Tell me baby what's the story?

Blog piše djevojka od 23 godine koja je ponekad frustrirana stvarima koje se dešavaju oko nje.
Dnevnik velike cure je mjesto na kojem se mogu anonimno izraziti o stvarima koje me muče, a ujedno je i moje malo carstvo u koje mogu pobjeći od svakodnevnih obaveza.




Kontakt

dnevnikvelikecure@gmail.com


Since:

01.09.2015.


Jedna o pimpekima i čepićima
ponedjeljak, 25.09.2017.

Ej bok.
Sad kad te naslov privukao, nije o onom o cemu misliš da je (shame on you). znam da me dugo nije bilo (shame on me) al su me fakultetske obaveze spriječile da ti pišem. Oprosti.
Htjela sam pisat prošli tjedan, tjedan prije tog i tjedan prije tog tjedna i onaj tam još prije ali.. Ali... Ali Đuro iz tcoma (ne znam kak se stvarno zove, ak postoji neki Đuro u tcomu- oprosti) već mjesec dana govori da bude prespojio internet sutra. Svaki dan je sutra. Đuro je očito na poslu ko i na dijeti, od sutra. Enivej, pišem na mobitelu (sori za tipfelere).

Hoću ti pisat o stvarima koje nas medicinske sestre jako ljute, tak da sljedeći put kad dođeš u bolnicu (nedo Bog!), znaš kaj ne smiješ radit, da ti neka sestra nebi u mislima psovala ko ja Đuru.

1. Nismo nadrkane. Fakat nismo. Makar nam doktori vise za vratom, ne iskaljujemo svoje frustracije na tebi.
Da! Derat ćemo se na tebe ak imaš tromboflebitis i uporno se hoćeš dić iz kreveta, makar smo ti 100 puta rekle da NE SMIJEŠ. Sve kaj ti sestra veli veli ti za tvoje dobro i trebaš ju slušat.
2. Ne, ne trebate nam nosit kave i bombonjere, prema vašim članovima obitelji odnosit ćemo se ko i prema svim pacijentima, pristojno i uljudno (osim ak mi se ne diže iz kreveta kad ne smije)
3. Nemamo čarobni sudoper iz kojeg teče mineralna voda, ak hoćeš mineralnu- kupi ju na automatu
4. ZVONO nije tu da ga stisneš kad hoćeš promijenit program na tvu, zvono je tu da ga stisneš ak ti je slabo i ak se nekaj događa (pod tim ne mislim na to da ti je u sobu ušla muha i da me zoveš da ju otjeram van). I da Micika, drugi put ak ti premine cimerica u sobi, u krevetu do tebe, bilo bi uredu da pozvonis..
5. Ne piša ti se svake dvije minute i ne trebaš me zvat svaki put kad me vidiš na hodniku da ti donesem kahlicu u koju ne ispišaš, pazi sad, ništa! Kad ti se piški il kaka ful jako, onda me zovi. Bez brige, nećeš se upišat u gaće, trčim kad nosim kahlice i onda trčim brže neg Usain Bolt.
6. Zrak koji ti ostaje u otvoru braunile (ona cjevčica za infuziju) nemre te ubit, nemoj se bojat. Ubit te može više od 20 kubika zraka, a to ti je ona ful velka šprica
7. Nisam kuharica. Ak me vidiš u bijeloj uniformi to je zato jer je moju plavu očito neko, sori na izrazu, zasral il izrigal. I nemoj meni prigovarat za hranu, ja ju ne spremam i nemrem ti pomoć.
8. Nemoj me zvat svakih pol sata da ti promjenim uložak. Ak možeš ić van pusit možeš si sama promjenit i ulozak. Imam i ja mengu i nekad ne stignem i po 8 sati na wc pa sam živa.
9. Ne znam kolko će ti trajat operacija. To pitaj doktora. Ja ti mogu reći da ne brini, da si u dobrim rukama i da ćemo se vidjet nakon kaj se probudis
10. Nemoj dolazit u posjete ak nije vrijeme posjeta. Nama seru zbog toga, a ti ćeš vjerojatno naletit na sranje jer u tom periodu mijenjamo pelene.. it's up to you.
11. Nemoj micat ruku dok te pikam. Neće te boljet jako i svi su preživjeli, prezivjet ces i ti. Ak pomaknes ruku postoji mogucnost da upiknem samu sebe pa cu ponovno morat vadit krv i tebi i sebi za analizu. Jel to hoćeš? Da, i ja mislim da nećeš.
12. "Sestro". Ne "ljepotice", "mala", "beba", "Zdenka", "Francika"..
13. Ak ne kakaš više od tri dana, dobivas cepic. I nema pogovora.
14. Ak imaš dijabetes, NEMOJ DA TI VIDIM NAPOLITANKE U RUKAMA! Nemoj mi otežavat kad ti hoću pomoći
15. Nemoj se pravit da se nemres sam oprati. Ak se možeš otusirati i hodati, možeš si sam oprati i pimpek.
16. Ak ti već moram prat pimpek jer nemres sam, ne treba ti bit neugodno. Prije tvog sam ih taj dan oprala već valjda 10 i ne razmišljam tad uopće o tvom pimpeku. Vjerojatno razmišljam kak mi se jako piski il kaj budem jela za gablec.
17. Ne, ne spavamo u noćnoj.
18. Ne, ne palimo se sve na doktore.
19. Ne, ne krademo vam osobne stvari
20. Nemoj se brinut, vidjele smo i gore stvari od tvog drekeca. Uredu je ak moraš kakat u pelenu, nije bed, sam zovi kad se pokakas da te presvucemo i sve pet. Jos bolje! Bar neces dobit cepic :)

E sad, kaj nas jako veseli?
Kad vidimo da je našem pacijentu bolje. Kad vidimo da opet samostalno stojite na nogama, jedete, smijete se, dovoljni piskite i kad se pokakate nakon cepica..

Shvaćam da su ljudi bolesni i da ih boli. Shvaćam da niko od nas ne zna kaj ga čeka jednog dana. Al nemojte bit bezobrazni. Samo to tražimo. Pristojnost prema nekome ko ti briše dupe i hrani te kad ti ne mozes. Pristojnost prema nekome koga vidiš prvi put u životu al tvoje potrebe stavlja ispred svojih i trudi se svim silama da ti bude bolje, da možeš doma. Nurses of the universe, may the force be with you. E sad, odgovor na pitanje "zakaj si odabrala bit medicinska sestra?", zato. Zato jer to volim i jer ti želim pomoći, zato jer znam da ništa drugo nebi mogla radit osim toga i zato jer kad sam prvi put obukla uniformu, zaljubila sam se u nju.
Vidiš da zapravo nisu sve sestre "kurve nadrkane", da ima onih koji vole svoj posao i vole tebe i stavljaju te prije sebe i svojih potreba makar te zapravo ni ne poznaju.
I pij puno čaja sad, toplo se oblači i pazi na sebe, nemoj bit bolestan jer ti ne treba toga, jel da? :)

| 10:52 | Komentari (10) | On/Off | Print | # |



<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.