ponedjeljak, 06.10.2008.
Moj pubertet,sreća i nesreća u njemu
Jučer dan prošao samo tako...
Moje zdravlje ide na bolje,a i osmjeh mi se vrača na lice(bilo je i vrijeme da se vrati).
Malo u bolovima,skoknula posjetit Cont,ništa pametno se ne događa,ni ne fali mi to mjesto,ali ipak je on dio
moje svakodnevice...
Uglavnom,prošetala onuda,koliko sam mogla i na ručak kod frendice...
Fina klopa bila u pitanju,skoro svi zadovoljni! Moj njamili i ja svim osim salate... 
Bilo nam je fora... Jedna teta(ona će znat koja) i ja se potrudile malo i uspjele skuhat nešto! Jeeeeeeeeeee!
I naučila sam nešto novo iz kuhinje,a to mi je bitno,jer je sad stvarno krajnje vrijeme da se počnem bavit kuhanjem!
I tu je bilo juhe,pirea,meseka i salate,a na kraju.... Moje omiljene knedle sa šljivama!
Eeeeeeeee,kako to napravi mama od dragog,za prste polizat!
Mogla bi me teta malo i naučit da ju ne moram žicat da mi radi,nego da sama napravim,ali...
Meni to malo izgleda komplicirano,iako vjerujem da se može naučit napravit!
I ništa,uglavnom,bilo je sve na mjestu,želuci zadovoljni,a i mi!
I danas... Neki žnj dan,ništa pretjerano dobro,a ni loše...
Malo dosadno,a i malo mi je dragi zaposlen,pa mi fali....
Jučer i nismo baš nešto previše bili skupa,a meni se čini da nećemo ni danas nadoknadit izgubljeno!
No,život je takav....
Stavila sam si danas skidat igricu "The Sims2",zahvaljujući jednom tetku,kojem se mogu i ovim putem zahvalit...
Moj dragi nema vremena da me nauči kako skinut neke stvari s Torrentom,pa je tetak uskočio i bez problema mi objasnio kako i šta!
Pa nisam ni ja toliko nesposobna,da nemogu skinut igricu! 
Jedva čekam da počnem sa gradnjom!
Već mi je i laganini postalo zima,pa moram počet sa grijanjem,a kao što se da primjetit danas nemam neku extra temu,ubiti htjela sam pisat o jednoj frendici,ali... Neznam ni sama da li bi ili nebi...
Ma ajde,pa kud puklo!
Ovako ide priča... Cura ima 23 godine i počela je pred pola godine radit samnom,s tim da ide na fax.
I u početku mi nije bila nešto draga,ali s vremenom su se stvari promjenile i postala mi je stvarno jedna od dražih osoba tamo... I počele smo se družit,ić po kavama,pričat o svemu i svećemu... I nakon nekog vremena sam se ja povukla malo,jer su počele neke ljubavne priče i zavrzlame vezane za nju i za tipa koji mi je nekako malo antipatikus,pa sam se laganini distancirala,iako smo si još bile dobre...
I kako se ona sprijateljila s curom s kojom ja svako malo imam razmirice,prestala sam odlazit na kave,a automatski s tim i nekakav dobar odnos s njom. Sve se svelo na posao...
I kad je završila afera zvana "Zvezdan"(po tipu na kojeg se palila),nastala je stvarno kratka pauza i počela je afera,po meni zvana "Propast"...
U tome definitivno nisam htjela i ne želim sudjelovat,jer sam u međuvremenu sa dotičnom šjorkom imala laganini okršaj...
Uglavnom,ne želim ni ja tolerirat svakome svašta... I sama sam zeznula stvar i stvarno mi je bio bad,a na kraju krajeva i ispričala sam se,ali isprika i nije baš bila uvažena.... I prešla sam preko toga,a odnosi među nama su zahladili,ali... Nema veze,uostalom nemože sve uvijek ići kako sami hoćemo!
Moram priznat da mi je malo i žao,ipak je to cura na mjestu,ali,jbg,neide nam nikako!
I sad,za vrijeme "Propast" afere,nisam u Contu,hvala Bogu,jer ne želim bit mali majmun od koga se taje stvarno s jedne strane,a s druge se pričaju na veliko!
I,kako kaže cura,ja sam previše balava...
To je ono što mene uništi s njene strane...
Meni stalno prebacuje da sam prebalava i nezrela,a na kraju krajeva ona radi stvari koje sam ja radila u osnovnoj,ali... Ipak ona ima 23,a ja 18 godina,pa... Balava sam,u pubertetu sam i svjesna sam toga i nije mi žao! Kažu da su to najbolje godine... I rekla sam joj jednom prilikom da je to stvar koju ja ne mogu promjenit i ne želim kroz nju prolazit tako da mi netko stalno to nabija na nos,ne treba mi to u životu...
Uostalom,nismo si toliko previše dobre,da bi joj dopustila da ispravlja moje mane...
I tako... Sad,završila sam na bolovanju i javila mi se...
Ostala sam u šoku,iako sam znala da se nismo baš posvađale,ali nisam ni očekivala da će nju zanimat baš kako sam...
A neznam,teško je izgubit dragu osobu,a još teže je prihvatit da ti toj osobi stvarno više nisi drag...
Život ide dalje,a iz dana u dan me uči nekoj novoj stvari,prolazim kroz neke nove situacije,a tako i odrastam i postajem jača...
I možda,kada se teta i ja sretnemo za 10-tak godina,možda budem osoba s kojom će joj bit drago popit kavu,jer više neću bit u pubertetu... Iako nikada neću prežalit što sam ubiti izgubila dragu osobu samo zbog puberteta(koji je prolazan) i zbog svojih 18 godina...
Možda i nisam dovoljno zrela za druženje s curama od 23! 
A možda kroz vrijeme i izgladimo tenzije,iako sumnjam...
- 18:54 -
