fra gavun

srijeda, 30.07.2014.

Pravi odmor

- E slušaj, dovest ću ti ovo dvoje mlađih priko vikenda…eto nas za 15-ak min.

I nisu baš sitni, Ona 11-u a 'Jarčić' 9g. Odmah popodne (subota) učinili smo šetnju do kaića da mu lulina od snage splasne. Ma drugi put ću njemu stavit povodac a ne fridi. Koliko puta su mu vozači spomenuli mamicu bila bi redalica do Zlarina.
U povratku sam odlučio ići ne-prometnim puteljkom do raskršća, velim da ću im pokazat nešto što nisu vidjeli.
- Stvarnooo?!
Tako dođemo do ušća. Nekad divovski TLM ima i goleme otpadne vode. Zinuli su gledajući pa Nena pita:
- A dida jel to Krka?
- To se i gosti Solarisa pitaju.
- A dida jel ono tamo priko vale Solaris?
- Je!
- Tako blizu?
- Dašta.
- A dida…ali ova voda teče pravo prema onoj plaži…ahaaa to je…

Onda je 'Jarčić' povikao da dođemo jer je otkrio jagode pa se Nena okrenula kao zvrk i zaboravila na plažu. Pitaju me da je li smiju to jesti. Naravno da smijete, to su kupine samo se nemojte izgrebat.

Kad su večerali vidno umorni jedva su čekali dočepati se kreveta. Božepomozi sad ću se i ja odmorit.
No frida je nemirna i stalno se zavlači a to nije dobar znak.
Kad je počelo, ne da je grmjelo nego bi reć da Kim Jong-un čestita Obami rođendan. Grom je zdimio negdje skroz blizu. Bome sam skočio iz postelje i povirio u njihovu sobu a oni se ko tići sćućurili pod lancunom i ne čuju se. Ispod kreveta frida dahće a srce joj vrti brže od motorne pile.
Tješim ih. Grmljavina ne staje i od spavanja ništa, ajmo u dnevni. Šta ćemo sad?
Ajmo se igrat na 'gradove' predlože oni…'ma znaš ono e, povučemo crte i napišemo država, grad, rijeka'…
- A tooo, kako ne bi znao to je starije od mene. Di ćete vi to sa mnom igrat? Ma daj, ima da vas stučem nećete puding reć.
Znači vi oboje protiv mene, važi. Ae iscrtajte i napišite evo vam i papira, na.
- Makni se da ne prepisuješ!- oni će meni.

Država? Isto, pet bodova. Grad? Deset! Rijeka? Isto, pet!…a šta je ovo? Tip tača? Igrice na taču…?
Kad su počeli sipat nešto, xpirija, lumba, galaksi young, lgg3…pa nekakve igrice, luma630, ludopartuy…dobro sam i ovo zapamtio, uglavnom stukli su me ki Fata jaja.
A onda veseljaaa, nakon 15min stan mi je izgledao kao da ga je bauštelac provuko kroz mješalicu.
Idem drmut pivo. Otvorim friz, 'štae ovo, ko je kupovao gorgonzolu'?
- Šta to?
- Sir što miriše…čije su ovo čarape?
- Hihihihi…
- Jarčić jes ti vaik ovako munjen majketi?
- E moj dida sad znaš kako se mi svaki dan igramo, ma opalim ja njega kad mi dosadi da vidiš kako.
- A šta on.
- A vrati mi pa ja zaškričim onda doleti mama i klepne ga a on se uvati derat i valjat po podu.
- I?
- Onda odnekud skoći Ćaća: 'n ti nediljne dane ko mi dira maloga'? Onda mama njemu: 'dobro priznaš da je tvoj mali'.
- A on.
- Da joj trisku po guzici.
- Enti poriluk tuče mi ćer kako ću…
- Ne tribaš dida, ne tribaš vrati ona njemu, onda on pusti Tarzanov krik: 'A-a-A-a-A-a ne tute…'
- Majko irudova, pa kod vas je veselije nega u državi.
- Ma nije to ništa, sve za tren utihne.
- Utihne? Kako?
- Baba odozgo tuče štapom o pod a već im je rekla ako ih još jednom čuje da mogu ić u podstanare!
- I?
- Onda svi potrčimo uza skale i cerimo se da baba vidi kako smo veseli.
- A što baba?
- I ona je kezila zube ali na podu.
- Na podu?
- Je, ma nije to prvi put. Onda tata klekne i miluje je po glavi, 'Majo moja što ti se zgodilo…'
- Ma nu belaja, a što mama kaže?
- Ona nakrivi usta i rekne: 'Hm! Idem ja zvat pogrebno'.
- Čekaj bogati šta ti je e.- kaže Ćaća.
- A onda hitnu nema druge.
- Stande nevista da dođem sebi štas navalila bagati.- veli baba.
- Ma nu... Šta bi dalje.
- To je njoj od kičme pa je izda noga i doktor je priporučija banje. Tako je i priklani bilo pa je Ćaća odveja u Solaris i tamo je bila misec dana. Bila je i lani pa oće i ove godine. Kaže da je to najbolja banja na svitu, da ima likovitog blata i da dotiče neka likovita voda koja je toplija od mora a ima miris po nafti i da ima neke šerine bakterije, asfaltne soli...ma zaboravila sam što je sve nabroila. Baba veli da to izvire iz dubine i da je strašno likovito.
- ?
- A dida jel to ona voda što smo vidili?
- Daštaje! Šta bi dalje?
- Reka je Ćaća da će sredit za 'banje' i pošli smo dolje a onda je mama uzela sikiricu i krenila vanka a Ćaća sta isprid nje i graknija.
- E, ej, diš ti su tom sikiricom?
- Iđem ubrat glogov kolac neka se nađe u kući!- rekla je mama.
- Hehe, ajmo sad na spavanje. Laku noooć!
- …Noooć!
- 00:53 - Komentari (22) - Isprintaj - #

subota, 26.07.2014.

Je(l/b)ovnik

Ponedjeljak; čitam da nije dobro jesti krumpir, prasetinu i tako to radi u-h a i sjeti se one narodne: 'čovjek je ono što jede'! Nije dobro ništa bijelo kao recimo brašno nego valja jesti cijele žitarice po mogućnosti neočišćene pa čak i još neubrane. Umjesto kruha uzmeš klas šenice i zoblješ. Nije dobar ni cukar jer i on je bijel (ono što se šmrče ne spada u prehranu)kao i kolači i sve što ti prija jer time unosimo opet previše u-h a znamo što nam oni rade organizmu. Ako vam se baš jede slatko onda pojedite nekog političara. U slast.
Utorak; veli da crveno meso nije dobro jer je bogato zasićenim masnoćama koje sadržavaju visoku razinu arahidonske kiseline i potiču upale pa ga najbolje izbacite. Nije dobro ni radi tlaka a stvara i kancerogene stanice a ima i jedna sitnica, skupo je.
Srijeda; kaže dobro je jesti tjesteninu, krumpire, slaninu, sve od žitarica jer su organizmu potrebni ugljikohidrati.
Četvrtak; veli, izbacite sve što je životinjskog porijekla i jedite samo ribu i to plavu radi nekih omega 3 masnih kiselina koje su potrebne organizmu a naročito očima a sprječava i dobivanje raka debelog crijeva. Orade, brancine, zubatce i tako to, slobodno dajte susjedu.
Petak; jedite samo sirovu hranu jer termički obrađena hrana dobar je temelj za dobivanje raka.
Izbjegavajte plavu ribu jer doprinosi povećanju mokraćne kiseline a ona štetno utječe na srce, zglobove…

Subota; Jedite samo termički obrađenu hranu jer sirova hrana stvara od čovjeka sirovinu i vraća nas u doba pećinskog života.
Nedjelja; dobro sam sve prostudirao, promislio, odvagnuo i donio zaključak.
Ponedjeljkom, utorkom, srijedom, četvrtkom, petkom, subotom a bome i nedjeljom najbolje se hraniti kod rodbine, prijatelja i u pučkoj menzi.
- 13:34 - Komentari (23) - Isprintaj - #

srijeda, 23.07.2014.

Nedoumica

Između ostalih imam jednog dobrog poznanika (radi životnog poziva ne usuđujem se reći prijatelja) koji je jednu 'kućicu' napravija i na morskoj pjeni. Kako je vazda malo para a pogotovu onima šta im je uvik malo, Oni, On i Žena mu, 'kućicu' priko sezone afitaju s tim da mu je žena uvik tamo što se i podrazumiva.
Kako se ja bavim tim čime se bavim, u 'kućici' je neritko potribna moja intervencija za ne reć pomoć.

Petak je. Zaškriči onaj u žepu (volim kad mi vibrira uz 'gnizdo') a onda pružim ruku da ne prikine jer nikad ne znaš okle ti srića dolazi. Šta znam, možda me zovu recimo da sam dobija koji milijun na nečemu za ne reć na ku...!
Ne dajte mi lagat, ustvari čekam poziv iz kazališta jer sam im prije skoro godinu dana poslao dvije jednočinke pa se nadam da će mi makar odgovorit da su ih primili ali jok. Ma samo da ih neko pročita i odgovori mi: 'ovo je sranje nemojte biti dosadni'! Ali niti to.
Svuda valja imati 'konopče' inače nejde.
Naslonim ga na uho, kad ženski glas. Uf, evo je konačno!

- Jel' to Gavun? – šipak kazalište.
- Da, izvolite!
- Ode Ljilja (nazovimo je tako za ovu priliku) znate…e od Marina žena e…!

Inače Oni, moji dobri poznanici, su u godinama 'daj što daš' ili što bi u narodu rekli u najboljim godinama.

- E gospođo Ljilja kako ste, šta ima, jel' vruće?
- Da vruće? Šjor Gavun sve se usapunjalo, sve kuva!
- A šta se može i vrime je.
- A je doduše. Znate nije mi Marin doma, oša je obać stan u Splitu i tako to pa Vas ja zovem da pitam jel' bi mogli doć pogledat ona vrata na kapiji? Nešto mi grozno škripe kad pritisnem botun.
- Velite škripi? A kako su potomci? Kako Sinčina, kako Ćerkica?
- Dobro su oni moj šjor Gavun, dobro. On je u stanu ode u gradu a Ćer u Italiji to znate, a ća im fali? Ni tičjeg mlika.
- Neka njih neka, na mladima svit ostaje.
- Ma je, to i ja kažem, ali vaja i nami malo starijima živit, jel' tako šjor Gavun?
- A nu, je! Mi najmanje računa o sebi vodimo.
- To i ja kažem šjor Gavun. Pa…recite mi jel' bi mogli navratit da to pogledate?
- Ovako, trenutno sam na moru i čim uvatim vrimena eto me do Vas. U redu?
- E puno Vam fala šjor Gavun, znam ja da se na Vas uvik mogu osloniti.

I tako poza podne okolo sedam i po kad sam privezao kaić uputim se do Njih.
Pozvonim, ništa.
Pogledam jel' otključano, je naravno radi gostiju. Falabogu nije mi prvi puta i koraknem unutra. Gosti su još na kupanju pa sam se uputija uzaskale do potkrovlja kojega Oni koriste. Kad bih smija išta naplatit onda bi to bili ovi skalini koje moram učinit do 'čardaka'.
Prije nega sam stisnja kvaku začujem iznutra razgovor pa zaustavim dihanje. Nije u redu da banem, bolje mrvu pričekat.

- A ća si sta, ća ti se zgodilo?
- Ništa bome, šta bi mi se tribalo dogodit?
- A ća ne tapunaješ, ala pritiskaj?
- Gotov sam e. Jel bilo dobro a?
- Gotov?
- Dašta, ne valja dangubit.
- Misusovo…?
- Ma šta ti je, šta ti ne valja.
- A bome da sam znala ne bi niti spuzala gaće.
- A šta bi ti, da uzjašim u ponediljak a kalam se u subotu?
- A da ti nisi oni Racpudić iz ministarstva vanjski poslova ća radi 26 sekundi dnevno a?
- A šta mu fali, ka da bi mi loše bilo.
- Ae kvraguc ti i vanjski posli, ovo su nutarnji posli, nutarnji moj čovik, tute vaja radit, radit…!

Čujem da su važni posli u pitanju a ja se nađoh u zaleđu pa da ne dobijem po kostima (ružno bi bilo reći 'dobijem otpozadi') ja ti po istim stopama u rikverc. Lagano zatvorim vrata i odo za svojim poslom.
Eto! Doduše u ovim sakupljenim godinama nije mi to prvi put da naletim na 'minu', ne kod njih nego općenito, i opet ne znam kako se postavit u takvim prilikama?
Reći ili ne reći pitanje je sad?
- 16:22 - Komentari (17) - Isprintaj - #

subota, 19.07.2014.

Sladoled

Kujica mi je bila žedna ka pas pa sam našao komadić plastične boce i krenuo prema tuševima.
Zavrućinalo je ovo dva-tri dana, udrilo u gornju i donju dihat ne da. A i vrijeme je, kad će ako ne sad.

Prolazim pored 'TOI, TOI' a domaći čovjek dostojanstveno ispred čeka s komadom kartona na kome piše APARTMANI. Pravi lovac. Veli: 'najbolje je stat ode isprid telefonske govornice jer svako malo neko uniđe'?

Provukao sam se između guzica i natočio vode pa se izmaknuo sa strane i dao paščetu pit. Stvarno je bila žedna. I dok sam čučao zabavljen pojenjem vjerne pratilje, podignem glavu jer na dlakomet od mene prolazi pretili u tijesnim kupaćim.
Tik iza njega graciozna mlada dama a ja imam problem s očima, pada mi pogled, i uočim kako je s kupaćima nategla dvije hrenovke…mašala. Da ću progucat pljuvačku ne ide, suho.
Suho, suho, i mene bi valjalo 'napojit'.
Prvo sam pomislio da mu je kći no još brže sam odbacio takvu misao.
Eto vraže, Ona je da ti oči ispadnu a on em što je stariji i trutast, još je i 'ćevapćićko'.
Je, ma odmah rekoh sebi: 'ne sudi jer svaki živi stvor mora imati i nešto veliko'. Znate ono, veliko srce, velike oči, veliki trbuh, veliku kuću…
Bome i bi tako. Učinilo je ono 'ćiu-ćiu', trepnuli žmigavci i oni stanu kod velikog đipa.
Otvorio je vrata, naguzio se i nešto dohvatio pa pružio svojoj pratilji. Bio je to novčanik.
Opet je učinilo 'ćiu-ćiu' i trepnu žmigavci.
Otišli su do sladoleda i dama je stala u red lebdeći na pogledima mladih galebova. Nema ko je nije gledao, prava pupica velim vam, rođena lavica.

Iz grupe galebarića na plaži ohrabren nagovorom društva digne se mladac, Žile, ne stariji od 16-17 i krene prema sladoledu. E, galebić je s pravom nosio nadimak Žile.
Stane iza dame na začelju i pogledava svoje društvo. Oni mu čine mot da se primakne.
Damin partner odmarao je pogled po 'jezerini' i otocima a mlada dama je ovlaš krajičkom oka pogledala ko je iza.
Žile je žario i pritakao se skroz uz 'kanjon'. Ostalim galebićima su zinule oči i objesile se vilice. Upire.
Dama je sa smješkom na usnama raširila pa stisla polutke i tako nekoliko puta.

Kad je došla je na red uzela je dvije duple kugle i platila. Pogledala je galebića i produžila.
Mladac se odsutan okrenuo uz šank.

- Alo momak…alo koji ćeš?

No galebić se priljubio uz šank i šuti. Zijeva kao tić i pogledom zove svoje.

- Ej momak…ajmo gibaj ako neš kupovat zauzimaš misto, alo, crta…- tjera ga prodavačica.

Prijatelji mu se cere a onda se dvoje digoše, zgrabili su veliki ručnik i pošli do njega.
Opasao se ručnikom pa smijući se odoše na svoja mjesta.



Novi čovjek za novo doba!
- 01:20 - Komentari (16) - Isprintaj - #

srijeda, 16.07.2014.

Nogometni ćevap

Bili smo ja i mlađi na sprovodu pa smo se vratili gladni kao paščad. Nema druge nego nešto zbrzati na tavče. Taman osam ćevapa, ali odmah da kažem nisu to oni sitni. Ovaj naš mesnik pravi ćevape ala kobase, taman odgovaraju bosanskom prosjeku u opuštenom stanju.
On upalio telku i odma nogomet, (pun mi je ćevap nogometa) igraju Dinamo i Neko za LP.
Veli on: 'dobar je Dinamo ma bi ove sezone Rijeka mogla biti prvak.
- Koliko sam čitao Bandić je u Dinama kupio dosta novih igrača.
- Nije Bandić nego Mamić ali nema to veze Rijeka je dobra.
Utoliko je spiker, pardon, komentator spomenuo Šimunića.
- Šta…ovaj još igra'?
- Kako ne, još će on par sezona odgulit u Dinamu.
- On igra beka jelda?
- Nije beka nego obranu.
- A šta to nije bek?
- Obranu čine četiri obrambena igrača…

Stavio sam tavče na stol, dobacio kruh, pinjure, kapulu i pivce pa se i ja ugnijezdio na četveronožno guzno podupiralo.
Napadamo tavče. On podignuo pinjur i u paraboli nabo okrugloga. Ja ga skinem i zagrizem pa ostavim. Lagano okreće glavu a pogled ostaje i opet planira napad. Isturim bradu i brzinom krezube zmije skinem mu i taj ćevap i grizaj. Mijenja taktiku, gleda me u oči i veli: 'dobra ti obrana'!
- Bekovi.
- Da vidimo.
Pinjur se brzinom od jednog maha zabio u ćevapćićka. Skidam ga i griz. Pokušaj četvrti. Skidam.
E sad je postalo gusto, ostala su još četiri a moje bekove ne može proć. Veli: 'imaš dobre bekove'!
- Aaa?
- Rekoh imaš dobre bekove.
- A to, a šta oni drugi?
- Misliš one što je Bandić kupio?

Ma kažem ja, uvijek postoji mogućnost za dogovor samo valja razgovarati!
- 00:59 - Komentari (14) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 14.07.2014.

Koliki jeee

Mjesec je ovog uštapa bio toliko velik i blizu da ga se s malo dužim ostima moglo ubosti. A kad je mjesec pun sve nabrekne, sve nabuja. Evo recimo pidoće se uvijek bralo za punog mjeseca jer su tada najpunije.
Prometnih nesreća ima najviše za punog mjeseca iz razloga što je nabreklom mozgu tijesno u tikvi pa bi iskočio da može i to se mora negdje odrebatit.
Ma sve zemaljske i nebeske pojave utječu na čovjeka koji je to kroz vjekove poštivao i živio u skladu s majkom prirodom.
Posebno mi je dojmljivo i skidam kapu državi što se prilagodila prirodnim i nebeskim silama i ugrađuje ih u državotvorne okvire pa su vjerojatno radi toga sva ministarstva skupa s državnom blagajnom meteopati.
Po uzoru na 'stari Dubrovnik' koji nije donosio važne odluke za južine, država je koraknula odnosno učinila iskorak jer tada nisi sav svoj, ne možeš biti ono što nisi.
Zato se u današnjoj državi ništa ne radi za vrijeme južine iz opreza jer su tada mozgovi smušeni i deprimirani.
Za vrijeme bure opet isto ali iz kontra razloga jer su tada mozgovi napeti ko struna pa bi moglo lako doći do krive odluke.
Za vrijeme kiše isto tako jer od velike vlage poplave ideje, razmoče se i ništa od njih.
Za vrijeme studeni isto tako ne valja se raditi jer se mozak zamrzne pa i tako malen dođe božemiprosti kao dva spermija. Za vrućina mozak prokuva pa ne možeš radit i da oćeš.
Za vrijeme punog mjeseca ni slučajno nema rađe iz već gore navedenog jer kad je dignut i blizu u živim bićima izaziva tektonske poremećaje.
Zato ja svima na vlasti, bivšima, sadašnjima i budućima kalajem kapu do poda na tako mudroj taktici jer lukavost je majka zajeba a to znači da nikad neće potpisati krivu odluku.

Kako je najavljeno da će mjesec malte ne dodirnuti dimnjake, u prvi mrak kad se pomolio poviše deponija živalj je počeo izlazit iz kuća na cestu i kao kapljice vode spajati se u veću mlaku.
- Aaaa bogtejeba lipo li ga vidt.
- E misečino, misečino!- uzdahlo se starijim gospođama i mic po mic dogegaju se do bivšeg dućana, valjda noge upamtile.
A taj dućančić skroz uz cestu više nije dućan nego su ga preuredili u stančić i afitaju ga mladima koji se smjenjuju kao na traci. Nema tog podstanara koji se zadržao po godine. Em što ga/ih ćire kad god im se 'digne' nego još kad nisu unutra čine pretres.
Vlasnici su kupili terena koliko je od 'pizde do guzice' i iskopali veliku konobu do samog puta, čak se i potkopao pa svaki dan domaćin goni vozače da se ne primiču jer se boji da će se urušit. Onda su do tog podruma napravili dućan a kuću sazidali u pozadini pa sad ti vidi koliko tu ima mjesta.

Grupa je tu stala i divila se mjesecu a iza prozora od podstanara koji je tik do ceste čulo se…nešto se čulo.
Uto se pojavila gazdarica kuće i srdito promatrala grupu mještana a onda cijuknula:
- Šta vi nemate nigdi drugo galamit nega ode pod mojim prozorom dok ljudi spavaju?
- A što, da nije i put tvoj a?- dobila je kontru.
- Ti mi se javi, doma ajde pa tamo laj, gora si od od one kokoške iz 'durexa'.
- I ti si trgovac, jadna ti si nepismena. Nije 'durex' nega 'purex' tuko. A da nije i misec tvoj a ili si ljuta na nj jer ne moreš ćirit?
Uto se začuo razgovor iznutra pa su svi zadržali dah.
- Ajme koliki jeeee…jel se mogu popet na nj?
Vjerojatno su i oni gledali mjesec ali s drugog prozora odnosno položaja.

Nema te pojave, ili događaja koji našem maštovitom narodu neće poslužiti kao povod za svađu i zato smatram da je državna taktika prava!
- 01:34 - Komentari (10) - Isprintaj - #

srijeda, 09.07.2014.

MARENDA

Ova priča zbog svojih 6 stranica nije baš prikladna za blog ali na poticaj blogerice @ma day rado je objavljujem.


Već neko vrijeme smanjile su se posjete u ovom restorančiću 'Marenda' pa do ručka božetebe nema žive duše.
Konobar iza šanka ubija dosadu preslagivanjem čaša i brisanjem a za jednim od četiri stola sjede dva zgubidana i srču pivo već uru vremena. Onda se jedan od njih obrati konobaru:

- Mate jebemu... a moga bi nam nešto dat za marendu jebiga.
- A 'ko brani ... ma valja platit a ne kako vi mislite.
- Dobro majkumu to ćete i tako bacit ako vam niko ne dođe a neš dat po jedan pjat da se rekuperamo ... nismo ni večerali.
- A niste ništa ni radili koliko ja znam.
- A znaš da ne smimo radit jerbo ćemo izgubiti ono s biroa, ae donesi nešto ae.
- Da donesem pa da mi gazda da nogu onda i ja s vama na biro ha, jok.
- Da bar ima kogoda snašli bi se mi.
- Je je, ljudi jedva čekaju da vas počaste, baš zato i dođu u 'Marende'.
- Dobro de, a ako pristojno pitamo ti se neš mišat.
- Ako ne uznemirujete goste nemam se potribe mišat.
- A dobro, čekat ćemo jebatga.

Nakon uru vremena na vratima se pojavio muškarac s koferom u lijevoj ruci a iza njega žena sa velikom boršom. Glavom i bradom Luka i njegova Mariola. Mariola je žena omanjeg rasta povijena u donjem dijelu leđa a stopala su joj skupljena prema prstima dok su pete razmaknute. Nabada dok hoda i bez Lukinog dopuštenja ne smije ni 'dihat'. Luka je, dakako, sušta suprotnost. Preko sto kila, ćela na sred glave a sa strana 'procvjetao'. Trbuh osjetio demokraciju pa je donji botun na košulji otvoren. Mate konobar, Lukin je seljanin ali ima dobra godina, od kad se oženio, podstanar je u gradu. Ko jebe selo. Sad je bahati i naprasiti Luka u mirovini. Galamdžija koji ne poznaje normalni govor, on ne zna šapnuti ili reći nešto u povjerenju. Kad govori to je vika i dreka da se zidovi tresu pa ga žena svako malo smiruje kad je s njime.

-Dobar dan, ljudi ako ne vriđam.- izderao se.
Skoro jednoglasno su otpozdravili gosti i konobar Mate.
I Mariola je tiho pozdravila ne bi reć da je pustila tihomira.
- Ajde sidi tamo.- pokaže rukom. Zapute se k stolu tik do ono dvoje neradnika. Spustio je kofer na pod bolje reći bacio pa dograbio sjedalicu i bučno se spustio u nju. Mate se smijulji i gleda ih.
- Mate mali odavno te nisam vidija, jes' dobro, jesi?
- Dobar vam dan susidi, a evo, dobro je kako vi?- uzvraća Mate.
- Da kako mi? Ka' da ne vidiš bogati, izgledam mlađi od svih vas odeka neka sam dvaest godina stariji, samo mi je ona oronila cc. Lipo ja njoj kažem da je to prirodno i potribno, meni sad triba mlađa da se mogu ispurgat kako valja da ne zarđam, jel' tako Mariola.- Izderao se svi su se trznuli.
- Tako je mužu moj.- poskočila je kao da je šilo ubolo.
- Izvolite čime vas mogu poslužit.
- Čekaj malo mali Mate, 'vako; kao prvo pozdravio te naš Šime i ovo ti poslao da me uputiš kako to funkcijonira da se mogu gledat i pričat s njizi. Ustvari s njim jer ne znaju naški oni okolo njega. A kao drugo ovi je, reče on za tebe, jel' u redu.- Podvikne dok je iz kofera vadio dva laptopa i stavio ih na stol.
- Naravno, ti velika fala i Šimi naravno čuli smo se mi e, reka je on meni. Što ćete popit.
- Men' govoriš?- Sirovo će Luka.
- I tebi i njoj, vama da, želite nešto naručiti?
- Nema vama! Mate mali, men' reci men' jer samo ja znam što će ona. Jeli tako Mariola. Povika.
- Tako je, mužu moj!
- Eto vidiš nauči se Mate mali kako se služi. Šta ima za ist rec ti meni? Imal nešta kuvano?
- Kako ne. Imamo gulaš, svinjsko pečenje, juhu i lešo ... salate … A može i po narudžbi.
- Imaš li važola morebit. Evo sad smo ti doigrali iz te Njemačke Itler je jeba da je jeba, bogata zemlja brate nema šta, ma nisam se pošteno naija od kad smo gorika bili. Sve neka sranja da oproste tvoje čiste uši i ka da tiću daju ist a ne meni.
- Graha ima, ali nije sa rebarcima nego s kobasom.
- Ma lipo sam te pita za važol a ne za grah blento, nemoj mi izvrćat.- Sileno je odbrusio a Mariola ga je oprezno pokušala ispraviti.
- Mužu moj to ti je isto a znaš da bi i ja jednu porciju.
- Moraš se ti čut ka da ja ne znan botaniku samo ja nako, učim ovoga smotanoga konobara, Matu maloga.
- Onda može dvije porcije?- Zapita konobar.
- Kako dvije, ko ti je reka dvije?
- I ja bi jednu poila gladna sam a nije to čudo skupo, jel tako Mate mali?
- Ne mere, ne moš ti ist važol i gotovo, jok.
- Kako ne mogu mužu moj, pa znaš da mi ne smeta. Kad već ti uzimaš da i meni donese.
- Ne mere, napuhat će te pa'š dimit e.- Neumoljiv je Luka.
- Kao da tebe neće napuhat, nemoj bit' taki.
- Vidi vidi što se uskokodakala, dobila krila a? Što ti je, ko najbolje zna što je tebi dobro ti jal ja? Nemoj svako malo kod zubara, muči malo.
Pokaže šaku ali je Mariola navikla na njegov način razgovora pa to prihvaća normalno. Ostali su se zabavljali gledajući ga.
- Je imaš ti pravo, a što bih ja pojela?
- A njoj donesi samo kobasicu, dosta je to njoj.- Naredi konobaru.
- Nemoj vikat e.- Smiruje ga taknuvši ga rukom. Poslušao je ali on brzo i zaboravi.
- Bit će te usluženi, gospodo, što želite za piće.
- Nu Mate je uljudan, ona će čašu vode a men donesi dva piva, eto nije puno.
Konobar pođe do šaltera da naruči jelo i pogleda ona dva zgubidana.
Donio je piće pa dok čeka hranu opet zastane do njihovog stola.

- Mate mali, pričaj mi kako si, kako familja. Rek'o mi je moj Šime da pozdravim sve ovamo.- Viče Luka.
- Je bogami je.- Ubaci se Marijola. - Mi smo ti sad od njega, drito iz Njemačke. Je bogami, svih je pozdravija a da znaš kako oni lipo žive cccc Gospe moja, moj Šime….
- Šts' ti petljaš ka' da ja ne znam zborit.- Prekine je Luka. – On ti je pravi majstor, Mate mali, što okom vidi to rukom stvori, ka ja bogufala, što est est.
- Tiše malo, tiše. Naš Šime, i moj je e.- Mariola ga ispravlja.
- To i rekoh.- Stišao je malo ton.
- E, davno ga nisam vidija ali se čujemo, on se tamo i oženija, jelda?
- Oženija bogami i to dobro, punac mu kupija stan, vozi mercedusa.- Fali se Luka.
- Ona je njemica, jel'?
- Est, njiova krv, nije mi to krivo nego dica njiovim govore, cc.- mrda glavom, nije mu pravo.
- Nemoj se jidit, mužu moj, nosi tvoje prezime. A naučiće naški ima vrimena.- tješi ga.
- U kojemu su ono gradu?- upita konobar.
- Ma što gradu, u Njemačkoj je on ti ka da ne slušaš, ne čuješ dobro.- galami Luka.
- A je je tako je, vidi mene.- odgovori konobar. Onda ga češće posjećujete, naučili ste i jezike pa nije problem.- propituje konobar.
- Jezike, parlam njemački ki talijanski, haha a što će mi, dođemo vlakom, on nas dočeka i eto ti, jeli vako Mariola.
- Tako je mužu moj, tiše malo tiše, ne moraš vikat.- odgovori Mariola.
- A još ženu zoveš Mariola Lukina karijola.
- To ti ja njoj tepam, jel vako Mariola?
- E.
- To je još od kada ste zajedno napravili kuću jel tako?- veli konobar.
- A je, pomogla mi je teke šta ću od nje. Ona donese škalju, cimenat, vodu, zamiša beton i tako te lakše posliće, je malo je.
- A jesam mužu moj jesam.
- E, prošli smo ti mi svašta i lipoga i ružnoga u životu, jel vako Mariola?
- Je mužu moj.
- I našetali se.
- Je bome.
- I lipih se bokuna nakusali.
- Je bome.
- A bome se i ljubavi nauživali.- Jel' 'vako Mariola? Poviče.
- Hm Khm khm.- pa je stavila šaku na usta.
- Nu ti jeben…
- A mužu moj nešto mi se zaletilo e.- pa pročisti grlo.
- Nemoj da ti ja jednu zaletim znaš, nisam ti ja kriv da si ostarila, jel vako. Konobar, što bi sa našom ranom?
- Evo evo odma ću ja.

Ubrzo se vratio noseći jelo, postavi na stol, poželi im dobar tek i vrati se iza šanka ali ga Luka vrati nazad.
- Očepi mi pivu.- konobar otvori bocu.
- Koliko ti je piva?
- Petnaest.
- Petnaest!?- začudi se Luka. – Začepi!
- Mužu moj, nije to puno, zaslužija si ti i više, ajde pusti Matu maloga da radi svoj posa.- Umirila ga je Mariola. - Ne može konobar otvorit pivu pa je ponovo zatvorit.
- Dobro de neka ti bude pa reci da te ne slušam.- Konobar se udaljio.

Luka se zdušno prihvatio posla a Mariola ga milo gleda. Njoj je, kako je i naručeno, donio samo kobasu. Ono dvoje za susjednim stolom kao da su živnuli dok im je miris hrane golicao nozdrve. Počeli se vrpoljit a onda se onaj bliži zagledao u lukin tanjur pa Luki u facu. Kad mu je Luka podario pogled uljudno mu se obratio na lošem talijanskom.

- Bon appetito, caro signore. Voi lo fate cosi dolce davvero, non posso che guardarvi.
( Dobar vam tek, dragi gospodine. Vi to tako slatko radite da, naprosto, ne mogu odvojit pogleda.)
- Meni nešto kažeš?- Pogleda okolo da ne govori kome drugo.
- Voi siete un uomo buono e simpatico e saro tanto libero di pregarvi un aiuto. E vi sazemo tanto riconoscenti.
( Vi ste tako simpatičan i dobar čovjek pa ću biti toliko slobodan da vas zamolim za pomoć. Bit ćemo vam veoma zahvalni.)
- Vid ovoga ali se raskokodakao nediljeti. Da mi je samo znat što bleji.
- Neka priča ko mu je kriv što ne zna naški.- reče Mariola.
- Pari ka da mi oće nešto reć, eli se i tebi tako čini?
- Da pozovem policiju ako smetaju.- ubaci konobar.
- Policiju? Jesi mi ti neki, što će mi policija Mate mali što ti je, nisu ništa napravili i mirni su ka ovce.- Govori punih usta.- Jeli ovako Mariola.
- Ako smetaju mislim ...- konobar provocira.
- Tako je mužu moj, što te briga što govore stranski ljudi, a vide čoeka od oka, to ti je.
- Est, i biće da je to.
- Ako vam smetaju, samo reci.- Opet će konobar.
- Una disprazia caro signore, ci hanno saccheggiato. Aiutate ci, voi lo cimpredete noi non abbiano un altro per peutirsi.
( Nevolja nam je, dragi gospodine, opljačkalo nas. Pomognite nam, vi nas razumijete, mi ovdje nemamo kome da se požalimo.) Ponovo će 'talijan'.
- Samo vi parlajte a ja ću ist, jeli vako, Mariola.
- Tako je, mužu moj, ti im klimaj glavom kao da ih slušaš neka vide kako si ti kulturan i uljudan čoek pa neka pričaju.
- Ci hanno rubato alla stazione di bus non abbiamo per poue ma che fame.
( Odma' na autobusnom kolodvoru, su nas pokrali, nemamo za kruh, a gladni..) Uporan je 'talijan', a drugi ga podržava kimajući glavom.
- Hm ... aha ... est ... tako je ... sve kako vi kažete ... može, može.- Kimao je Luka i progovarao kroz zalogaje.
- Gracie tante, il Dio vi paghera. Jo sapevo che voi non ci lasciate mai per guesto faremo una nodesta ordinacione. Cameriere, ci porta arrosto di maiale, in salata i una birra e pane, naturalmente.
( Puno vam hvala, Bog će vam platit. Znao sam da nas vi nećete ostavit na cjedilu, pa ćemo skromno naručit. Konobar, donesite nam po svinjsko pečenje, salatu, po jedno pivo i kruh, naravno.)
Mate je kimnuo glavom i otišao do šaltera po hranu. Zdušno su se prihvatili posla i bogami prije Luke su sredili svoje porcije.
Luka bi ih povirio i čudio se kako su bili gladni pa bi se samo nasmješio. Onda se ustali, pozdravili i izašli.

Kad je Luka otrao pjat bokunom kruva i osušio dva piva pozvao je Matu da učini račun. Donese Mate račun uz smješak.

- Evo račun, izvolite.- Stavio konobar na stol.
Gleda Luka ... vrti glavom ... nešto mu ne štima.
- Mile ti nedilje, štae ovo.
- Koje, mužu moj.
- Kako koje, ima za platit ka da smo cili dan ili, nu ti jeben…
- Nemoj se jidit, mužu moj, nemoj vikat. A biće da toliko košta e, evo ja ću ovu kobasicu uzet za doma.
- Konobar, Mate mali dođ de.
- Kako mogu pomoć?- Smireno će Mate.
- Ne tražim ja da ti meni pomogneš nega koliko ti ovo košta to te pitam?
- Mužu moj, plati, nećemo propast, molim te.
- Krv ti jebem za koga ti navijaš, za mene ili za njega?
- Što nije dobro?- pita konobar.
- Preskupo je, koliko ima ovih stavaka, štae ovo?
- Da vidim ... evo, dva piva, voda, kobasa, porcija graha, kruh, dva pečenja i još dva piva, eto.
- Kakva pečenja?
- Svinjska.
- A?
- Svinjska pečenja šta je čudno?
- Ono što su jeli gospoda za ovim stolom?
- Da!
- A što ja imam sutim?
- Kako šta, pitali su te ljudi oćeš im platit, ti si rek'o da može i ja donio, jeli ovako bilo?
- Ni pet ni šest nega ti meni tako u facu a.
- A evo neka Mariola reče jel ja dobro zborim.
- A je m......
- Muč, ni slovo da nisi puštala.
- Dobro.
- Zato su oni utekli, Mate mali, što ti kažeš, da zovem policiju.
- Istina je da si im kimao glavom i dao svoj pristanak da može, a ja donio to mi je posa.
- Mužu moj, nemoj se jidit a jesi…..
- Muč ti? – Priprijeti prstom Marioli. - A ti si znao što oni zbore.- Veli konobaru.
- A moram znat, to mi je posa, ol' ti nisi?
- Što mi ne reče Mate mali, nisam ja dobro razumija bila mi puna usta.
- Nisi me ni pitao a reka si da njemački parlaš ki talijanski.
- Est, ni slova od oba.
- A govorija sam ti ako ti smetaju da ću zvat policiju, jeli tako?
- A što ako ja ovo ne platim a?
- Ha, a dobit ću otkaz pa odoh na burzu.
- Mužu moj nemoj malome Mati to činit molim te.
- Muči ... sve si ovo ti kriva.- Prijeti Marioli i izbroji novce pa lupi šakom o stol.
- Guoni.

Uzme kobasu sa pijata i gurne je Marioli u usta. Pokaže prstom prema vratima. Mariola nabadajući s noge na nogu žurno izađe sa kobasom u ustima. Gurnuvši sjedalicu, uzeo je kofer i bez pozdrava izašao.
Kaže narodna: 'moš jezikom ako ćeš i po guzici samo rukama ne diraj' ... je aha.

Taman su učinili desetak koraka a konobar potrči za njima zazivajući ih da stanu.
Stadoše oni, Mariola sa kobasom u ustima a Luka ljutit ka' poskok.

- Šta je sad Mate mali, da nisi i ti ručao?
- Ae nemojte se ljutit... ali vratite se nazad.
- Oli ti nisam platija...šta platija, moga sam deset vrića cimenta kupit.
- Ae kad te molim vidit ćeš da nije sve tako kako misliš.
- Jel se to ti sprdaš samnom Mate mali?
- Ma božesačuvaj, ae dođite vidjet ćete što je.

I tako se oni vrate nazad i zastanu na vratima a unutra veselje. 'Talijani' pričaju naški, cerekaju se a konobar Luki pokaže rukom da sjedne. Sjedne Luka i Marijola preko a konobar joj izvadi onu kobasu iz usta i stavi pred njih laptop.
Na ekranu se ukazao nasmješeni Šime i obraća se roditeljima.

- Bog Mama, bog Ćaća...Nemojte se ljutit na ovo što vas je zadesilo, to sam ja zamolija Matu da snimi jedan igrokaz s vama i mogu vam reći da sam oduševljen...bili ste mi odlični, ma šta odlični oni iz Holivuda su amateri, hahaha.
- Jel' ti nas vidiš Šime?- Pita Mariola.
- Naravno kao i vi mene, ovo vam se zove skajp a Mate će vas uputiti kako se s s tim rukuje pa ćemo se moć svaki dan gledat, haha sad imam i film s vama u glavnoj ulozi i opet ga idem gledat, ajde Bog, čujemo i vidimo se!
- Šime... sine, jebaću ti majku za ovo da znaš.
- Amen, khm khm. Reci mu jopet reci mu, nije te čuja.- veli Marijola.
- 00:42 - Komentari (15) - Isprintaj - #

subota, 05.07.2014.

Podvala

Negdje s početka 2000-te Ante je ćaći Anti i materi Mariji poklonio po mobitel čisto iz praktičnih razloga. Izbor je pao na Nokiu s kojom se moglo čavle zabijat jer ako i padne ništa mu se neće dogodit, pravi pogodak.
Ante i Marija prošli su 67-u i žive na selu, drže nešto blaga, dvije krave, magarca, nešto kokošiju, pase, mačke, rade vinograd, vrtove…sve ono što je i normalno za život na selu.
Čitam neki dan kako Austrija ima četiri puta više krava od Hrvatske koja ima bolje uvjete za razvoj govedarstva. A volova?

Sin Ante ćopio je jedan stan ono kad se moglo pa u njemu živi sa svojom obitelji a od grada do sela ima bogami 25km i ne može se svaki dan obigravat, skupo je gorivo a ne radi u 'Čistoće'.
Ima se kućni telefon ali mobilni je mobilni. Što nedajbože da koje strefi štogod u polju ili za ovcama?
Praktično brate skroz, ne može se reć a i Oni su to s veseljem prihvatili i radoznalo pratili sinove upute kako baratat s tim čudom.
Namjestio im je sin na brzo biranje svoj i sestrin broj da se ne misle puno a ćaći i žene Marije kao i njoj muževljev.

Milina božja! Ante se zaigrao s tom spravicom ne bi reć da je dijete pa kad izvede ovce na pašu i sjedne na kamen uzme mobitel u ruku i zagleda ga. 'Jebo mater što neće čoek ižinjat', a onda pritisne 1 i javi se sin. Par riječi tek toliko da se čuju. Pritisne 2 javi se ćer. 'Di si kako si, kako dica, mi smo dobro ae bog'. Pritisne 3 a tamo Marija.
Nakon par mjeseci Ante je savladao skoro sve ponuđene opcije a dosta toga je i Mariju naučio jer ona nije imala ni volje ni vremena igrati se s tim. Nije imala vremena jer svi kućni poslovi na njenim su leđima a tome nikad kraja. Da nije samo nego robu na ruke prat. Čudno jelda, ali tako je. Marija je uvijek govorila da neće taknut veš-mašinu jer 'struja i voda ne mogu zajedno' i tako je ostalo. Mašina odmara a Marija pere.
Ante se odmarao za ovcama pa se dosjeti jedne bezazlene podlosti. Dokonom čovjeku svašta na um pada. Što ne bi malo zezao Mariju a zna za njenu simpatiju iz mladosti. No odmah je uočio problem, nasmiješio se Ante i dotaknuo prstom čelo. Ako joj pošalje poruku vidjet će broj i znat će da je zeza, a ako sakrije broj neće mu odgovorit.
'Jebemu ljutiku viš ti nezgodacije'.

Navečer za stolom najavi on ženi da će ujutro poć do grada kupit malo sjemenja za pobacat po vrtu pa neka ovce budu u toru dok se ne vrati.
- Što ne rekneš sinu da donese kad dođe da ne trošiš i ne dangubiš.- Zaskoči ga Marija.
- Nemoj bona dok smo u snazi opterećivat ga za svaku pizdariju. Nije meni teško a eto me nazad prija deset.
- A odi ka si navrnija unda kupi sebi koje mudante a i meni bi koje dobrodošle ako te nije sram.
- Nu nje, da sram. Oš tangice?
- Ae đavlu tamo.

I tako Ante ranom zorom ode radničkim busom do grada i kupi te potrepštine pa ode do mobitelije i kupi sebi još jedan mobač ali na bon za koji niko neće znati. E sad je Ante bio na konju i mogao je provesti u djelo svoju nakanu.

Pasi čuvaju blago a on pod maslinom zasjeo i tipka po spravici.
''Draga moja! Evo nas stigle godine a moje srce još udara za tobom ka i unda. Znam da si na preplati pa sam doćukao broj i samo da ti se javim da me ne zaboraviš. Molim te javi se i ti meneka, ljubi te tvoj Mile!''

- (Hahaha sa će una porumenit ki ruža i stat ki na žeravici, oće se javit-neće se javit. Ae ae, neka je malo neka.)

No nije bilo odgovora pa nakon po ure opet ponovi. Kako ni tada nije dobio odgovor opet ponovi poruku s još više žara.
''Ljubavi moja jedina, ljubljena moja Marija. Ja bi sad iz ovi stopa ka bi ti otila doć za me ostavija svoju Anu i ljubi te kako niko nikoga nije ljubija. Ajde javi se, tvoj i samo tvoj Mile''!

Taj dan Ante je poslao 10 srcedrapajućih poruka i dobro je znao da je svaka poruka stigla na cilj ali je i razumio da mu od straha ne odgovara jer sve se dozna. 'Ozna sve dozna'! Mobać je sakrivao u staju kod ovaca gore visoko na gredi da ne bi Mariji dopao u ruke.

Navečer na trosjedu kad su svi dnevni poslovi posvršavani, opušteni sjede i gledaju telku pa će Ante vrteći mobać u ruci:
- Je ga čovik napravija jeba mater svoju.
- E.- kratko potvrdi Marija.
- Nešto kontam da je ovo ki stvoreno za ljubavnike, šta ti misliš?
- Pa mene pitaš?
- Da koga ću pitat, televiziju? Oću ti reć sad ženska more zvat ljubavnika i dogovorit se za itac a da muž nianci ne posujma.
- Je, bi će da je ona stvar na kolinu. Moj čovče ona koja oće radila je to do sad i brez mobihela.
- Ma laške je vako moraš priznat. Evo metnimo reć tebi more kogoda poslati ljubavne poruke a da ja za to i ne znam.
- Ma štae tebi, ali si zagorija?
- Pušti ti oto na stranu ma što jes jes. Možda tebi kogod i šalje poruke a da ja za to pojma nemam.
- Je, sve se tiskaju ko će prija.
- Ne znam ja.
- Ni ja još manje.
- A…bil ti meni rekla da ti, onako recimo greškom, kogoda pošalje ljubavnu poruku ha?
- Ma pušti me bogati nije mi do šale.
- A šta je, jes nešto jelda.
- Je.
- Znao sam bogami, ae reci svom Anti jel ti bar žao kad si već zgrišila.
- Kako mi neće bit žao šta ti je.
- Je li umočija a?
- Kako znaš?
- Pitam onako, a jel je?
- Desilo se.
- Kad?
- Danaske malo pošto si pošo za ovcan.
- Lipo gospemi, ja za ovcan a on se toća.
- Ne toća se nega je pa.
- Znači poslao ti je poruku a ti ni pet-ni šest nega odma poletila podanj.
- Misusovo sveto ako ti nisi maka. Pa je čuješ ti mene.
- Normalno da će past nakon posla.
- Pala sam ja nakon posla, cili dan potežem vodu i perem…
- Mile jel tako?
- Kaki Mile đava ti Milu odnija još ti je na pameti. Nije Mile nega u gustirnu kad sam potezala sić. Kako sam se nagnila pa je iz džepa i zaškričija. Eno ga još se vidi na onom dilu di je plitka voda.

Jadni Ante, napravio je takvu facu da bi lakše podnio prevaru s Milom nego mobitel u gustirni. I šta sad, kad podlost nije uspjela otišao je do staje i donio novi mobitel te ga dao Mariji ali nije ispričao da je slao poruke.
- 00:11 - Komentari (28) - Isprintaj - #