srijeda, 17.02.2010.
... Wiše od dwadeset i četiri mjeseca ...
I, prošao je još jedan 13.02.
Dragom i meni godišnjica, druga...
Dan prije walentinowa, dan prije onoga dana kada swi traže nekakaw poklonac za woljenu ili woljenog, dan prije je NAŠ DAN!
Sjećam se tog 13.02.2008. Poseban dan...
Uwjerila sam se da ono što čekaš duže, slađe je! A ja sam u to wrijeme čekala samo zeleno swjetlo od njega... Čekala sam da me pita želim li biti njegowa curka, čekala, čekala iiiiiiiiiiiiii dočekala! Mislim da sam weć pisala o tome da je Opatija naš grad, da smo tamo prohodali, da smo tamo jedno drugom obečali wjernu ljubaw, da smo tamo prwi put šetali držeći se za ruke... Predobar grad i nama poseban! Prošlo je weć dosta, dwije godine, predobro nam je, stwarno je! Užiwamo u swemu što nam se pruža, družimo se s dobrim ljudima, žiwimo jedan baš lijep žiwot!
Hwala Bogu da sam njega našla, jedno predobro stworenje, najdraže moje! 
I proweli smo se lijepo za tu godišnjicu... Dogoworili smo se da si nećemo ništa kupowat, nego da ćemo ići na nekakwu wečericu...
Tako je i bilo... Otišli smo, kao i prošle godine u " Tarsu "...
Najeli smo se, užiwali u atmosferi, super nam je bilo...
Nadam se da će godišnjica bit još puuuuuuuuuuuno, puuuuuuuuuuuuuuuno!
- 17:56 -
nedjelja, 07.02.2010.
Prošlo je dwije godine od prwog spoja! :)
Pred točno dwije godine, prwi sam se put našla sa swojim dragim, odmah smo zaglibili...
Išli smo do Crikwenice, da ga pokažem najboljoj frendici, popili tamo cugu i wratili si u Rijeku, gdje narawno nije bio kraj spoja...
Prwi put smo se poljubili u autu... Smijali smo se, i ja sam pokrenula temu našeg dopisiwanja. I rekla sam mu da nije ostwario swe što je obećao, da mi je slao nekakwe puse sms-om, a sad užiwo ništa od toga, zakočio je naglo, rekao mi da bi mu mogla i skratit put iiiiiiiiiiiiiiiii, eto ga, prwi naš poljubac!
Bio je predobar kao i swi drugi, samo je imao težinu prwog poljubca, koji se narawno ne zaborawlja! Leptirići u trbuhu, koji i dan danas lete, uznemirili su se full. Swe je bilo baš onako kako sam htjela, osjećala sam se predobro, usredotoćena samo na nas dwoje, swe ostalo mi je bilo newažno, mislila sam samo o tome kako nam je lijepo i užiwala u trenutcima koje smo prowodili skupa, neprocjenjiwi su, meni jedni od dražih koje sam ikad dožiwjela... Pričali smo stalno, baš je bilo odlično, taj prwi spoj, predobar je bio, da sam htjela bolji nebi mogao bit! I onda je swe nekako došlo, počeli su jaki osječaj, počela je jednostawno nepoprawljiwa, iskrena ljubaw... Doživjela sam swašta nešto s njim, prošli smo swega skupa i da mogu wratit wrijeme, ponowila bi swe isto, nebi ništa mjenjala, jer swaki naš prožiwljeni trenutak, poseban je, swaka nas je prepreka ojačala, swaki nas je težak trenutak ohrabrio i dopustio nam da idemo dalje!
Swaka nam čast, prošli smo stwarno swašta i ništa nas nije slomilo, baš naprotiw, dalo nam je poticaja za naprijed, ojačalo nam je wezu i dowelo nas do ljubawi kakwu sad imamo...
I za kraj, pjesmica nama posebna...
" Baš sam sreeetnaaa, tako sretna da imam, želim ti reći HWALA, a hwala je mercci. Mercci, moj način da ti kažem hwaaala, mercci, hwaala što jesi! "
- 17:53 -
četvrtak, 04.02.2010.
Bubana... Šmrc, šmrc
Opet prehlađena, swa nikakwa, ali nedam se!
Sutra opet na kontrolu, još jedan šok u nizu!
Nisam ni počela kako treba,a već mi je tlaka, već mi se neda razgovarat s teta doktoricom, ali owaj put ne smjem odustat. Znam,
rekla sam to već više puta, i swaki put bi odustala, ali sada stwarno nesmjem. Nije wrijeme da se mogu zajebawat, da mogu
cjelu situaciju shwatit neozbiljno. Wrijeme je da sama sebi kažem da je dosta odlazaka u bolnicu, da je
dosta odwajanja od dragih mi ljudi, wrijeme je da se uozbiljim.
I nije mi tako loše i nije mi koma, dobro sam ja, nedam se!
I dragi je uz mene u swakom trenutku i podrška mi je,
imam i prijatelje kojima je stalo do mene i koji su bili uz mene
swe owo wrijeme i nisu dopustili da ih neke loše situacije odwoje od mene!
Danas me je čak i zwala biwša šefica, gowori da me htjela posjetit,
ali je imala problema u obitelji. I to mi je bilo drago ćut, još jedna osoba kojoj je stalo do mene.
A kad bolest nastupi, onda se poznaju prawi prijatelji. Onda znam da je dosta ljudi uz mene, da im je stalo do mene,
da se nedaju tako lako odwojit. I onda hrabro dignem glawu i kažem da znam
zašto žiwim.
I pred malo je na swijet došao još jedan član- weeeeeeeeeliki bebač ( Dejwid ). Ima 53 cm i težak je 4 590.
Weeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!
Dočekali smo bebušonu! 
Još samo moramo ustanovit kad je krštenje, da i službeno bude Dawid!
- 20:05 -
