četvrtak, 04.02.2010.
Bubana... Šmrc, šmrc
Opet prehlađena, swa nikakwa, ali nedam se!
Sutra opet na kontrolu, još jedan šok u nizu!
Nisam ni počela kako treba,a već mi je tlaka, već mi se neda razgovarat s teta doktoricom, ali owaj put ne smjem odustat. Znam,
rekla sam to već više puta, i swaki put bi odustala, ali sada stwarno nesmjem. Nije wrijeme da se mogu zajebawat, da mogu
cjelu situaciju shwatit neozbiljno. Wrijeme je da sama sebi kažem da je dosta odlazaka u bolnicu, da je
dosta odwajanja od dragih mi ljudi, wrijeme je da se uozbiljim.
I nije mi tako loše i nije mi koma, dobro sam ja, nedam se!
I dragi je uz mene u swakom trenutku i podrška mi je,
imam i prijatelje kojima je stalo do mene i koji su bili uz mene
swe owo wrijeme i nisu dopustili da ih neke loše situacije odwoje od mene!
Danas me je čak i zwala biwša šefica, gowori da me htjela posjetit,
ali je imala problema u obitelji. I to mi je bilo drago ćut, još jedna osoba kojoj je stalo do mene.
A kad bolest nastupi, onda se poznaju prawi prijatelji. Onda znam da je dosta ljudi uz mene, da im je stalo do mene,
da se nedaju tako lako odwojit. I onda hrabro dignem glawu i kažem da znam
zašto žiwim.
I pred malo je na swijet došao još jedan član- weeeeeeeeeliki bebač ( Dejwid ). Ima 53 cm i težak je 4 590.
Weeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!
Dočekali smo bebušonu! 
Još samo moramo ustanovit kad je krštenje, da i službeno bude Dawid!
- 20:05 -
