Bili smo ja i mlađi na sprovodu pa smo se vratili gladni kao paščad. Nema druge nego nešto zbrzati na tavče. Taman osam ćevapa, ali odmah da kažem nisu to oni sitni. Ovaj naš mesnik pravi ćevape ala kobase, taman odgovaraju bosanskom prosjeku u opuštenom stanju.
On upalio telku i odma nogomet, (pun mi je ćevap nogometa) igraju Dinamo i Neko za LP.
Veli on: 'dobar je Dinamo ma bi ove sezone Rijeka mogla biti prvak.
- Koliko sam čitao Bandić je u Dinama kupio dosta novih igrača.
- Nije Bandić nego Mamić ali nema to veze Rijeka je dobra.
Utoliko je spiker, pardon, komentator spomenuo Šimunića.
- Šta…ovaj još igra'?
- Kako ne, još će on par sezona odgulit u Dinamu.
- On igra beka jelda?
- Nije beka nego obranu.
- A šta to nije bek?
- Obranu čine četiri obrambena igrača…
Stavio sam tavče na stol, dobacio kruh, pinjure, kapulu i pivce pa se i ja ugnijezdio na četveronožno guzno podupiralo.
Napadamo tavče. On podignuo pinjur i u paraboli nabo okrugloga. Ja ga skinem i zagrizem pa ostavim. Lagano okreće glavu a pogled ostaje i opet planira napad. Isturim bradu i brzinom krezube zmije skinem mu i taj ćevap i grizaj. Mijenja taktiku, gleda me u oči i veli: 'dobra ti obrana'!
- Bekovi.
- Da vidimo.
Pinjur se brzinom od jednog maha zabio u ćevapćićka. Skidam ga i griz. Pokušaj četvrti. Skidam.
E sad je postalo gusto, ostala su još četiri a moje bekove ne može proć. Veli: 'imaš dobre bekove'!
- Aaa?
- Rekoh imaš dobre bekove.
- A to, a šta oni drugi?
- Misliš one što je Bandić kupio?
Ma kažem ja, uvijek postoji mogućnost za dogovor samo valja razgovarati!
Post je objavljen 16.07.2014. u 00:59 sati.