Tell me baby what's the story?

Blog piše djevojka od 23 godine koja je ponekad frustrirana stvarima koje se dešavaju oko nje.
Dnevnik velike cure je mjesto na kojem se mogu anonimno izraziti o stvarima koje me muče, a ujedno je i moje malo carstvo u koje mogu pobjeći od svakodnevnih obaveza.




Kontakt

dnevnikvelikecure@gmail.com


Since:

01.09.2015.


Ožujske odluke
utorak, 06.03.2018.

Znaš kak svake godine pišem "oproštaljku" od te godine? Da.. Sad znaš. Anyway, prošle godine nisam ju pisala. Zakaj? Evo ne budem ti lagala, bila sam malo lijeno đubre koje se mazohistički učilo za ispite i nisam imala vremena ni volje da operem kosu tbh, kamoli da pišem blog.
Jel prekasno da sad napravimo dobrodošlicu umjesto oproštaljke? Tiho budi, ne zanima me kaj je prekasno, ovo je moj blog i ak ja velim da nije onda nije. Okej? Okej. Fala.

Nikad nemam neke tipične novogodišnje odluke tipa "moram smršavit 28,74 kg da stanem u onaj minijaturni bikini" ili "prestala budem koristit britvicu i počela budem koristit trake za depilaciju".. Ain't nobody got time for that.
Moje odluke su malo drukčije. Prvo i osnovno, mislim da se lagano dešava stvar za koju sam mislila da nije moguće. Polako počinjem biti pozitivna osoba (?!) i ne gledam na stvari više crno. Sad ih gledam ko tamno sivo. Iznenađujem samu sebe iz dana u dan kolko se sve manje i manje zamaram nebitnim stvarima, 'cause somebody once told me (pročitaj to glasom pjevača iz Smash moutha) da se nije vrijedno zamarat stvarima koje nemreš promijeniti. Desi se nekaj loše? Dobro. Završilo bude kad tad. Prošlo bude. Desi se nekaj dobro? Uživaj u tome i pusti nek traje. Nemoj se sekirat jer nećeš završit na neurologiji zbog glavobolja na bolničkoj hrani tjedan dana, probala sam nedavno i nije mi se baš dopalo to iskustvo. Više volim bit s druge strane bolničkog kreveta.
Život je zapravo iznenađujuće dobar i ugodan kad se prestaneš nervirat i kad se opustiš. Probaj, bez zajebancije. Razmišljaj pozitivno par dana i navikneš se na to.
Sad trenutno nemrem disat jer me astma davi zadnje dane, al hej! Ja bar imam pluća. Kakva takva, malo pokvarena i lijena za delat, al bar ih imam. Netko negdje možda nije ni dobio priliku da ih uopće ima. Cijeni ono kaj imaš, kolko god to malo bilo (makar to bilo malo 155 cm ko ja).

Druga odluka. Kolko god da serem da nemam vremena i da nemam para, napravila budem vremena i našla budem načina da nekud otputujem. Makar to bilo do Špičkovine, nema veze. Bitno da nekud otputujem. Upoznam nove ljude, vidim nova mjesta i probam nove pive.

Kad smo kod pive, treća odluka je da isprobam SVE pive u pivskoj karti u najdražoj krčmi. Ima ih samo oko 100, znači u prosjeku ak je prošlo već 65 dana ove godine, ostalo mi je još 300 dana. U prosjeku moram na pivu svaka tri dana. Dobra računica, sviđa mi se to.

Četvrta odluka- moram kupit novu kutu za praksu. Neku na kojoj nema flekova od kemijske i slično.

Peta odluka je da kampiram. Nebitno di. Može i na dvorištu pred kućom.

Šesta odluka je skočiti u Zmajevo oko. Guglaj si.

Sedma odluka- idem na Triglav. Bez zajebancije. Možda ne danas, ne sutra, al išla budem. Materemi. Možda umrem, ali umrijet ću pokušavajući. Oke, možda prvo krenem radije baby steps pa se popnem na brijeg blizu kuće, al close enough.

Osma odluka- naučila budem bordat. Već sam si našla instruktora. Lep, mlad, simpatičan.. Plus, jedini ima živca da me krene učit.

Deveta- napokon staviti police na zid od sobe koje stavljam već tri godine.

Deseta- jesti sarmu dokle god ne počnem povraćat. Jer sarma je život, sreća i ljubav najveća.

Odi si pospremi ormar. Znaš da ona majica koju uporno čuvaš godinama u ormaru i čekaš da ju skombiniraš na nekaj nikad neće ugledat svjetlo dana. Veće su šanse da Jaca Kosorić i Marka Željkić budu u istospolnom braku. Jedna s drugom. Svaka sličnost sa stvarnim osobama je slučajna, čula sam da su neke osobe tužile ljude za klevetu pa reko.. Nebitno.
Znaš i da one hlače koje čuvaš za onda kad smršaviš nikad nećeš obuć, jer realno, ista si ko ja. Imaš apetit kamionđžije gastarbajtera. To je uredu. Život je prekratak, jedi. Jednog dana se nećeš sjećat kak si imala super hlače broj 32, al ćeš se sjećat kak je mamina sarma bila odlična te godine.
Kužiš poantu? Pospremi si život. Baci nebitne stvari van, zamjeni ih novima, boljima, kojima si i ti bolja. Ostavi one koje ti pašu. Ove nebitne koje su ti premale jer si ih prerasla, spremi u kutiju i daj nekom kome pašu. Bez nerviranja. Lijepo je dijeliti stvari. Osim ak ne dijeliš sidu, to nije lijepo.

| 15:57 | Komentari (13) | On/Off | Print | # |



<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.