petak, 31.10.2008.
I novi dizaj i ja,nakon duuuuugo vremena...
I nije me bilo dosta,a u međuvremenu se izdogađalo puno stvari!
Bila na bolovanju neko vrijeme,ali prošlo je i to i sad jedva čekam G.O.
Još neka 2 tjedna i evo ga...
Meni jedna od bitnijih stvari je da sam dragom naručila poklon za rođendan,a ne želim pisati što je to,da
nebi slučajno svratio do bloga,pa da se izdam...
Uglavnom,kad dobije poklon,pisat ću o njemu i o reakciji!
Nadam se samo da će bit zadovoljan,jer mi je to cilj!
Uglavnom,nas dvoje smo dobro...
Za razliku od mojih kolega s kojima iz dana u dan neka koma...
Jedna curka,na bolovanju je,fali mi...
Onda jedna od voditeljica (svima nama draža),više nije meni voditeljica,tj.
prebacili su me u drugu smjenu,nažalost...
No,sve u svemu i Cont nije sve što je bio,prodali su net,pa i manje radnika i sve...
Ured na novom mjestu...
Ne baš dobrom,ali,lijepo im je,a i njima mora malo bit!
Sve u svemu... Ide se po malo naprijed,a ja ću nastojat ovdje češće svratit!
I dragi trenutno radi i jedva čekam da dođe doma...
Njegova mama nam donijela sarme,a ja ih obožavaaaaaaaaaam!
Njamili...
I to je to...
Uglavnom,moram se češće javljat...
Tetak,hvala na objašnjenju za dizajn!
- 14:49 -
ponedjeljak, 06.10.2008.
Moj pubertet,sreća i nesreća u njemu
Jučer dan prošao samo tako...
Moje zdravlje ide na bolje,a i osmjeh mi se vrača na lice(bilo je i vrijeme da se vrati).
Malo u bolovima,skoknula posjetit Cont,ništa pametno se ne događa,ni ne fali mi to mjesto,ali ipak je on dio
moje svakodnevice...
Uglavnom,prošetala onuda,koliko sam mogla i na ručak kod frendice...
Fina klopa bila u pitanju,skoro svi zadovoljni! Moj njamili i ja svim osim salate... 
Bilo nam je fora... Jedna teta(ona će znat koja) i ja se potrudile malo i uspjele skuhat nešto! Jeeeeeeeeeee!
I naučila sam nešto novo iz kuhinje,a to mi je bitno,jer je sad stvarno krajnje vrijeme da se počnem bavit kuhanjem!
I tu je bilo juhe,pirea,meseka i salate,a na kraju.... Moje omiljene knedle sa šljivama!
Eeeeeeeee,kako to napravi mama od dragog,za prste polizat!
Mogla bi me teta malo i naučit da ju ne moram žicat da mi radi,nego da sama napravim,ali...
Meni to malo izgleda komplicirano,iako vjerujem da se može naučit napravit!
I ništa,uglavnom,bilo je sve na mjestu,želuci zadovoljni,a i mi!
I danas... Neki žnj dan,ništa pretjerano dobro,a ni loše...
Malo dosadno,a i malo mi je dragi zaposlen,pa mi fali....
Jučer i nismo baš nešto previše bili skupa,a meni se čini da nećemo ni danas nadoknadit izgubljeno!
No,život je takav....
Stavila sam si danas skidat igricu "The Sims2",zahvaljujući jednom tetku,kojem se mogu i ovim putem zahvalit...
Moj dragi nema vremena da me nauči kako skinut neke stvari s Torrentom,pa je tetak uskočio i bez problema mi objasnio kako i šta!
Pa nisam ni ja toliko nesposobna,da nemogu skinut igricu!
Jedva čekam da počnem sa gradnjom!
Već mi je i laganini postalo zima,pa moram počet sa grijanjem,a kao što se da primjetit danas nemam neku extra temu,ubiti htjela sam pisat o jednoj frendici,ali... Neznam ni sama da li bi ili nebi...
Ma ajde,pa kud puklo!
Ovako ide priča... Cura ima 23 godine i počela je pred pola godine radit samnom,s tim da ide na fax.
I u početku mi nije bila nešto draga,ali s vremenom su se stvari promjenile i postala mi je stvarno jedna od dražih osoba tamo... I počele smo se družit,ić po kavama,pričat o svemu i svećemu... I nakon nekog vremena sam se ja povukla malo,jer su počele neke ljubavne priče i zavrzlame vezane za nju i za tipa koji mi je nekako malo antipatikus,pa sam se laganini distancirala,iako smo si još bile dobre...
I kako se ona sprijateljila s curom s kojom ja svako malo imam razmirice,prestala sam odlazit na kave,a automatski s tim i nekakav dobar odnos s njom. Sve se svelo na posao...
I kad je završila afera zvana "Zvezdan"(po tipu na kojeg se palila),nastala je stvarno kratka pauza i počela je afera,po meni zvana "Propast"...
U tome definitivno nisam htjela i ne želim sudjelovat,jer sam u međuvremenu sa dotičnom šjorkom imala laganini okršaj...
Uglavnom,ne želim ni ja tolerirat svakome svašta... I sama sam zeznula stvar i stvarno mi je bio bad,a na kraju krajeva i ispričala sam se,ali isprika i nije baš bila uvažena.... I prešla sam preko toga,a odnosi među nama su zahladili,ali... Nema veze,uostalom nemože sve uvijek ići kako sami hoćemo!
Moram priznat da mi je malo i žao,ipak je to cura na mjestu,ali,jbg,neide nam nikako!
I sad,za vrijeme "Propast" afere,nisam u Contu,hvala Bogu,jer ne želim bit mali majmun od koga se taje stvarno s jedne strane,a s druge se pričaju na veliko!
I,kako kaže cura,ja sam previše balava...
To je ono što mene uništi s njene strane...
Meni stalno prebacuje da sam prebalava i nezrela,a na kraju krajeva ona radi stvari koje sam ja radila u osnovnoj,ali... Ipak ona ima 23,a ja 18 godina,pa... Balava sam,u pubertetu sam i svjesna sam toga i nije mi žao! Kažu da su to najbolje godine... I rekla sam joj jednom prilikom da je to stvar koju ja ne mogu promjenit i ne želim kroz nju prolazit tako da mi netko stalno to nabija na nos,ne treba mi to u životu...
Uostalom,nismo si toliko previše dobre,da bi joj dopustila da ispravlja moje mane...
I tako... Sad,završila sam na bolovanju i javila mi se...
Ostala sam u šoku,iako sam znala da se nismo baš posvađale,ali nisam ni očekivala da će nju zanimat baš kako sam...
A neznam,teško je izgubit dragu osobu,a još teže je prihvatit da ti toj osobi stvarno više nisi drag...
Život ide dalje,a iz dana u dan me uči nekoj novoj stvari,prolazim kroz neke nove situacije,a tako i odrastam i postajem jača...
I možda,kada se teta i ja sretnemo za 10-tak godina,možda budem osoba s kojom će joj bit drago popit kavu,jer više neću bit u pubertetu... Iako nikada neću prežalit što sam ubiti izgubila dragu osobu samo zbog puberteta(koji je prolazan) i zbog svojih 18 godina...
Možda i nisam dovoljno zrela za druženje s curama od 23!
A možda kroz vrijeme i izgladimo tenzije,iako sumnjam...
- 18:54 -
subota, 04.10.2008.
I loše stvari se događaju,nažalost...
Uglavnom,od kad se nisam javljala nije se dogodilo puno toga pozitivnog.
U subotu,dan poslije zadnjeg posta,dragi imao prometnu,hvala Bogu nije mu bilo ništa strašno,osim što je prokockao moje povjerenje... I pomirila sam se s tim,ipak je to moj njamili i ipak ga volim najviše na svijetu,iako sam(moram priznat) razmišljala o tome da naša priča završi,ali to je samo ljutnja iz mene progovarala,a srce je pobijedilo,kao
što te većinom bude u mom slučaju!
I... Sad čekamo kaznu,uzeli su mu vozačku,sve loše,uglavnom... A i auto je u banani,ali,to je skoro pa najmanji problem,jer nije toliko strašno...
A izdogađalo se i nešto gore...
Ode moje zdravlje u bananu.
01.10. sam radila popodne i najednom me uhvatio grč nekakav u trbuhu i nije puštao...
Popila tabletu i skoro pa ništa bolje...
I na kraju,navečer u 7 i pol,uhvatilo me bolit nepodnosivo... Preloše!
I nisam mogla izdržat,pa sam otišla na hitnu na Sušak,a tamo imaju sreće što ih nisam gađala s nečim...
Ležim,sve me živo boli,da bi mi na kraju,nakon tri sata rekli da oni neznaju šta je meni,da ima više opcija i da se moram javit u KBC Rijeka,jer su tamo kirurzi i stručnjaci za trbušnu šupljinu...
Na kraju ništa od svega toga,ja poludila...
I onda u 23:30 u KBC Rijeka...
Tamo me primili na hitnoj,pregledao me kirurg,poslao na pregled kod ginekologa i vratio me nazad na hitnu.
U 1 ujutro sam došla doma,koma... Sve me boli,5 sati na hitnoj bez ikakve pomoći i bez ikakvog efekta...
Zabranili mi da jedem,samo čaj i dvopek,preloše... I naručili me ujutro za kontrolu...
Bol do ujutro nije popustila,pa sam išla taxijem.
I na kraju,opet tamo 4 sata,opet vadili krv,mokraću,leukocite,sve živo...
I opet ništa,sumnjaju na sljepo crijevo,ali nisu sigurni i neka dođem opet navečer u osam,pa ako mi se ne poboljša moram na operaciju sljepog crijeva...
Odmah mi u glavu došla slika dečka s Raba,koji je bio na operaciji slijepog crijeva i na kraju su mu nogu amputirali,loše.... I naravno da nisam htjela na operaciju...
Vratila se doma,pripremila si stvari,u slučaju da moram ostat navečer u bolnici i malo legla...
Brzo je došlo osam sati... I opet dole...
Taj sam put dosta brzo završila,samo kontrola kirurga i naručili su me opet za sutra ujutro za kontrolu,ništa pametno...
Uglavnom,već je bio 03.10. ,a ja nisam ništa jela tri dana i bilo mi je dosta svega.
I zadnji dan barufa... Od 8 ujutro sam bila tamo,obavila opet sve pretrage,vadili mi krv,mokraću,mjerili temperaturu,sve živo,da bi me na kraju poslali na neki digestivni odjel,pregledao me kirurg,posumnjao na trudnoću i poslao me ginekologu,gdje sam red čekala više od 3 sata...
Na kraju,dočekam red i raspad sistema...
Ciste na jajnicima. I to velike... Jedna od njih je pukla i vjerovatno mi je ona izazvala jaku bol...
Hitno moram ginekologa nać i javit se što prije,pa ću to rješit... Mirovanje najmanje 10 dana... I onda opet na posao ludi...
Uglavnom,loše stvari se događaju,nažalost...
I sad mi je ok,ne boli me toliko jako da nemogu izdržat,iako je bol prisutna.
Nesmjem jest ništa teško,pa sam na juhicama,ribicama...
I fino je to,nije loše...
Uglavnom,bitno je da sam saznala što je i da ću to riješit!
I dragi sada otišao u nabavu za ručak za sutra...
I zove me iz dućana da je vidio lijepe šlapice da moramo doć kupit...
Ma šta bi ja bez njega?
Obožavam ga!
I ovim putem bi se htjela zahvalit svima koji su bili uz mene,koji su mi pomogli da prođem kroz ovaj pakao!
Inaće nevolim imenovat ljude,ali ovaj put ću napravit iznimku!
To je mama od mog dragog,kolegica i frendica Jasmina,njen dragi,koji mi je kupio dvopek,Bojana,teta Marina,koja je išla samnom i naravno moj njamili...
Ljudovi,hvala vam puno!
Volim vas,Renata!
- 12:37 -
