Marketing
Budi ko Jurica
Za početak bi te htjela samo upozorit na jednu stvar.
Mene ti je mama uvijek ko malu upozoravala da pazim kak idem prek ceste, da pogledam lijevo i desno. Da ne trčim sa škarama. Da ne jedem blato. Da kucam kad ulazim u sobu od nje i tate jer možda ona i tata stavljaju plahtu na krevet pa da ne vidim kak im je krevet neuredan... Da operem voće prije neg ga jedem. I tak. Te random stvari na koje te majke upozoravaju.
Znaš na kaj me nije upozorila? Nije me upozorila na to, kad se brišem nakon tuširanja, da jednu nogu NE STAVLJAM na skliski rub od kade dok ju brišem. Nemoj to radit. Radije se sagni i obriši nogu. Why? Jer ćeš se u protivnom poskliznut i razbit si peechku ko ja maloprije.
Nema na čemu.
Idemo dalje. Idemo delat.
Evo petak navečer je. Već dugo nisam imala onu "večer za cure" koju svaka cura ima s vremena na vrijeme. Ono kad se fino otuširaš, upališ si mirisne svijeće, briješ noge i čupaš brkove, razbiješ peechku na rubu kade i tak te romantične stvari koje svaka cura radi sama sa sobom da bude zgodnija svom muškarcu.
Stavila sam si čak i masku za lice. Onu s aktivnim ugljenom. Ne vidim baš neku razliku nakon nje al neka, to je sad in. Zanima me dal bi bilo isto da se nasaftam po licu s onim komadima ugljena za roštilj? Nekak mi je to isplativije kad sve skupa zbrojim.
Makar sad su in one maske kaj u sebi imaju šljokice. Neki dan sam vidjela sliku na kojoj piše "kad sam bila mala sam upala u kutiju sa šljokicama pa sam sad sva sjajna!". Ja sam ko mala pala u kutiju s drvima. Jel to sad opravdava to kaj sam tak drvena?
Zaslužila sam večer opuštanja nakon 7 ispita koje sam imala ovaj tjedan i nakon kaj sam dušu ispustila kad sam ih pisala. Nemrem više. Nemam snage. Čak se i želudac buni pa mi se gastritis budi i sad umjesto da sam negdi na pivi, ležim doma s maskom na licu, čekam da mi se skine Dirty dancing i pijem čaj od šipka da mi kiselinu spusti u želudac di joj je i mjesto.
Znaš kaj je prednost toga kad si medicinska sestra? Znaš sama prepoznat kaj ti je i koji lijek možeš popit.
Znaš kaj nije prednost toga kaj si nekad lijena mazga? To kaj acually možeš imat lijek koji ti treba, al ti se neda otić do ljekarne po njega.
Odlučila sam bit ko Jurica. Znaš ko je Jurica? Jesam ti pričala o njemu?
Jurica je moj mačak koji ima godinu dana. Jurica je i najveća legenda ikad. Više je kul neg kaj je kul jesti paštetu na kruhu na koju staviš mandarine (probaj si to, fino ti je majkemi).
Jurica je najflegma mačak ikad. Spava. Stalno. Svugdje. U svim pozama. A kad ne spava jede i kenja. Pa se malo liže, protegne i opet spava. Juricu boli kurac. Budi ko Jurica. Samo malo manje dlakav od njega.
Nema više smisla živcirat se i razmišljat kak bude i kaj bude. Ljeto je. Sad budemo svi crni, a ne samo mi koji se spreseravamo s maskama na licu od ugljena.
Život je nepredvidljiv. Nikad ne znaš kad ćeš si razbit peechku na kadi, zato ga nemoj trošit na gastritise.
Budi ko Jurica. Spavaj, jedi i seri.
I pazi kak se brišeš drugi put nakon tuširanja, ozbiljno ti velim.
Post je objavljen 15.06.2018. u 20:53 sati.