"If we open a quarrel between the past and the present, we shall find that we have lost the future."
Winston Churchill (1874 - 1965)
litovanja u Planome -dil drugi -oli ti ga golub u trapuli ,i to koji golub :)
naškrabano -24.11.2009. utorak - 20:00
ko ceka doceka ......evo me napokon puka inšpiracjun za nastavit pisat ..... ala sad lipo uvalit guzicu u fotelju ,kava u ruku a španjulet u justa i capat se citanja pstttt pstttt u povjerenju triba doc do kraja jerbo je kraj najzanimljiviji
Evo nas opet u Planome.........onemu malemu mistu ispod brda ...........onega brda di fetara prolazi kad grete prima metropoli ove naše prilipe domovine............ma cekaj a kako se zove to brdo .................evo sitija san se ..........Trečanica.
Kad ovako bacin pogled na to misto odma me capa nostalgija za onin nikin davnin danima ditinjstva moga........koje je to malo pitomo misto bilo (aj aj dobro iako se to nebi moglo baš rec za svit ca je tamo tada živija a posebno ne za dicu )........di koja kuca .....a vidi sad .........doselilo se..........nagradilo.......... nema više onega štimunga sela dalmatinske zagore..........a vidi mene da zagore ,aj kvragu pa more se pljunit do umore.........ajmo rec upola zagore :))))....jer to ni bilo ni misto di more tuce u bandu o kuce a nije bilo ni misto koje je iza brza i okle se ne vidi more.......reklo bi se mezo.........jerbo jema ona stara da je zagora sve ono iza brda okle se more nemore vidit ..........
Krajobraz danas namo narušava prikomjerno (ma ne granatiranje- to ostavljamo za neke druge teme onima ca nas previše volu ka narod...ono previše volu citaj u navodnicima ) i na silu otvaranje kavi, ca su se po svemu sudeci i na divlje nakotile po okolnin brdima a i ono spaljivanje škovaca nije na diku kako Planome a tako gospe mi ni Trogiru.......aj aj dobro necu sad i ja o onemu odlaganju azbestnog otpada namo.....ta tema je vec više puti prožvakana ..........
Nikidan nakon cilega dana provedenog u branju maslin , nako cili salamaštran , štuf samoga sebe i cilega svita okolo sebe zaputin se ja polako ceston prima vrhu Planoga ..........
a moja boja polovica ce nato........... „a di si se sad zaputija?“
..... polako kurijožasta moja ...... vidiceš .......
Ferman ja onega moga limenoga tovara uzakraj ceste onde di jema ona nika ka štacija o autobusi u vrj Planoga i ala ga da ......skok sa stine na stinu.......skokovima kakvin se more podicit samo onaj ko poznaje ca je naš dalmatinski krš.
a sin ce „ stari da da ti nisi skroz probija aaaaaaaaa????“
muci berleša ovo su stine moje mladosti , znan svaku škrapu, svaku plocu , svaku bužu ovod.....vidiš da san ka divja koza
prije bi ja reka da si ka slon u staklariji , aj ostavi se ti stari corva posla jerbo ako se strmopizdiš doli a ko ce te škapulavat .......
aj molaj me na miru da ucinen dva tri litreta nako sebi za dušu pa cu ti kasnije rec štoriju o ovemu mistu .......
Gredu oni za menon onako s pomljon kada gazidu po jajima ......hehehehe......ma da ste ih samo vidili .......dica sa asfalta.........i ostanu ka inkantani kad su ugledali prizor ispod nas ...........nisu mogli doc sebi o cuđenja da je ovo ovako prilipo misto ovako zapušteno i pripušteno propadanju i zaboravu ..........a još kad se covik promisli ca je u ona nika ne baš tako davna vrimena znacila ta voda u ovemu našemu kamenjaru ......a ca je znacila ?..........a život ......bez te lokve tod nebi bilo stoke a ni ono malo škrte verdure ca je svit jema u ono vrime.
Sican se kako su mištani to lito vodili brigu oko lokve......cistilo se dno ....pazilo da nebi ko nedaj bože cakod uvalija unutra pa da se voda zatruje .....a di bi oni onda i ono njihovo stocno blejavo blago ..........popravljali su se zidovi sa sjeverne strane ........e jerbo je južna strana lokve bila ona velika kamena greda koja je ujedno bila i prirodni naplov za svaku dragocjenu kap kiše koja bi pala na ovo naše oporo teško dalmatinsko tle.
I eto nas opet na „Baba lokvi“ a sicanja naviru ......naviru takvon silinon kada me teleportiralo nikon makinjeton ca šaje jude kroza vrime
........zvizdan prži u svih šesnajst a mi se nako golega priplanulog prkna tocajemo u prirodno zelenon coluron pituranon vodurini lokve......zujidu komarci,muve,helihopteri (vilini konjici) oko glava ma komen to smeta....bitno je da se malo more rasfriškat i capat koju žabu nako radi zajebancije ........
be be beeeeeeee ....... ding ding.....be beeeeeee...ding
Ki su vas vrazi jopet utirali u tu vodurinu...............ni ovce mi se nemoredu u miru napojit od vas...............ajte kvragu vi i matere van koje vas puštaju da cinite ove pizdarije ....... su svita .........svitu moj su svita ...............doša je vrag na zmlju ................arleuce starija gospoja ca je bila pocasna pratnja stada ovaca koje su se pojavile odnikud i evo se pokušavaju niz kamenjar spustit do lokve........na celu kolone sitnin korakon gazucka ovnina ka odbrda odvaljena a oko vrata mu ono zvonce zvrcka ,kvrcka , zvonca da se zna ko je gazda i da ga se more pratit........e sad jel to zvono bilo namjenjeno blejavicama ženskog spola oli onon gospoji sa crnin šudaron na glavi ca ih je vodila, neznan pa da me ubijete :)))))
Ali jedno sigurno znan ......to je bila svakodnevna batuda koja je ispunjavalaj kotlinu Babe lokve.........kako su nas samo mištani volili vidit nako poludivlje kako mutimo i onako vec zamucenu vodu lokve.......
Uz sve moguce i nemoguce zanimacije i aktivnosti koje su se događale u našin didinjstvima izdvajala se ona jedna koja je u nama budila onaj iskonski poriv.........poriv lovaca ........e dobro ste procitali............. lovca i to trapera ......... hehehehe .......koje smo mi trapule znali cinit muko moja ......a posebno one za leteca stvorenja ......
( ispriavamo se cijenjenim zaštitarima prirodnih resursi ove naše balote ma ipak nima ništa lipje vengo bit lovac )
.Posebno smo guštali u cinjenu trapuli na onin kamenin gredama.............koja je to samo umjetnost i preciznost bila.
To je ona trapula ca se zove „pod plocu“ oli ti ga kako su je mištanska dica zvala „pod plojku“......a bilo je na ton kamenon gredi kraj Babe lokve lipih pozicjuna za ucinit te naše trapule.
Aj da van ukratko provan opisat kako su se cinile te trapule.
Našla bi se majkon prirodon ucinjena buža u kamenu promjera oko nekih 40-50 cm ne dublja od 15-20 cm ........i to da je nako na otvorenon dilu kamene ploce , da nima baš previše grmlja makije i drace naokolo ...........jerbo manji bi bija ucinak ...........nisu ni tice tako manite da ce doc pit iz buže koja nije skroz sigurna i di ih svaki vrag more capat iz buška........kad se locirala takva buža u kamenu ,e onda bi se našla kamena ploca koja svojon površinom more pokrit bužu........
Usiklo bi se grma koji jema bockavo lišce , a najbolja je bilo to od smrica.........e od smrica a ne smreka ......i grancice tega grma bi se postavile rubom naokolo one buže u kamenu
Poanta cile trapule je lito i vrucina .............ma šta vrucina.........nesnosljiva žega koja je patila ne samo nas dvonošnjake vengo i one pernate letace........ buža bi se napunila vodon iz lokve , ma ne iz humanih razloga ca bi se to ocekivalo od dice .........ona kamena ploca naslonila bi se jednon svojon stranon na najpovoljniji rub i postavila tako da stoji ukoso iznad buže.........tako je ta ploca bila ubojiti dil trapule a ujedno je cinila ladovinu da voda nemore isparit iz buže.........
........e sad dolazi onaj najosjetljiviji dil trapule.......e tod je tribalo bit pravi umjetnik i pravi fizicar.........ucinila bi se 4 štapica o tvrdega drveta koji ce moc podnit teret ploce ....jedan štap je bija glavni okomiti nosac ploce , jednon svojon stranon drža je plocu dok je drugon bija naslonjen na vodoravo postavljen štapic koji je jema urizano lešište na sebi za taj okomiti oslonac........e sad ovi vodoravni štap je na jednom svome kraju i to onemu prima unutrašnjisti buše ( sad vec lokvice pune vode) bija naoštren oli ti ga na špic......e na ti špic su se u obliku slova V naslanjala priostala dva štapica koji su svojin drugin krajevima bili oslonjeni na unutrašnjost buže.......
Evo ovo je smrič......tek toliko da bi se znalo o cemu se govori i da nebi bilo zabune :))))) Ako ste išta od onoga gori u opisu trapule razumili e svaka van cast :)))))
To je toliko precizno bilo postavljeno da bi i najmanji dodir ta dva zadnja štapica prouzrokova padnje kamene ploce i poklapanje buže ........a bidne tice kad bi sljecale onako ispacene žeđu a di su mogle nego upravo na ta dva štapica.......jerbo na smric nisu mogle .......sletu i pljassssssssssss........gotovo ............ ako su bile vece tice ala prepelice onda bi ih beknilo odma a ako su bile manje ala kosovi i jarebice onda bi ostale zarobljene unutar buže..........i cekale nas da ih pokupimo ........e to pokupimo je bija poseban gušt..........dođeš u vižitu trapula a ona padnuta.............jema ništo ispod jema .......iscekivanje.......napetost u ariji .......ca je ispod ?????????????
Cinili mi tako trapule pet šest dani i na dva mista uvik bi našli trapulu padnutu a ispod ništa..........ma ki su vrazi ????????? koja je ovo beštija mogla srušit a ne capat se .........a da je tica nima šanse da bi škivala odispod........ma bice nas kokod sinja kad smo cinili trapule pa je doša i pokupija lovinu prije nas........ma ko bi to moga bit???????? Pitanje svih pitanja motalo se po našin kuštravin glavicama .
Konkurencija.........nima ko drugi bit......je je konkurencija.......bice to ona dva brata Papica ucinila .........bice oni umišali svoje prste u ovo ........znalacki je komentira rođak Željko .......
Ma ne virujen ,nisu nas mogli vidit kad smo cinili trapule............Marin je bija na stražu i nije nikoga sinja da je blizu i da nas more vidit...............mudro doda Ante
Ajte kvragu oba tako manita jeman ja rješenje našega problema .
A ko je drugi i moga jemat rješenje vengo merlo .........i to koje genijalno rješenje.
Ala dignite otu plocu na trapuli .
Gledaju me oni onako u cuđenju i podižu plocu trapule.......nije in nikako bilo jasno ca je to sad tako na brzinu skuvano u ovin mojin možđanima....... nisu ništa pitali jer su znali da ce šta bilo da bilo bit genilajno rješenje , jerbo nije to bija prvi put da se moj intelekt istaka u cinjenju raznoraznih monadi . Ali ih je ipak moj sljedeci potez ostavija bez teksta upola otvorenih usta i razjapljenig ociju .......nisu mogli doc sebi od cuđenja.
Skinen ja one iskidane i na sto misti provrcene kratke gace sa sebe i lipo cucnen ...........a je nego ca ste mislili .......onako s gušton useren se u bužu .
Ekola a sad lipo to pokrite ton plocon........a naše ce lovokradice kad dođu krest lovinu jemat samo takvo iznenađenje........jerbo tu je bija presudan faktor iznenađenja........nemoreš dignit plocu naglo jerbo neznaš jeli lovina otegla ispod oli je još živa.......ca znaci da moraš polako kroza oni bušak od smrica zavuc ruku i zgrabit lovinu .........
e gospe mi lovokradice ce ovi put jemat šta zgrabit
Da se vi meni nebi pitali a di je nesta oni išenpijani Marin ,evo da van malo otvorin oci i zadovoljin radoznalost........zadnjih desetak dana bavija san se poslon koji nešto baš nisan previše obožava ali me eto sad silon prilika dopalo i njega radit......
Ne nisan ja ovo puka pa san vec poceja kitit za Božic vengo je to majka priroda okitila .....a triba se priznat da je lipo vidit ......
E oni posal ranije spomenut je rabota oko zemlje ......a sad su bile na redu one ......posal je finito ....uje je u konobi ......e a sad ce doc red na bob i biže.......aj aj dobro i di koji red cicera
Navecer kad nako cili salamaštran dođen doma nisan za ništa ....jedino mogu sest na balkon i odmarat oci na nocnom nebu Segeta ......
Normalno bez njega nebi bilo to TO.......tod je on na pozicjunu.....a vidi bogati koji lincina......odmara se na jednu nogu da nebi umorija obe.......enti gospu baca malo name :)))))
Kad me ono priselilo u Split bija san cili izgubljen iako san odma naša nove kompanjone koji nisu ništa manje bili merla od mene........i da dite nebi bilo izgubljeno i da bi mi malo ka život ucinili zanimljivijin odma su me za prve školske ferije (praznike) moji dobri starci poslali kod strica na selo .......naka maloga malo na friškon ariji ....... nek se malo makne iz pustega betona jer ipak je on dite kamenon poplocanih ulica pa ce mu lakše past kad se malo izšvoga po brdima i zelenilu..... ca bi se ono reklo pa našu domacu-izace mu bis iz guzice............
.......e to lito je bilo nešto posebno za mene.......pogodili su starci .......ona sloboda laprdanja po brdima,ledinan,poljima, kamenjaru ostavila je dubok tinbar (pecat) na mene........ne da se nisan smirija vengo san kontra njihovih ocekivanja bija još više na svoju ruku .......nisan se ja da baš tako lako osedlat kako bi to reka naš svit : )))))....
Slika „dalmacija moja inspiracija“-dil još uvih netaknute prirode u tom dilu Planoga-prema Labinu dalmatinskom.....na slici se vidi stari Napoleonov put koji nikad nije završen .....a zašto me to podsjeca odma na ovu našu cestu od Trogira do Splita aaaaaaaa??? Jel se to povist ponavlja ili????
Selio je bilo Plano ..... e isto ono Plano koje je danas naselje grada Trogira(mjesni odbor) koje je za razliku od ovega ca je sad, bilo jedno tako lipo malo pitomo misto sa di kojon kucon i to u pravilu sa kucama grupiranin po prezimenima....nešto kao plemensko/rodoslovna zajednica .......znalo se tacno di koja obitelj živi po prezimenu.....a sve skupa bilo je tu nekih 20-25 kuca ......a dice.....dice je bilo ka u prici ....... svi onako cupavi ,priplanuli o sunca jemali su svi onu niku bakrenu boju koju san i ja falin te bože jema nakon par dana..... a kako ne kad nikad nismo bili u kuci ......neg stalno vanka na ariji i suncu koje je nas je nemilo frigalo po cile dane..........ali ko je to onda obadava......ni onda bilo ozonskih buži ka danas i onega upozorenja da se ne priporuca izlagat suncu u određene ure.......
Cesta kroz danas-naseljeno Plano ......nekad davno je na onome mistu bila ploca u spomen onemu drugomu ratu i ljudima koji su u njemu sudjelovali pa je i nju ka i vecunu takvih ploca stuklo za vrime kad se palilo svitlo demokracije u lipon našon.Ovi put je onda bija teški prašnjavi makadam ....ali o tomen u jednom od nastavaka iz ovog serijala o litovanju u Planome......:) je je znan da obožavate price u nastavcima : )
Mater je s memon spakovala puste valiže robe ...ka ono da dite jema za prominit se ......sve novo ispeglano i skockano......hahahahaa.......a da ste vidili kako je to izgledalo nakon 3-4 dana.....a morete zamislit o svega onega puzanja , penjanja, skakanja ,zapinjanja,padanja po kamenjaru,stabliman a najviše po kamenin gredama (kamenin gredama se naziva podrucje koje je u stvari jedana ogromna kamena ploha sa bezbroj rascjepa,škrapa,rupa ).......e te kamene grede su mi bile posebno privlacne....to su bila naša dicija mista di smo baš ono guštali.......a morete zamislit koji je gušt tu bija igrat se na kauboje i indijance ,na partizane i njemce ,na kukalo......
Pitomi krajolik ili ti ka krajobraz naše prilipe Dalmacije
Od cilega tega terena kojega smo mi pokrivali sa svojin laprdanjen jedno je misto imalo posebanu draž....ono nešto šta van se uriže u lipa sicanja za cili život.......to je bila „Baba lokva“ .......ispod jedne ogromne kamene gromade mištani su ucinili misto za napajanje stoke......kamena greda je ujedno slušila kao naplov za kišnicu.......a stoke je bilo u to vrime .....beštija svake vrste:ovaca,koza,konja,magaraca.......a ze mene ka gradsko dite i te beštije su bile poseban doživljaj .....
E da se ja vratin na tu Baba lokvu.......nama dici je ona bila misto di smo vatali žabe,zmije (bjelouške)....one nike letece baje ca jemaju krila ka helihopteri ( da se razumi : ) zrakomlati ).....koje se zovedu službeno Vilin konjić.......a koji se tek gušt bija uvalit u tu lokvu gologuz i rasfriškat se od onega zvizdana ca je pržija svon silinon taj naš dalmatinski kamenjar.........a ko bi me sad utira u tu zelenu vodurinu na cijoj površini plivaju raznorazne biljke i koja vrvi životon svih moucih beštija i baja hahahahah moš mislit ......
to je ta leteca baja ca pari helihopter da nerecen zrakomlat jelte....vilin konjic
