Pregled posta

ni vrag nije uvik crn

Ajme koliko san ja ovega ovde napisa....e a kad ste se bunili za pisanje u nastavcinma evo van sad na....ala nemojte se ustrucavat....kad capate vrimena procitajte....ovi doživljaj to mirita,jerbo nije to još jedna ratna /lovacka prica.......


E kad san se vec nikidan taka rata i dragovoljaca bija bi red ispunit dano obecanje i opisat jedano malo cudno ratno iskustvo koje san doživija .

Evo vako.....nakon svih mogucih obuka,priprema,opsada vojarni olitiga kasarni u gradu Splitu ,dodatnog naoružavanja i opremanja „Dobri momci s Gripa“ (tako su nas onda zvali) odlucili su se zajedno prikljucit 4.gardijskoj brigadi.....kao samostalni vod di smo jemali ratno ime „ZUMBE“-(e ne pitajte me ca znaci : ))),te tako otic tamo di je potribnije,di nas domovina triba.........

aj da ne dužin previše .......posli dužeg vrimena i položaja oko Zadra ,Drniša,Dubrovnika došlo je vrime da nas vojna psihologija rasprši po drugin postrojbama......psihologija,ma roge psihologija,više je to bila prakticna i iskustvon stecena spoznaja da nisu dobri za vojnike oni koji su kao prijatelji došli zajedno u rat....mi smo tada bili izvrsni ratnici .......
E je kažen ratnici ,ali ne i vojnici,jer ko je vidija da vojnik previše razmišlja i da je na položajima sa onima s kojima je odrasta s kojima je previše blizak....onda i stradanje drugacije djeluje na cilu postrojbu.......ajmo rec to i nije toliko loše za one koji su zapovidali s nama .....jerbo napokon su mogli barenko provat od nas ucinit vojnike.........

Ova moja sida glava (tada još donekle crna)......dobila je dodatnu izvidnicko/obavještajnu obuku pa je ka tako osposobljena i promaknuta u casnika upucena ponovo na „Južno bojište“ ..... ovi put sa posebnim zadacama ( o kojima necu pisat jer jemaju na sebi oni timbar vojne tajne).

Ekola eto me sad tod ...na jugu .....visoko u brdima iznad Dubrovnika,Cavtata,Konavala,Župe.....
Ajme koji teren,jema bit da se Bog ruga kad je ovo cinija,......ma je krš ,ma jesu brda....al opet kako je to sve skupa posađeno tod to je mirakul.......

Evo san naša par slika toga podrucja iz onog vrimena-pogled na selo sa našeg položaja –je lipo je visoko triba se priznat-opotija bi se ka magarac dok di doša iz sela do gori.tako da nan se nije ni išlo u selo bez velike potribe za vodon i spizon.

Položaj ka i svaki drugi ,ništa novega,mi ovod oni tamo kontra nas na nekih 500 metri......utvrđena linija.....bunkeri ucinjeni o kamena,vric sa žalon....i bokun ukopano koliko se to moglo u svemu onemu kamenu ukopat.....ajmo rec ukopano tek toliko da ti guica nije baš na nišanu onima s druge bande....da se moš barenko malo saget i slobodnije proc po položaju od južne strane do sjeverne a da te ne bekne koji idiot odonamo ca mu je dosadno i ca nima ca cinit vengo pucat po nama......

Nije mi ni dan danas jasno koji in je gušt bija najranije,ma u samo zoru,pocet pucat po nama.....ma da su oni mogli ca pogodit pa ajde nek,ali onako bez veze prskat ka idioti to nemoren nikako svatit........ca bi reka jedan moj suborac,a bice igrali na karte ko izgubi uzoru se diže za kaznu i puca po nama.......ma koji je ono mentalni sklop idiotizma bija za milost Isukrstovu......

Nisi moga proc njanci 10 metri a da manitaši ne zapucaju.....i to je trajalo i trajalo na tom položaju punih 20 dana......

Puca zora.....svice novi dan......a dere jugo za popizdit....bože mi oprosti nosi......e sad bi se valjalo pribacit na sjevernu stranu brda jerbo cin zamakneš iza nima o vitra ni traga-pribacije .....a opet tamo nan nije pametno svima ic jerbo bilo je za ocekivat da ce budaletine pocet pucat ka i svaki drugi dan.,ma je još i dobro ako samo pucadu iz „boforsa“ ali ako pocmu sa minobacacima onda je sranje jer na onu bandu nima dosta ukopanih pozicjuni za sve nas.......a neka ostace ekipa na jugu a nas dva ce mo samo smjenit one na straži na sjeveru............

Pogled s položaja na njihovu stranu.....sjeverna strana

Protrcemo ja i Marko ka da nas vrazi nosidu ......ništa.........tišina......ništa.....asti gospu a ca je sad ovo.....nima pucanja majko moja mila a ca in se onamo desilo......da se bidni nisu razbolili......kuga ? kolera? Tifus? .....ma ni Bog opet toliko dobar da in to sve pošalje ..........

-ca je ovo ljudi,jel bilo kakvih promjena nocas,jeste li cakod primjetili......

-ne ništa posebnoga....jedino smo prje 2 ure vidili da je iz Trebinja išla put vamo kolona od 5-6 kamiona,al vas nismo tili budit dok ne vidimo ca je

-a onda ce in to bit bila smjena......asti a ko zna koji su luđaci sad došli......ovima iz Nevesinja barenko smo za cud znali.....a sad opet sve iz pocetka.....a u pizdu materinu .......aj Ivane donesi onu moju opremu za izviđanje gori na sami vrh pa cu provat sinjat ca se dešaje tamo kod njih......

-Marine....Marine gledaj gledajjjjjjj

-Tiše isusa ti tvoga....odnice jugo glas do njih samo tako .....parice kada kraj njih govoriš.....šta je

-vidi ono ...a šta je sad ono muku ti onu da ti muku.....ocemo li ih roknit

-srca ti Isusova......ma vidi......oli su skroz prolupali.....cekaj dodaj mi dalekozor da bolje vidin......

Vazmen ja tako dalekozor jerbo nisan moga virovat svojin ocima,kada ne vidin dobro,pa san tija potvrdit viđeno dalekozoron........

-je je nisan corav.......eno ih dvojica lipo sidu na srid sride cuke......a bice se nadrogirali ili su viška šljive ulili use.....ma ovi nisu normalni

-trce Jozo sa snajperon .....ocu li ih ja ...ocu li ih ja ......mogu li Marine....ti si zapovjednik položaja mogu li ,ala reci dok se nisu makli...........puni on okvir Hecklera i skida zaštitu s optike

-staniiiiiiiiiiii jesi li ti normalan......stani ,stoj ......koji ti je kurac.....

-šta koji mije kurac,a vidi ih kako lipo stoju .....nemoš ih falit da i oceš......

-ostavi se corava posla.....dok oni nas ne diraju ne diraj se u njih....sad mi samo još triba da radi nas oživi cila linija i da iman sranje sa zapovjedništvon.....i nedaj Bože ko nastrada radi toga

E sad su vec i oni na kontra strani vidili da je kod nas nastalo komešanje i opet su napravili još cudniju stvar....namisto da su se makli odande di su bili u zaklon......pridruži in se još njih dvoje i kada su u teatar lipo se namistili i promatraju našu stranu..........e ovi stvarno nisu normalni..........
Prođe tako cili dan i noc i niko metka ne ispali.......posada našeg položaja opustila se .....poceli se momci šetuckat po položaju kada nismo u ratu......hm hm nije mi bilo lako stalno ih opominjat da je možda sve varka onih nasuprot......ali kako se pokazalo ja nisan bija u pravu........


Jutro drugog dana.....mir ......tišina.......odjednom tišinu propara gromgi glas sa suprotne strane......

Ustašeeeeeeeeeeeeee......ojjjjjjjjjjjjj Ustašeeeeeeeee.......Ujoooooooooooo

Pa opet tišina.......muk........moja posada ne odgovara,tako smo se davno dogovorili........ali ovaj otamo ne popušta.....

Ustašeeeeeeeee javite se .........ooooooooooojjjjjjjjjjjjjj.........Hrvatiiiiiiiiiiiiiiii

-Momci u rovove......pripremite oružje....ni mi drago poceli su provocirat........

E nije ni meni vrag da mira: čedooooooooooooo čedooooooooooooo šta jeeeeeeeeeee

-Eheeeeeejjjjjjjjjjj nepucajteeeeeeeeeeeee.........necemo ni miiiiiiiii............

Enti gospu šta je sad ovo,koji se kurac desija namo na onu stranu.....da nisu poceli šmrkat cakod.....bice in malo bila šljivovica.........

-necemoooooooooo..........ako necete ni vi

-necemo ni mi.......a jel možemo doc kod vasssssss.......nemojte pucat.........

-majko moja mila,šta je ovo,koji se vrag događa,nešto ovde nije kako triba gospe mi blažene.....koji je ovonovi momenat......jel ovo nika nova varka šta li????

E ovo je pogled odoli na naš položaj koji je bija na samome vrhu ovega brda-pogled iz podnožja-jug

-aj izađi.....necemo pucatttttttttttttttt.......

zabolilo me više grlo od vikanja.......i ka ono lud je pa ce izac,ma koga je ovi naša mantat............
ISUSA TI .......šta je ovo???? Ide oni ludonja tamo priko svoga položaja kada je na rivi......nima oružja......sam ......da nije poludija covik skroz .........lud ili ne ma on se gospe mi zaputija prima nama..........

-Marko........Marko........gospu ti oli si ogluvija........gledan Marka kako je zinija i nemore svojin ocima virovat............ide četnik prima nama kada nije njegov posal,pomalo kola fjaka

-šta je .....ma jel ti vidiš isto ovo ca i ja .......aj reci Marine ........

-snajper metak u cjev i drži ga na nišanu.....ako samo prova ca mrdnit rokni ga.....ali nemoj ni slucajno ako on ništa ne pokuša.......odnija me vrag ako ja išta ovod više razumin

Evo ga 50 metri od nas.....srica njegova pa nima mini isprid nas ,odnija bi ga vrag samo tako.......bilo bi mini da smo mi jemali šanse postavit ih ,ma do ovega momenta nismo mogli ni popišat se kad smo tili atroke minirat prilaze do nas.......diga oni ruke u ariju.....okrice se da vidimo da nima ništa od oružja i sta.

-jel se ti to pridaješ ????

-ne ja došo samo onako malo na razgovor i u posjete.....da vidin kako je je kod vas ......jer kod nas je sranje da ne može da bude vece.......nemojte pucat ako boga znate..........a niz lice mu se cidu kapi znoja ka franje ......nas je ovde prisilno dovelo .....mi smo Crnogorci,studenti,ne želimo izginut ovde radi gluposti ,pa ajd da nađemo nekako zajednicki jezik,ako može....a vidin ljudi ste cin niste pucali.

Mora se priznat da je ovi Crnogorac ima muda ka planina.....ili je bija totalno lud šta li.......jer onako izac prid naše cjevi a nebit siguran ocemo li pucat više je neg igranje sa sudbinon.....lutrija života reka bi ja......ali ovi je odigra nema šta.......

-ajde možeš doc,samo polako i drži ruke gori.....necemo pucat a da smo tili nebi ti ni priša ovako blizu......

Prilazi ovaj ne skidajuc pogleda sa Marka i snajpera......moj Bože koje su misli i njegovon glavon onda prolazile...koja muka može covika na ovo natirat........gledat smrti u oci i rugat jon se.

-spusti ruke,sidi ovde, raširi noge i dlanove na kolina.......

ovaj ka robot izvrši sve ca mu se reklo.....i pocme sa svojin jadikovanjen........kako ih je pokupilo u Podgorici,Boki i Tivtu....kako ih je nasilu obuklo i dovelo ovde na položaje,jer nemaju koga drugoga poslat.,kako su se oni dogovarali da nam priđu i da se predaju ali ih je strah da se onda četnici ne osvete na njihovin porodicama,da među njima na položaju od njih 6 imaju i 2 hrvata koji se od straha izjašnjavaju Jugoslavenima.,da nemaju hrane,vode, duvana.....ništa .......te da bi oni ako može s nama sklopili primirje dok su oni na položajima ,da ih poštedimo jer da oni nisu ništa krivi za rat .......

Prica je on tako dobrih po ure........dali smo mu jist,pit,a i zapalija je 3-4 cigareta......a dali smo mu i 2 kutije za one ca su tamo ostali na njihovon strani........
Nakon jednu uru vrimena uputin ja njega nazad na njegovu stranu sa obecanjen da necemo mi prvi otvarat vatru na njih i da su ca se toga tice mirni........

Kad je ovi otiša ,govorin ja mojima ,zasrali smo .....di nan je bila pamet......ja ka sumljivi Toma mora san izložit svoje mišljenje.....a ca cu tako me dresiralo,da ne virujen nikoma ......jebat ga takvo je vrime bilo......nismo mi spavali cilu otu noc.......izašli smo svi na položaj i pripremili se za moguci napad ......jerbo a ko zna možda je ona budaletina bija samo finta da nan vidu položaje i prilazne pute.....ko je moga znat .....ko?........
A u ratu se takve greške guzicon placaju.

Sutra nastavak iste price......samo ovi put su s njin došla i ona dva naša covika (Hrvati) ......jilo se .....gradelalo ribu ca je Ivan donija iz Cavtata.......a na kraju se zaigralo na karte i pivalo........hahahaha......ma jel morete zamislit sliku di mi skipa sa osobama u Jugo uniformi pivamo „evo zore evo dana „ ma koja komedija.....ma koji Dekameron......ovo je bilo luđe neg bilo koji kažin na svitu.......jedino mi je žaj ca onda nisan jema aparat za slikat nas nako lude ka kupus.

Aj da skratin pricu ,otišlo je ovo na dugo i na široko: tako je to trajalo 15 dana.....niko metka nije ispalija.....mi smo našu tajnu cuvali ka zaliveni......ko se god spustija u selo i u grad nije beknije o temu njanci rici nikome .......jerbo odma bi radile sve moguce slušbe na ton našen položaju......a ja san opet onako izokola dozna sve ca me zanimalo o njihovin polozajima i to prosljedija u moje zapovjedništvo .......

je malo kurbnjski ali rat i nije ništa drugo.......kad su momci jemali poc ca sa položaja i kad in je dolazila smjena lipo su se zahvalili i opomenili nas da opet dolazi ona marva iz Nevesinja i da se ne zajebajemo s njima jerbo da znamo šta su oni..........

Jedino necu nikad prižalit šta nisan dozvolija da se spominju kako naša tako i njihova imena (jebat ga mjera sigurnosti ).....tako da neznan ko su oni bili.....a kako bi lipo bilo dans nekako doc do njih ako su živi izašli iz rata i opet zagradelat doli u Tivtu,i sitit se ovih događanja..........

I sad kad se sitin tih dana prođe me nika cudna jeza kroz kosti......ca ti je ljudski život.....ca je rat.....koja je to zvir ljudi moji........a opet u sven ton ludilu nađu se i normalni ljudi koje je eto sudbina natrefila jedne na druge............

i zato nepoznati momci ....fala van na 15 dana mira u ratnom ludilu.



Post je objavljen 19.02.2009. u 21:31 sati.