je tu da ga stisneš ak ti je slabo i ak se nekaj događa (pod tim ne mislim na to da ti je u sobu ušla muha i da me zoveš da ju otjeram van). I da Micika, drugi put ak ti premine cimerica u sobi, u krevetu do tebe, bilo bi uredu da pozvonis..
5. Ne piša ti se svake dvije minute i ne trebaš me zvat svaki put kad me vidiš na hodniku da ti donesem kahlicu u koju ne ispišaš, pazi sad, ništa! Kad ti se piški il kaka ful jako, onda me zovi. Bez brige, nećeš se upišat u gaće, trčim kad nosim kahlice i onda trčim brže neg Usain Bolt.
6. Zrak koji ti ostaje u otvoru braunile (ona cjevčica za infuziju) nemre te ubit, nemoj se bojat. Ubit te može više od 20 kubika zraka, a to ti je ona ful velka šprica
7. Nisam kuharica. Ak me vidiš u bijeloj uniformi to je zato jer je moju plavu očito neko, sori na izrazu, zasral il izrigal. I nemoj meni prigovarat za hranu, ja ju ne spremam i nemrem ti pomoć.
8. Nemoj me zvat svakih pol sata da ti promjenim uložak. Ak možeš ić van pusit možeš si sama promjenit i ulozak. Imam i ja mengu i nekad ne stignem i po 8 sati na wc pa sam živa.
9. Ne znam kolko će ti trajat operacija. To pitaj doktora. Ja ti mogu reći da ne brini, da si u dobrim rukama i da ćemo se vidjet nakon kaj se probudis
10. Nemoj dolazit u posjete ak nije vrijeme posjeta. Nama seru zbog toga, a ti ćeš vjerojatno naletit na sranje jer u tom periodu mijenjamo pelene.. it's up to you.
11. Nemoj micat ruku dok te pikam. Neće te boljet jako i svi su preživjeli, prezivjet ces i ti. Ak pomaknes ruku postoji mogucnost da upiknem samu sebe pa cu ponovno morat vadit krv i tebi i sebi za analizu. Jel to hoćeš? Da, i ja mislim da nećeš.
12. "Sestro". Ne "ljepotice", "mala", "beba", "Zdenka", "Francika"..
13. Ak ne kakaš više od tri dana, dobivas cepic. I nema pogovora.
14. Ak imaš dijabetes, NEMOJ DA TI VIDIM NAPOLITANKE U RUKAMA! Nemoj mi otežavat kad ti hoću pomoći
15. Nemoj se pravit da se nemres sam oprati. Ak se možeš otusirati i hodati, možeš si sam oprati i pimpek.
16. Ak ti već moram prat pimpek jer nemres sam, ne treba ti bit neugodno. Prije tvog sam ih taj dan oprala već valjda 10 i ne razmišljam tad uopće o tvom pimpeku. Vjerojatno razmišljam kak mi se jako piski il kaj budem jela za gablec.
17. Ne, ne spavamo u noćnoj.
18. Ne, ne palimo se sve na doktore.
19. Ne, ne krademo vam osobne stvari
20. Nemoj se brinut, vidjele smo i gore stvari od tvog drekeca. Uredu je ak moraš kakat u pelenu, nije bed, sam zovi kad se pokakas da te presvucemo i sve pet. Jos bolje! Bar neces dobit cepic :)

E sad, kaj nas jako veseli?
Kad vidimo da je našem pacijentu bolje. Kad vidimo da opet samostalno stojite na nogama, jedete, smijete se, dovoljni piskite i kad se pokakate nakon cepica..

Shvaćam da su ljudi bolesni i da ih boli. Shvaćam da niko od nas ne zna kaj ga čeka jednog dana. Al nemojte bit bezobrazni. Samo to tražimo. Pristojnost prema nekome ko ti briše dupe i hrani te kad ti ne mozes. Pristojnost prema nekome koga vidiš prvi put u životu al tvoje potrebe stavlja ispred svojih i trudi se svim silama da ti bude bolje, da možeš doma. Nurses of the universe, may the force be with you. E sad, odgovor na pitanje "zakaj si odabrala bit medicinska sestra?", zato. Zato jer to volim i jer ti želim pomoći, zato jer znam da ništa drugo nebi mogla radit osim toga i zato jer kad sam prvi put obukla uniformu, zaljubila sam se u nju.
Vidiš da zapravo nisu sve sestre "kurve nadrkane", da ima onih koji vole svoj posao i vole tebe i stavljaju te prije sebe i svojih potreba makar te zapravo ni ne poznaju.
I pij puno čaja sad, toplo se oblači i pazi na sebe, nemoj bit bolestan jer ti ne treba toga, jel da? :)