"If we open a quarrel between the past and the present, we shall find that we have lost the future."
Winston Churchill (1874 - 1965)
LEMOZINA
naškrabano -26.02.2009. četvrtak - 08:17
-Nije mi drago ovo ca mali cini svaki dan......je lipo ca on gre u crikvu ma jopet malo je ka previše,nebi tija da ga još smantaju pa da mi gre u pope za gospu blaženu
-Nece Petre ne virujen,on to samo gre bit ministrant Don Ivu pa posli odma gre u školu
-A ja ti o temu i govorin,oli je normalno da dite gre prije u crikvu pa onda u školu.....ni mi drago pa ti govori ca oces
Sedin ja namo u sobu i sve slušan papu i mater kako se ispo glasa ništo došapljaju......a nu bogati pa to san in ja ka na tolu oma najrnije......e moj pape da ti znaš zašto ja gren svako jutro u 7 uri na misu u svetega Nikole nebi tebe bilo straj da cu ja završit u pope vengo u pržun ka bokun naresten jer ovo je nika druga skula koju ja cinin svako jutro......hehehehehe
E ajmo se vratit malo naza.....ka ca je vec o ranije poznato ja san poceja ic na vironauk,ne doduše svojon voljon vengo voljon mojih milih i dragih roditelji.....jerbo ni se smilo tradiciju nikako zapustit,a i pape je bija bokun na svoju ruku nasađen pa je uvi volija bit kontra cilega svita i trenutno važece pulitike......a ko je moga odolit nego u ono vrime burnih sedandesetih u Hrvatskon oma poc dite za dišpet upisat na vironauk......neka drugovi patidu......neka se zna da smo mi to ca jesmo......
Posli malo duže vrimena ja san bija napokon ukrocen, ka ona ukrocena goropadnica iz filma, i poceja san s gušton ic na vironauk.....e a i dobija san namo unapređenje........e posta san ministrant......e je san bija cunka aaaaaaaaaa......kako su mi svi zavidili......ja friški pa nu oma posli par miseci ministrant . A za ne falit oma je promociju dobija i moj vrli kompanjo Duje........majko moja mila di su nas dva našli za ministrante.....bice se i SV.Ivan na onemu svitu cudija ili se u najmanju ruku u grebu okrica........ma šta okrica ......bice se vrtija ka ventilator.......ma ko je vidija nako zlo o dice stavljat blizu oltara......
E ma posli ka san malo ka naresa svatija san da je to bila sve jena velika urota kontra nas dva.....ka ono ajmo in navalit obaveze,neka se malo cutidu važni pa ce se na kraju krajeve i njih dva smirit.....ma si vidija koja kurbanjska politika se i namo u crikvi onda vodila.
Je smirili smo se nas dva i tekako.....oma smo mi peškali da se nevalja s rogatima bost neg da se triba cinit finta i ka prava dobra dica bit poslušan i uljudan ca bi se danas reklo......a gospe mi vidili smo mi da bi moglo bit i bokun koristi namo jer su ti ministranti jemali sve moguce privilegije u crikvi......mogli smo i na kanpanel ka nas je bila volja.....u sahristiju,a i ko švori ic vazet one retaje ca su ostajali posli pecenja hostija.....ajme ma koji smoki,koji cipsevi i palci kurci ca se danas dici sviđa......ti retaji o hostija nama su bili ka ništo ca se ne more svaki dan jemat ka da si nan da cili svit......
Koja šteta da iz onega vrimena niman baš puno slika....a ca ces ka je aparat onda bija cudo tehnike pa ga ni jema svak.....ali jemali smo mi našega fotografa Dobra pa je o prigode do prigode on nas litretava za ovjekovjecit ove šesne cunke........ e a sad glavni glumci cile ove storije su ona dva na sliku u prvon planu hehehehe ma šteta šta nije veca slika da nan vidite i izraze lica,poglede....oma se vidi koje smo mi belece bili
E da vrag nebi mirova jerbo nije se njega smilo stavit van snage jedan dan ti mene i kompanja Don Ivo zamoli da bili mogli doc rano u jutro na misu u svetega Nikole jerbo je bija niki svetac pa ka bice mu gužva i nece moc sve sam obavit........bog mu da pokoj bija je dobar covik ........a mi ka mi a ca ceš kad nas je eto vec zamolija a ajmo mu to ucinit ........
E to juto smo se mi našli u Sv.Nikole i oma su nas zaputili namo livo kroz jedna vrata da gremo obuc ministrantsku monturu.......crvena kotula,bila košuja na buf rukave i ona crvena ogrica ca gre oko vrata ca je parila ka barbarin naopako......asti gospu parili smo ka dva popica u temu.........
a u svetega Nikole je samostan o koludric i nima šanse da bi ih ko vidija ....sve je to bilo nikao zamraceno i iza nikih drvenih rešetki ......a bila je tod i jedna buža u zidu ka ponistra lipo obložena daskon........e ta buža je nama bila zanimljiva........u buži je bija jedan šuplji okomiti drveni valjak koji je jema s jedne bande otvor......i okrica se naokolo.....e to služi da koludrice mogu stavit u njega cakod i onda okrenit valjak prima vanka da oni s druge bande more to vazet a da ih ne vidi.....a i obrnuto............aha tod smo tod .......to je toooooo......
-Duje je si ti vidija koji je ovo mot aaaaa?
-jesan pa šta,to je njihov problem
-je ti kurac,ovo je inaš problem.....ma kako mono oma ne vidiš kako je ovo dobro,......ma ovo je ka naruceno došlo .....
-ca ti je Marine oli si jopet poceja zamišljat monade aaaa????
-ma ca monade,aj kvragu tamo manit.......vidices ti kako je Marin pametan....evo naše šanse kompanjo da ne dolazimo ovod mukte.......a kad smo vec došli ajmo mi to lipo i iskoristit.......
Zin zin zin.......zvoni zvonce na podanak vricice o lemozine.......mašen ja onon vricicon na štapu ispri svake žene i covika u crikvi a oni lipo ubaciju dinare unutra....lemozina se kupi ....je je kupi se kupi a ljudi nisu ni škrti bili u ono vrime.....:))))))
I ka se obiđe cila crikva onda se triba odnit vricica namo u kamaru di je oni valjak i pridat to sve skupa lipo koludrican.......e a asti sto a one ne vididu ca ti ciniš sa ovu bandu.......a bože mi prosti ko je moga odolit a ne mašit se unutra i capat koji šold zase aaaaaaaaaaaa?????
A je znan da ce te sad rec ma nu ovega kra je od popi ...........a jesan ,evo priznajen sto je ijad vrazi bilo u meni .....a oli van to vec nisan reka ranije aaaaaaaaaaaa?????
E aj dobro nisan smo ja : )))) ka bi ja kupija lemozinu onda je Duje gori na horu pumpa ariju sa onin mijuron u orgulje da casna more svirat a drugo jutro je bilo obrnuto......i sad vi recite da nismo znali braski podili posal...eeeeeeee koja je ovo lipa uspomena ......koje je to vrime bilo.......sa bi oma zapiva onu „ da mi se vratit ,dami se vratit u bile dvore ..........ditinjstva mog..........“
Pošto se nemože nikako capat vrimena za završit ovaj post ca san ga poceja slagat jema vec 3 dana ,a ovi stari je vec capa tuminu evo cu ubacit još jedan među post.......jerbo me zanimaju vaša promišljanja na ovu temu......
Misto i vrime radnje Vietnamski rat..... .....US vojnici su poslani u izviđanje......zadatak uništit sve Vietcongovce na koje naiđu......nakon dužeg izviđanja terena tiho se zacuje „ contact “- pointman upozorava da je uocio neprijatelja........ostali clanovi tima odgovaraju „ in cover “........teamleader -„ fire at will“.....prasak ,jauci na suprotnoj strani.........VC down/ neprijatelj je eliminiran....... pozorno se osmatra okolina........“no responze.....no visual“........kolona se u tišini polako krece dalje ........
PC IGRICE ILI OZBILJNE IGRE ????
Hm šta kazat na tu temu????
Ajmo rec da san ja neobjektivan za išta o toj temi govorit jer san online gamer vec dugih 7 godina.....da da ma kako cudno to vama zvucalo ali je tako......a da bude još luđa informacija igran jednu te istu igru 6 godina.
U pocetku san bija veliki skeptik sta se tice tog vida zabave ( hm zabave da li je to dobra ric neznan) ali jednom san prova ukljucit se online na jedan od ponuđenih servera.......oplaaaaaaaa.......koje iznenađenje pa ja cujen ostale kako međusobno razgovaraju......o ovo je jedno novo iskustvo......predstavin se ko san i vrlo brzo dobijem upute od prisutnih o nacinu na koji oni igraju tu igru......hm svakin trenutkon bija san sve više ugodno iznenađen .........
Po glasovima moga san ustvrdit da moji sad vec suborci nisu dica vec ozbiljne odrasle osobe.....koje ovo „igraju „ vrlo ozbiljno i di nema baš previše vrimena za zajebanciju......to su prave vojne operacije sa svin karakteristikama pravog vojnog ustroja.......i normalno ja ka bivši ratnik odma san se zalipija i sljedecih dana bija stalni gost na tom serveru......
Možda ce te mislit da san ja prdnija mozgon ,ali taj adrenalin,tu napetost....a opet s druge strane smirenost dok kao tim rješavamo zadatke postavljene pred nas ima neku misticnu moc .....a možda to u meni ipak još uvik živi oni mali Marin ......željan igre i zabave...... a možda je to ipak jedna vrsta bijega od svakidašnjih problema i svih mogucih opterecenja u našim životima.......
Polako su prolazili dani,miseci...... godine.......društvo u igri je raslo .......upoznava san sve više ljudi iz skoro svih zemalja Europe i USA......s nekima od njih posta san pravi prijatelj........kad kažen prijatelj mislin na prijeateljstvo online i u real life......dosta toga smo naucili jedni od drugih – pa ipak smo svi iz razlicitih zemalja,kultura.,tradicija,religija.......
Prenosimo tako jedni drugima ne samo životna iskustva vec i znanja o racunalima,programiranjima,..
..........svemu šta je vezano za ova cuda o kašeta na kojima se evo i mi družimo...........
Kad se sve skupa zbroji mogu kazat da je to dosta utjecalo na moja razmišljanja o drugima....o tome kako smo iako razliciti ipak isti......na onu misao o suživotu i toleranciji .......
Ništa loše ne mogu nac u ovom vidu zabave i druženja ako se usmjeri u pozitivnom pravcu.....a opet ima online igara koje nisu ovog tipa........koje razvijaju ovisnost o igrama online kod mladeži.........koje namecu neke cudne standarde dici...........razvijaju agresiju ,šta sve ne........
Znan sad ce te rec ma šta nas ovi sad davi s ovime......al isto bi volija cut vaša razmišljanja na ovu temu
međupost- muke po Plitvicama....iliti kako je Marin capa priladu
naškrabano -23.02.2009. ponedjeljak - 07:16
Za razliku od kompanja galeba ja san se da nagovorit pa san subotnji dan proveja u mrazu i ledu.....malo mi je bilo ono nikidan ovod kod nas pa san mora past ceri i zetu na baketinu.
A lipo san se bija vec pripremija za ležerinu cili dan kad eto njih i unuka......ka ono ajmo ca malo ucinit đir do Plitvica radi Roka (unuka) neka malo dite gušta......
more bit da bi se ja bija i škapula nekako da se nije i gospođa supruga umišala sa pricon da i onako nimamo ništa u planu pa da nebi bilo loše kad bi se malo makli iz kuce.......
........a ja opet ka pravi dalmatinac radi mira u kuci i da nebi falin te Bože sluša sljedecih 5 dana brontulanje pristanen......navucen priko volje pustu robu nase....lol.....enti gospu nebi me ni metak moga probit a kamo li led
a i ca me brige i onako zet vozi .....a je još mi je samo falilo da san ja mora vozit gori i naza....kada san popizdija looool
muko moja koji led.....a mi se nikidan uzpizdili za ono malo ca je bilo kod nas.......ja bi uginija ,bi gospe mi kad bi mora živit di je vako cilu zimu
šta ti je priroda....aaaa? koja ona umjetnicka djela more ucinit......
a sad kad san se vratija doma krepaji Marine......normalno da san odma capa priladu i da mi se užgalo grlo.....a ko je moga obrani se a ne izvaljat se par puta sa unukon po onemu bililu
ekola ukratko o španciru u kraljevstvo leda.......e neš Bogami zadugo........obratite pažnju na slicicu ispod
evo na ka si navalila .....
jel dosta......pa necu ovod sad petavat "Rat i mir" u slikama .....
Ajme koliko san ja ovega ovde napisa....e a kad ste se bunili za pisanje u nastavcinma evo van sad na....ala nemojte se ustrucavat....kad capate vrimena procitajte....ovi doživljaj to mirita,jerbo nije to još jedna ratna /lovacka prica.......
E kad san se vec nikidan taka rata i dragovoljaca bija bi red ispunit dano obecanje i opisat jedano malo cudno ratno iskustvo koje san doživija .
Evo vako.....nakon svih mogucih obuka,priprema,opsada vojarni olitiga kasarni u gradu Splitu ,dodatnog naoružavanja i opremanja „Dobri momci s Gripa“ (tako su nas onda zvali) odlucili su se zajedno prikljucit 4.gardijskoj brigadi.....kao samostalni vod di smo jemali ratno ime „ZUMBE“-(e ne pitajte me ca znaci : ))),te tako otic tamo di je potribnije,di nas domovina triba.........
aj da ne dužin previše .......posli dužeg vrimena i položaja oko Zadra ,Drniša,Dubrovnika došlo je vrime da nas vojna psihologija rasprši po drugin postrojbama......psihologija,ma roge psihologija,više je to bila prakticna i iskustvon stecena spoznaja da nisu dobri za vojnike oni koji su kao prijatelji došli zajedno u rat....mi smo tada bili izvrsni ratnici .......
E je kažen ratnici ,ali ne i vojnici,jer ko je vidija da vojnik previše razmišlja i da je na položajima sa onima s kojima je odrasta s kojima je previše blizak....onda i stradanje drugacije djeluje na cilu postrojbu.......ajmo rec to i nije toliko loše za one koji su zapovidali s nama .....jerbo napokon su mogli barenko provat od nas ucinit vojnike.........
Ova moja sida glava (tada još donekle crna)......dobila je dodatnu izvidnicko/obavještajnu obuku pa je ka tako osposobljena i promaknuta u casnika upucena ponovo na „Južno bojište“ ..... ovi put sa posebnim zadacama ( o kojima necu pisat jer jemaju na sebi oni timbar vojne tajne).
Ekola eto me sad tod ...na jugu .....visoko u brdima iznad Dubrovnika,Cavtata,Konavala,Župe.....
Ajme koji teren,jema bit da se Bog ruga kad je ovo cinija,......ma je krš ,ma jesu brda....al opet kako je to sve skupa posađeno tod to je mirakul.......
Evo san naša par slika toga podrucja iz onog vrimena-pogled na selo sa našeg položaja –je lipo je visoko triba se priznat-opotija bi se ka magarac dok di doša iz sela do gori.tako da nan se nije ni išlo u selo bez velike potribe za vodon i spizon.
Položaj ka i svaki drugi ,ništa novega,mi ovod oni tamo kontra nas na nekih 500 metri......utvrđena linija.....bunkeri ucinjeni o kamena,vric sa žalon....i bokun ukopano koliko se to moglo u svemu onemu kamenu ukopat.....ajmo rec ukopano tek toliko da ti guica nije baš na nišanu onima s druge bande....da se moš barenko malo saget i slobodnije proc po položaju od južne strane do sjeverne a da te ne bekne koji idiot odonamo ca mu je dosadno i ca nima ca cinit vengo pucat po nama......
Nije mi ni dan danas jasno koji in je gušt bija najranije,ma u samo zoru,pocet pucat po nama.....ma da su oni mogli ca pogodit pa ajde nek,ali onako bez veze prskat ka idioti to nemoren nikako svatit........ca bi reka jedan moj suborac,a bice igrali na karte ko izgubi uzoru se diže za kaznu i puca po nama.......ma koji je ono mentalni sklop idiotizma bija za milost Isukrstovu......
Nisi moga proc njanci 10 metri a da manitaši ne zapucaju.....i to je trajalo i trajalo na tom položaju punih 20 dana......
Puca zora.....svice novi dan......a dere jugo za popizdit....bože mi oprosti nosi......e sad bi se valjalo pribacit na sjevernu stranu brda jerbo cin zamakneš iza nima o vitra ni traga-pribacije .....a opet tamo nan nije pametno svima ic jerbo bilo je za ocekivat da ce budaletine pocet pucat ka i svaki drugi dan.,ma je još i dobro ako samo pucadu iz „boforsa“ ali ako pocmu sa minobacacima onda je sranje jer na onu bandu nima dosta ukopanih pozicjuni za sve nas.......a neka ostace ekipa na jugu a nas dva ce mo samo smjenit one na straži na sjeveru............
Pogled s položaja na njihovu stranu.....sjeverna strana
Protrcemo ja i Marko ka da nas vrazi nosidu ......ništa.........tišina......ništa.....asti gospu a ca je sad ovo.....nima pucanja majko moja mila a ca in se onamo desilo......da se bidni nisu razbolili......kuga ? kolera? Tifus? .....ma ni Bog opet toliko dobar da in to sve pošalje ..........
-ca je ovo ljudi,jel bilo kakvih promjena nocas,jeste li cakod primjetili......
-ne ništa posebnoga....jedino smo prje 2 ure vidili da je iz Trebinja išla put vamo kolona od 5-6 kamiona,al vas nismo tili budit dok ne vidimo ca je
-a onda ce in to bit bila smjena......asti a ko zna koji su luđaci sad došli......ovima iz Nevesinja barenko smo za cud znali.....a sad opet sve iz pocetka.....a u pizdu materinu .......aj Ivane donesi onu moju opremu za izviđanje gori na sami vrh pa cu provat sinjat ca se dešaje tamo kod njih......
-Marine....Marine gledaj gledajjjjjjj
-Tiše isusa ti tvoga....odnice jugo glas do njih samo tako .....parice kada kraj njih govoriš.....šta je
-vidi ono ...a šta je sad ono muku ti onu da ti muku.....ocemo li ih roknit
-srca ti Isusova......ma vidi......oli su skroz prolupali.....cekaj dodaj mi dalekozor da bolje vidin......
Vazmen ja tako dalekozor jerbo nisan moga virovat svojin ocima,kada ne vidin dobro,pa san tija potvrdit viđeno dalekozoron........
-je je nisan corav.......eno ih dvojica lipo sidu na srid sride cuke......a bice se nadrogirali ili su viška šljive ulili use.....ma ovi nisu normalni
-trce Jozo sa snajperon .....ocu li ih ja ...ocu li ih ja ......mogu li Marine....ti si zapovjednik položaja mogu li ,ala reci dok se nisu makli...........puni on okvir Hecklera i skida zaštitu s optike
-staniiiiiiiiiiii jesi li ti normalan......stani ,stoj ......koji ti je kurac.....
-šta koji mije kurac,a vidi ih kako lipo stoju .....nemoš ih falit da i oceš......
-ostavi se corava posla.....dok oni nas ne diraju ne diraj se u njih....sad mi samo još triba da radi nas oživi cila linija i da iman sranje sa zapovjedništvon.....i nedaj Bože ko nastrada radi toga
E sad su vec i oni na kontra strani vidili da je kod nas nastalo komešanje i opet su napravili još cudniju stvar....namisto da su se makli odande di su bili u zaklon......pridruži in se još njih dvoje i kada su u teatar lipo se namistili i promatraju našu stranu..........e ovi stvarno nisu normalni..........
Prođe tako cili dan i noc i niko metka ne ispali.......posada našeg položaja opustila se .....poceli se momci šetuckat po položaju kada nismo u ratu......hm hm nije mi bilo lako stalno ih opominjat da je možda sve varka onih nasuprot......ali kako se pokazalo ja nisan bija u pravu........
Jutro drugog dana.....mir ......tišina.......odjednom tišinu propara gromgi glas sa suprotne strane......
Pa opet tišina.......muk........moja posada ne odgovara,tako smo se davno dogovorili........ali ovaj otamo ne popušta.....
Ustašeeeeeeeee javite se .........ooooooooooojjjjjjjjjjjjjj.........Hrvatiiiiiiiiiiiiiiii
-Momci u rovove......pripremite oružje....ni mi drago poceli su provocirat........
E nije ni meni vrag da mira: čedooooooooooooo čedooooooooooooo šta jeeeeeeeeeee
-Eheeeeeejjjjjjjjjjj nepucajteeeeeeeeeeeee.........necemo ni miiiiiiiii............
Enti gospu šta je sad ovo,koji se kurac desija namo na onu stranu.....da nisu poceli šmrkat cakod.....bice in malo bila šljivovica.........
-necemoooooooooo..........ako necete ni vi
-necemo ni mi.......a jel možemo doc kod vasssssss.......nemojte pucat.........
-majko moja mila,šta je ovo,koji se vrag događa,nešto ovde nije kako triba gospe mi blažene.....koji je ovonovi momenat......jel ovo nika nova varka šta li????
E ovo je pogled odoli na naš položaj koji je bija na samome vrhu ovega brda-pogled iz podnožja-jug
-aj izađi.....necemo pucatttttttttttttttt.......
zabolilo me više grlo od vikanja.......i ka ono lud je pa ce izac,ma koga je ovi naša mantat............
ISUSA TI .......šta je ovo???? Ide oni ludonja tamo priko svoga položaja kada je na rivi......nima oružja......sam ......da nije poludija covik skroz .........lud ili ne ma on se gospe mi zaputija prima nama..........
-Marko........Marko........gospu ti oli si ogluvija........gledan Marka kako je zinija i nemore svojin ocima virovat............ide četnik prima nama kada nije njegov posal,pomalo kola fjaka
-šta je .....ma jel ti vidiš isto ovo ca i ja .......aj reci Marine ........
-snajper metak u cjev i drži ga na nišanu.....ako samo prova ca mrdnit rokni ga.....ali nemoj ni slucajno ako on ništa ne pokuša.......odnija me vrag ako ja išta ovod više razumin
Evo ga 50 metri od nas.....srica njegova pa nima mini isprid nas ,odnija bi ga vrag samo tako.......bilo bi mini da smo mi jemali šanse postavit ih ,ma do ovega momenta nismo mogli ni popišat se kad smo tili atroke minirat prilaze do nas.......diga oni ruke u ariju.....okrice se da vidimo da nima ništa od oružja i sta.
-jel se ti to pridaješ ????
-ne ja došo samo onako malo na razgovor i u posjete.....da vidin kako je je kod vas ......jer kod nas je sranje da ne može da bude vece.......nemojte pucat ako boga znate..........a niz lice mu se cidu kapi znoja ka franje ......nas je ovde prisilno dovelo .....mi smo Crnogorci,studenti,ne želimo izginut ovde radi gluposti ,pa ajd da nađemo nekako zajednicki jezik,ako može....a vidin ljudi ste cin niste pucali.
Mora se priznat da je ovi Crnogorac ima muda ka planina.....ili je bija totalno lud šta li.......jer onako izac prid naše cjevi a nebit siguran ocemo li pucat više je neg igranje sa sudbinon.....lutrija života reka bi ja......ali ovi je odigra nema šta.......
-ajde možeš doc,samo polako i drži ruke gori.....necemo pucat a da smo tili nebi ti ni priša ovako blizu......
Prilazi ovaj ne skidajuc pogleda sa Marka i snajpera......moj Bože koje su misli i njegovon glavon onda prolazile...koja muka može covika na ovo natirat........gledat smrti u oci i rugat jon se.
-spusti ruke,sidi ovde, raširi noge i dlanove na kolina.......
ovaj ka robot izvrši sve ca mu se reklo.....i pocme sa svojin jadikovanjen........kako ih je pokupilo u Podgorici,Boki i Tivtu....kako ih je nasilu obuklo i dovelo ovde na položaje,jer nemaju koga drugoga poslat.,kako su se oni dogovarali da nam priđu i da se predaju ali ih je strah da se onda četnici ne osvete na njihovin porodicama,da među njima na položaju od njih 6 imaju i 2 hrvata koji se od straha izjašnjavaju Jugoslavenima.,da nemaju hrane,vode, duvana.....ništa .......te da bi oni ako može s nama sklopili primirje dok su oni na položajima ,da ih poštedimo jer da oni nisu ništa krivi za rat .......
Prica je on tako dobrih po ure........dali smo mu jist,pit,a i zapalija je 3-4 cigareta......a dali smo mu i 2 kutije za one ca su tamo ostali na njihovon strani........
Nakon jednu uru vrimena uputin ja njega nazad na njegovu stranu sa obecanjen da necemo mi prvi otvarat vatru na njih i da su ca se toga tice mirni........
Kad je ovi otiša ,govorin ja mojima ,zasrali smo .....di nan je bila pamet......ja ka sumljivi Toma mora san izložit svoje mišljenje.....a ca cu tako me dresiralo,da ne virujen nikoma ......jebat ga takvo je vrime bilo......nismo mi spavali cilu otu noc.......izašli smo svi na položaj i pripremili se za moguci napad ......jerbo a ko zna možda je ona budaletina bija samo finta da nan vidu položaje i prilazne pute.....ko je moga znat .....ko?........
A u ratu se takve greške guzicon placaju.
Sutra nastavak iste price......samo ovi put su s njin došla i ona dva naša covika (Hrvati) ......jilo se .....gradelalo ribu ca je Ivan donija iz Cavtata.......a na kraju se zaigralo na karte i pivalo........hahahaha......ma jel morete zamislit sliku di mi skipa sa osobama u Jugo uniformi pivamo „evo zore evo dana „ ma koja komedija.....ma koji Dekameron......ovo je bilo luđe neg bilo koji kažin na svitu.......jedino mi je žaj ca onda nisan jema aparat za slikat nas nako lude ka kupus.
Aj da skratin pricu ,otišlo je ovo na dugo i na široko: tako je to trajalo 15 dana.....niko metka nije ispalija.....mi smo našu tajnu cuvali ka zaliveni......ko se god spustija u selo i u grad nije beknije o temu njanci rici nikome .......jerbo odma bi radile sve moguce slušbe na ton našen položaju......a ja san opet onako izokola dozna sve ca me zanimalo o njihovin polozajima i to prosljedija u moje zapovjedništvo .......
je malo kurbnjski ali rat i nije ništa drugo.......kad su momci jemali poc ca sa položaja i kad in je dolazila smjena lipo su se zahvalili i opomenili nas da opet dolazi ona marva iz Nevesinja i da se ne zajebajemo s njima jerbo da znamo šta su oni..........
Jedino necu nikad prižalit šta nisan dozvolija da se spominju kako naša tako i njihova imena (jebat ga mjera sigurnosti ).....tako da neznan ko su oni bili.....a kako bi lipo bilo dans nekako doc do njih ako su živi izašli iz rata i opet zagradelat doli u Tivtu,i sitit se ovih događanja..........
I sad kad se sitin tih dana prođe me nika cudna jeza kroz kosti......ca ti je ljudski život.....ca je rat.....koja je to zvir ljudi moji........a opet u sven ton ludilu nađu se i normalni ljudi koje je eto sudbina natrefila jedne na druge............
i zato nepoznati momci ....fala van na 15 dana mira u ratnom ludilu.
E i tako izvucen se ja iz postelje ka i svako drugo jutro ,jerbo triba poc radit…….ma šta ovi govori na radio? Koji snig na Bracu,Hvaru …..Šolti……oprez u prometu?????.......bacin pogled kroz ponistru ……oplaaaaaaaaaaaaaa ma vidi bogati zabililo vanka
Navucen vagun robe nase….jerbo a di ce ova južnjacka guzica vanka na lad ….nije ovo zame….gren se skalat do auta i vidit koja je situacija……ajme kako dere bura……..ma nije ovo snig,asti gospu ovo je sve smrzlo……….skalan led sa cakala o auta i užgen makinu…………..
ma cekaj ,ma jesan li ja popizdija……ma di cu po ovemu…………..nece firma propast ako se ja ne pojavin tamo……ala aj ti Marine lipo naza doma uteplo………..
Oli nije vako lipše kroz ponistru gledat kako se dan budi……a i litretat ovo bililo jerboa i to se eto desi ovod svaki deset godin jedan put ,pa je šteta ne jemat za uspomenu……….
A vidi bidne bajame doli u dvor…….procvitala a sad ce je umest ovi led……a ca ce dica iz ulice onda ovu godinu brat ….roge i prirodi dabili roge
A vidi ove lipote ,agava u snigu i ledu…….ma ke komedija
Nikakav dan,dosadno ….ajme šta radit danas…….palo mi napamet da bi moga malo cackat po starin stvarima šta su stivane gori na šufitu ( podkrovlju)……to mi cesto padne za ovakvih dana napamet…..ipak spojin ugodno s korisnin,malo se stiva (složi) sve to ca je gori a onda opet pojedini predmeti me vratu lagano u prošlost…….
I evo san danas tako dok san privrca jedan sanduk naletija na jedan stari ……bolje receno prastari album sa samolipivin slicicama ca se skupljalo tamo davnih sedandesetih…..e more bit da ce se kokod i sitit toga albuma i te manije za skupljanjen slicica…….
A je malo ofucana prva stranica,a ca bi vi tili nakon trideset i kusur godin
nismo samo mi dica bili popizdili za tin vec i stariji jerbo su i nagrade ajmo rec za ono vrime bile više neg primamljive: za prvih deset popunjenih albuma dobijala se bicikla,pa onda kompleti tuta i nogometni balun ili košarkaški dres sa balunon za košarku…….a jemali su i fintu oni ca su plasirali taj album sa slicicama-vracali su nazad albume ali sa izbušenin slicicama tako da se iste nebi mogle koristit više puta……..e a da nebi sve bilo jednostavno imali su oni i drugu fintu koja nas je sve ispižđivala do ludila.
Jedna slicica je bila tiskana u tako malon broju da je bilo pravo cudo kad bi je ko dobija.To je bila slicica sa rednin brojen 288. “Pomornik” jeben mu pomornika isusovoga,kako san i radi njega capa seriju i to koju seriju kajiši po nogama i guzici….hahahaha….a e ka sad je kriv pomornik a ne svi đavli šta su bili u meni…..da nisan mirita nebi bija ni capa…..al neka o tomen ce mo malo kasnije.
Evo to je to….jedina stranica na kojoj fali jedna jedina slicica
Interesantno kako pojedine stvari djeluju na naše pancenje i kako ostavljaju vjecni trag u našin memorijama…..da nije bilo toga albuma sa samolipivin slicicama najvjerojatnije nikad nebi ni cuja za tu ticu ,a bogami i za dobar dil drugih životinja i biljaka koje su se tu spominjale.Nije u ono vrime bilo enciklopedija,internet i svih drugih mogucih pomagala kojima danas raspolažemo.
Nego ajmo se mi vratit onemu našemu Pomorniku…..ta tica nalikovala je ,barenko na slikama,obicnon galebu,a tribalo je kupit stotine i stotine onih kesic sa slicicama,pa ako jemaš srice možda si moga dobit i slicicu sa Pomornikon.
O Pomorniku se govorilo sa poštovanjen,ka o nedosegnuton cilju kojemu smo težili a ne nadat se da ces ga dobit bilo je ravno predaji .
Ditinjstvo je bilo doba kad smo imali poštovanje prema visini svojih ciljeva.Svaki pravi cilj bija je dalek,a svaka nada je strpljivo lebdila nad tin ciljen.
Tek kasnije kad smo odrasli,poceli smo najprije druge ,a posli i sebe,okrivljivat za sve neispunjene želje i ciljeve.Upravo zato nijedna ispunjena želja i nijedan ostvareni cilj nece se moc mirit s uzbuđenjem i ispunjenjen ritkih sritnika koji su ka dica dobili slicicu Pomornika…..
A mi drugi ca ga nismo mogli dobit bili smo spremni ucinit sve kako bi tu našu nadu u dostignuce cilja ca više pojacali…….nadu da ce mo ga i mi dobit.
To je ta beštija ca nas je sve onda izluđivala
Ja san ka i sva druga dica bija totalno infetan (zaražen) ton manijon “Flore i faune”….svaki dinar koji bi doša u moju ruku odma bi poceja svrbit dlanove……odma bi se otrcalo do trafike i kupilo par kesic sa slicicama…….koje je to uzbuđenje bilo,napetost ,otvarat te kesice i nadat se da ce upravo u jednon od njih bit ona nesritna slicica ca je jedina falila u albumu.Ka pravi zagoreni kockar polako bi otvara i kibicira u kesicu oce li …oce li…. i normalno posli toga razocarenje…..ni ovi put nije…..
Želja za nedostignutin ciljen bila je sve jaca i jaca,a dinara niodkud za utaženje te svoje gladi za slicicama.
Znan da nebi smija,ali opet a kada ce oni vidit da in fali,kada oni gledaju u kredencu svaki dan i vižitaju jeli in sve na misto ………...po onon mojon dicijon glavi motale su se cudne misli………………
jemali su moji u kredenci ono ka nasiguro spremljeno nike dolore ca je materina svojta s vrimena na vrime slala iz Jamerike…to je bilo ono ka nedaj Bože ako zaškripi,ako zatriba koji šold za poc u Trst robu dici vazet i cakod od onih delicij ca ni bilo kod nas za vazet…..hahahaha oli onu gondolu ca jema balerinu usridi i ca se navije pa se ona vrti uz niko lagano cintaranje nike melodije iznuzra…..hahaha ala ca je naš svit bija manit ( ala posli cu nac koju sliku sa ton gondolon i skenirat….ajme kako me smij svaki put capa kad se tega sitin)…………
otvotin ja onu sridnju veltrinu i lagano privižitan sve kantune …..aha evo ih ,evo dolori…..od svih onih ca su bili u mac ja lagamo prolistan i capan jednu od 100 dolori i ka nije moj posal vratin sve na svoje misto ka ca je i bilo da mater i pape nebi cakod sinjali……
Evo ga mali isjecak iz našega tinela u ono vrime….a tod je i ta neizbježna gondola hhahaha,a tek radio aaaaaa Tesla zadnje cudo tehnike …..a kredenca je to moje misto zlocina
-Dujeeeeeeeee,Dujeeeeeeeeeee…….tarleknija san odma s ulice kompanja,jerboa je sad valjalo nikako ove dolore pritvorit u dinare ……..Dujeeeeeeeee
-Ca je …..ca se dereš…..evo me,ca cu ti…….
-Ala dojdi doli ,jeman ti ništo za pokaza…..nece ti bi krivo i tebi cu dat dil…..
Skala se Duje na ulicu i ja ga odvucen iza kantuna i nako skrivecki iz žepa pokažen ne devize koje san lipo smota…
-Jesi ti popizdija,koji ti je kurac…ubice te pape…..di si iša to dirat…… koji si kurac mislija kad si to vazima…..
-Aj ne pizdi u latu,znaš li ti koliko je ovo dinari aaaa??? znaš li ti koliko se slija more za ovo vazet aaa???? a i svega drugega……..
E sad su Duji oci vec drugacijin svitlon svitlile…..i njemu je zasjala ona manija slija u možđanima…jerbo njemu je falilo pun kurac slicica…..pa je falin te Bože oma skonta da ce u biti vecina završit u njegovon albumu…………
-E Marine,nece nama tit to prominit u turist biro ,tribali bi nac koga starijega…….ajmo ca zvat Ivicu
-Asti gospu onda ce mo morat i njemu cakod dat jer nije ni on pizda da ce nan to mukte ucinit
Dozvali smo nas dva Ivicu i lipo mu nalagano objasnili naš plan….na koji je on odma i prista….iša je snama do turist biroa( ispo pivca lol…da znate di jeonda bija biro) i tamo proda pricu drugarici koja je radial da ga je mater poslala da promine jerbo da ona nima vrimena ……a ova je opet tu pricu popila i zaminila dolore za nama tako drage i potribne dinare.
-Evo van na,prominija san i ako vas ko pita ja neznan ništa o ovemu….vas dva niste normalni…jel znate da van ocevi cili misec radidu za toliko šoldi a vi ce te to spizdit u slicice i druge monade….a evo ja san vazeja zase malo….ode Ivica priko pijace kada nije njegov posal
Jema san uruke šoldi ka nikad dotad,cili svit je bija moj i Dujin…..mogli smo vazet ca nas je god bila volja…..ka prvo oma smo otrcali na mali most u Zelalije u trafiku vazet 2 kutije slicic,e dobro ste procitali cile dvi kutije pune onih kesic sa slicican….a onda u butigu namirit se sa cikoladan i coca-colan….jerbo tribalo je dibnit cukar dok u parku budemo otvarali kesicu po kesicu ……
-Di ce mo Marine? Ocemo ko tebe ilo ko mene na šufit otvarat kesice oli di u đardin….
-Ajmo ca iza brda,u đardin tamo nas nece niko vidi( u parku je oni bunker bija pokriven zemljon u ono vrime pa su cak i stable na njemu resla…za nas dicu to je bilo naše brdo….ajme još se sican one lipe oskoruše šta je tamo resla)
Ekola da bi znali na koli bunker mislin….onda je tamo bilo veliko zemljano brdo i nije niko zna ca je ispod,tek se tamo 76-77 pocelo polako otkopavat
Nimate pojima kojije užitak bija otvarat jednu po jednu onu kesicu ….pomalo stivavat slike u dujin album …..jerbo ka ca je bilo i predpostavit u moj nismo i ovega puta jemali ca petat…..odnija vrag pomornika i onega ca ga je smislija………..
Proveli smo ja i kompanjo dobre 3 ure otvarajuc kesice i guštajuc u cikoladan i sokovin ….bilo je brzo vrime obida pa se valjalo zaputit doma……
E a kad san doša doma tek onda je bilo pravo iznenađenje….falin te bože drugarici iz turist biroa je bilo sumljivo odakle dici 100 dolori pa je ka prava savjesna drugarica tila to rašcistit sama sa sebon da nas nebi nosila na savjesti……a i nije jeon dugo tribalo za doc do moje matere i sve jon lipo u tancine ispricat šta i kako se događalo sa njenih 100 dolori……….
Ni mi mater njanci rici rekla…..a to je i bilo ono najgore…..da me ona nanizala bija bi proša lišo a ovako se cakalo papu da dođe s posla iz Splita……a muko moja koji je to onda tango bija po tinelu……ma koji tango…..sanba rumba I caca-ca sve u jedno………virujte mi nisan moga cilu šeteanu komodno sist na katrigu……….i sad ko jos kaže da se kriminal isplati…….....ovanca san ka nikad u životu a cilj nisan dostiga…..
e baš zato cuvan ovi album do dana današjeg nebi li me sitija na moje dicije promašaje…….pa sad ko još more rec da se nisan odma školova za bit vako dobar politicar hahahahahahaha.
Prije par dana citajuci jedan post vratila su se sicanja na neko drugo vrime,na neke druge ljude koji su bili dio mog života......na ljude s kojima san dilija dobro i zlo,ljude kojima san povjerija moje postojanje i koji su vjerovali meni kako samima sebi.....jednostavno bili smo jedno , jedna duša jedno tilo - ujedinjeni u spletu okolnosti u kojima smo se zatekli......spletu okolnosti koje nismo želili,koje su nam nametnute .....u tom filmu života morali smo prihvatit svoje uloge i postat njegovi glavni junaci jer da to nismo mi napravili neki drugi režiseri i scenaristi danas bi upravljali životima i sudbinama nas i naše dice.
Ostalo je to duboko utisnuto u bakrorezu naših života,trag ponekad bolan...prepun tuge...a opet ponekad pun srice i ponosa ......ponosa koji nam ispunjava bice.
Osjecaji koje mi imamo ne mogu se mirit s nicim drugim poznatin.....to je jedna posebna ljubav,poseban odnos između nas i naše domovine...........ovo malo zemlje di smo nikli ,di s ponosom rastemo,starimo i umiremo ima ono nešto šta nas cini ljudima posebnog kova..........ljudima koji iznad svega volu svoj narod i svoju zemlju..........
Kažu da nema vece ljubavi od ljubavi majke prema svome ditetu......al mogu van rec da ima još jedna ljubav koja je isto toliko jaka, ljubav prema svojoj domovini..........ljubav koja ima neku posebnu snagu..........lljubav koja nas pokrece ,koja nas ispunjava ,koja nikad ne umire.
Znam kazat ce neki ,opet o tome poznate price.........istina previše se prica ispricalo , previše se uloga odigralo,peviše nezasluženih honorara isplatilo,previše previše............
Ali ipak ostaje ona istina ma koliko bila bolna za neke......triba razlikovat u svakom filmu glavne glumce od statista............nažalost u ovom našem previše je statista bilo ,previše sporednih uloga se odigralo............
Triba se vratit na pocetak price,na one dane kad se nešto budilo u nama,onaj velicanstveni ponos,inat, ludu hrabrost......onu neku ljubav šta je zatirana desetljecima,šta je gušena u samin njenin pokušajima nicanja.......ljubav sinova i kceri prema zemlji di su nikli di su njihovi preci savili gnjizda ....... ljudav onih posebnih ljudi ......ljudi koji su davali sebe,za nas ,za danas ,za sutra.......ljudi koji su kazali dosta......dosta je bilo....došlo je i naše vrime......vrime slobode......vrime naše dice.......
Ovo su dani kad se u meni budi i vraca sicanje na moju bracu i sestre ........moju drugu obitelj.....na dragovoljce Domovinskog rata.
Nismo imali ništa nego veliko srce i dušu, oni iskonski ponos naroda svoga,oni prkos.......nadamo na sebe i na naš narod,na našu dicu..........nismo se pitali ko je kakvon politickon koluron opituran,kome je caca bija ovo il ono.......bilo nan je jedino bitno pokazat da nas ima i da necemo samo tako dozvolit mraku da prekrije ono šta nan je najmilije.
A danas ,šta je danas sa nima? Izbrisali su se tragovi njihovi ,nestali u raljama života.......neki drugi ljudi o njima sude.......možda isti oni koji su dozivali mrak na domove naše..........neki cudni krojaci kroje njihovo/naše danas i sutra..........
Opis ptice:Grdelin je ptica pjevica koja spada u porodicu zeba. To su krhke i osjetljive, ali i prekrasno obojene ptice sa poprilicno izraženim kljunom.
Prsi su svijetlosmeđe boje, krila su žuto crna sa bilin pjegama .Rep je također crn sa bilin pjegama , a glava mu je obrubljena žarko crvenin, bilin i crnin krugovima.
Mužjak i ženka su nerazdvojni.Mužjak danima zna ostat na mistu di je uhvacena ženka,cekajuci je .Ali ako uhvatimo mužjaka ženka ne ceka ni sekunde vec odma odjeti.
Ženka najcešće snese 5-6 jaja i leži na njima 9 – 14 dana, za sve to vrime mužjak jon donosi hranu u gnjizdo. Oba roditelja hrane mlade , i to razlicitim lisnim ušima u pocetku, a kasnije lako probavljivim sjemenkama razlicitih biljaka koje pronalazu u prirodi.
Nakon šta mladi grdelini napuste gnjizdo i osamostale se, skupljaju se u velika jata i najcešce se zadržavaju u “rodnom” podrucju cile zime.
Mladi grdelini su potpuno smeđe boje i da namaju žutog perja na krilima vrlo teško bi se mogli pripoznat.
U cibi (kavezu,krletki) brzo se pripitomu i zapocnu sa svojon pismon. Najbolji primjerci za cibu su mladi, ali uvaceni u jesen, jer se najlakše pripitome .
Od spize najrađe jide sjemenke šimedekana(konoplje) jer su bogate uljima,ali za duži život potrebno mu je davat mišanu spizu ka i za kanarinca. Pored raznog mišanog simena triba mu davit i voca, povrca i komadic žumanjka kuhanog jaja. Sa žumanjkom ne triba pretjerivat dovoljno mu je dat dva - tri puta misecno i to male kolicine.
Razlika između mužjaka i ženku je teško uocljiva, osnovna razlika je šta mužjak ima crne
"brkove", a ženka sivo bile, mužjak ima crni spoj krila sa tjelom(ramena), ženka sivkasti.
U mužjaka crvena kruna prelazi oci, u ženke ne.
Zbog špicastog kljuna koji mu se u prirodi troši prilikom hranjenja, potrebno mu je u cibu stavit sipinu kost, inace mu more gornji dil kljuna previše narest.
Dužina: 11 – 14 cm
Težina: 11 – 17 g.
Raspon krila: 21 – 25 cm
Velicina jaja: 15,6 do 20,0 x 12,3 do 14,3 mm
Ova ptica je zašticena vrsta i zabranjeno je njeno hvatanje u prirodi, ……….ali nekad nije bilo tako,hm hm a možda i je ali koje je onda vodija konta o tome………..
-Kosir,baketine,visce,uje,cibun,sokovi,sendvici……jesmo li sve vazeli???? A Duje oli si gluv,jel cakod fali,nemoj da dođemo gori a da nan fali cakod????
-A je je a di ti je pivac,da neces ti pivat i vabit tice a konju kupa dabili konju kupa…..a jesi vazeja pumpu za biciklu i fleke za okrpit gumu ako se desi škerac ka i zadnji put.
-evo ga ja san utrpa sve u moj rusak a ti vazmi cibun i pivaca na svoju biciklu ,ala ajmo se movit ,valja nan doc do Planoga a jemamo gospe mi ca mažinat nogan dogori.
-A koji si kurac i zapeja da gremo na tu “baba lokvu “ jebala te babina lokva kada nima tici i na drugo misto…..
Brontula je sebi u bradu kompanjo Duje ono ka da ga je nebi cuja jerbo je zna da cu se odma pocet svađat i da o tici oti dan nece bit ništa……bidan dobro nije puka o tolikoga kupljenja uprsi ,bija bi on najrađe ispalija name ka i uvik ali jebiga tici su mu bili draži o svega pa je odlucija bokun i pritrpit.
-Daj ne pizdi ,kada nisi vidija koje je zadnji put Frane capa tice gori…..ajme koji tici….a ja i ti smo gori upoje uvatili svega dvi kenje…..
(tako smo zvali ženske grdeline o koji nima velike koristi jerbo ne pivaju,vengo samo diko pustu glas hahahaha za razliku o ženskega svita naše vrste,ca san falin te bože tek puno kasnije sazna )
Capali smo one biciketine a kolike su bile jedva smo dobavljali nogama pedale i pomalo se zaputili prima našemu odredištu za ti dan……lako se bilo vozikat dok nismo skrenili uzbrdo put Planoga,jerboa dotle je bija asfalt a uzbrdo makadam i to koji makadam …….cili iskopan da se ni znalo jema li više ravnega puta oli buži……..opotili se ,uzpuvali,stajali 5-6 puti pa opet nastavljali…….enti gospu parilo se da nigdi nima kraja ton putu……..i nakon jedno uru ipo mažinanja napokon smo ugledali onu veliku stinu ca je bila orjentir za “baba lokvu” –ala valja objasnit ca je to baba lokva-to je gori pri samome vrhu Planoga bila(neznan gospe mi jeli još) jedna ajmo rec prirodno u kamenu ucinjena buža puna vode di su miscani vodili stoku na napajanje,jerbo a di je onda bija vodovod aaaaaa ala koja san ja mona kada in u Planome i sad vridi puno vodovod,po mista jema vodu a pola nima …….
-Ajmo doli na onu ledinu,vidi jema sikavca kada ga je ko sija…….a di jema sikavca i vode blizu jema i tici,aj ja cu nac misto di ce mo se smistit a ti Marine poj nađi bošket,evo ti kosir …..pazi oštar je ka britva,pape ga je jucer oštrija
-Lipo gospe mi Marin nek se jebe po draci naokolo cipa bošket a ti ceš beleco nac misto di ce nan bit ceka,ma bravo a da ti greš cipat i parat ruke aaaaa???
-ajde kvargu o mene išempijani stvoru,kvragu ti i tici i baketini i bošketi…..daj vamo ti kosir jeben ti kosir isusov tako linu
Ajme koja san ja mustra bija,kako san lipo zna moga kompanja Duju izprovocirat ,kako san ga samo zna skuvat da on odradi veci dil posla….e a bija je i stariji godinu pa je i bija red da on malo više povuce,jel tako aaaa…..je je znan ca ce te sad rec,vidi ga odma je tija zapovidat i neradit ništa ……ma ni baš tako :): )
-Evo ga bošket,evo san naša i koromac za baketine fermat …..aj daj vamo višce….ja cu doli nabit bošket I sve pripremit
(stabljika koromaca je šuplja i služila nan je ka poveznica izmežu grancica na bošketu i baketina)…e bravo a nisan objasnija ca je bošket i baketini …e bošket je veci komad grane ocišcen od lišca na kojemu se ostave samo istaknute grancice na koje se pomocu koromaca zakace baketini koji su opet tanke grancice koje se mažu višcem,olitiga vrstom prirodnog ljepila kojin su se vatali tici.Bošket se stavlja na sredinu ledine na kojoj ima dosta sikavca-cicka koji najdraža spiza grdelinima,a isod njega ciba oli ti ga kavez sa pivacen-grdelinon koji je najbolje piva i koji ce svojon pismon privlacit ostale grdeline.
Pošro tici po prirodnom instiktu nece odmah sletit na ledinu vec na izdignuti položaj s kojega imaju bolji pogled na okolicu i moguce neprijatelje,tu je bija bošket i baketini namazani lipilon……grdelin sleti i ekola naš je….jedino posli toga je zajeb ocistit mu perje od lipila……malo jasnije aaaa?
Kadje sve bilo namišteno ,povukli smo se ja i Duje u zašticeni položaj ili ti ga ceku di smo bili sakriveni,jerbo nisu ni tici toliko blesavi da ce slicat kad vididu nas dva manitaša blizu.E sad je valjalo mucat ,ne micat se bez potribe i pustit prirodu da cini svoje.
Ni peošlo ni po ure a vec se sa okolnih stabal cula pisma …
-Došli su došli…..došli su Marine……jel ih cuješ
-A muci muku ti onu….uffffffff a ca me cinis beštimat jopet…..mucccccccccci,kuccccccco….koliko si lajav potirat ceš i onega našega iz cibe a ne ove okolo…… eno jednega na košteli , nece sletit , aj gren ga ja voltar a ti budi atento ako sleti na bošket…..
polako strplivo ka pravi iskusni lovac zaputija san se ja put naza ,ka ono šta dalje od ledine i onda naokolo nebi li doša sa suprotne strane ticu i tako ga prisilija da odleti u pravcu bošketa……..prrrrrrrrrr…….ode………
-Naš je naš jeeeeeeeeeeeeeee Marine naš jeeeeeee , capa se………..trce Duje kada gas vi vrazi proganjaju prima bošketu
-A ca se dreljiš toliko maniti stvore,ko te cuju mištani uvaticemo ja i ti uvatit , ali ne tice nego koju stinu ukosti , jel prica Frane da su ga prošli put potirali da je za njin trka niki stari sa takljicon i da je jedva uspija skupit sve i pobic….oli oces da istu verdure i mi poberemo ovod
Proša je tako još jedan dan našega sritnog ditinjstva, vratili smo se doma sa desetak grdelini u cibunu,puni sebe jerbo ko nan je sad bija ravan u susistvu…..sad jemamo cime štucigavat Vjekuicu I ostale po susistvu……a falin te bože past ce i robna razmjena …….a opet na kraju nas dva ce mo jemat najbolje tice ……….
