MARENDA
Ova priča zbog svojih 6 stranica nije baš prikladna za blog ali na poticaj blogerice @ma day rado je objavljujem.
Već neko vrijeme smanjile su se posjete u ovom restorančiću 'Marenda' pa do ručka božetebe nema žive duše.
Konobar iza šanka ubija dosadu preslagivanjem čaša i brisanjem a za jednim od četiri stola sjede dva zgubidana i srču pivo već uru vremena. Onda se jedan od njih obrati konobaru:
- Mate jebemu... a moga bi nam nešto dat za marendu jebiga.
- A 'ko brani ... ma valja platit a ne kako vi mislite.
- Dobro majkumu to ćete i tako bacit ako vam niko ne dođe a neš dat po jedan pjat da se rekuperamo ... nismo ni večerali.
- A niste ništa ni radili koliko ja znam.
- A znaš da ne smimo radit jerbo ćemo izgubiti ono s biroa, ae donesi nešto ae.
- Da donesem pa da mi gazda da nogu onda i ja s vama na biro ha, jok.
- Da bar ima kogoda snašli bi se mi.
- Je je, ljudi jedva čekaju da vas počaste, baš zato i dođu u 'Marende'.
- Dobro de, a ako pristojno pitamo ti se neš mišat.
- Ako ne uznemirujete goste nemam se potribe mišat.
- A dobro, čekat ćemo jebatga.
Nakon uru vremena na vratima se pojavio muškarac s koferom u lijevoj ruci a iza njega žena sa velikom boršom. Glavom i bradom Luka i njegova Mariola. Mariola je žena omanjeg rasta povijena u donjem dijelu leđa a stopala su joj skupljena prema prstima dok su pete razmaknute. Nabada dok hoda i bez Lukinog dopuštenja ne smije ni 'dihat'. Luka je, dakako, sušta suprotnost. Preko sto kila, ćela na sred glave a sa strana 'procvjetao'. Trbuh osjetio demokraciju pa je donji botun na košulji otvoren. Mate konobar, Lukin je seljanin ali ima dobra godina, od kad se oženio, podstanar je u gradu. Ko jebe selo. Sad je bahati i naprasiti Luka u mirovini. Galamdžija koji ne poznaje normalni govor, on ne zna šapnuti ili reći nešto u povjerenju. Kad govori to je vika i dreka da se zidovi tresu pa ga žena svako malo smiruje kad je s njime.
-Dobar dan, ljudi ako ne vriđam.- izderao se.
Skoro jednoglasno su otpozdravili gosti i konobar Mate.
I Mariola je tiho pozdravila ne bi reć da je pustila tihomira.
- Ajde sidi tamo.- pokaže rukom. Zapute se k stolu tik do ono dvoje neradnika. Spustio je kofer na pod bolje reći bacio pa dograbio sjedalicu i bučno se spustio u nju. Mate se smijulji i gleda ih.
- Mate mali odavno te nisam vidija, jes' dobro, jesi?
- Dobar vam dan susidi, a evo, dobro je kako vi?- uzvraća Mate.
- Da kako mi? Ka' da ne vidiš bogati, izgledam mlađi od svih vas odeka neka sam dvaest godina stariji, samo mi je ona oronila cc. Lipo ja njoj kažem da je to prirodno i potribno, meni sad triba mlađa da se mogu ispurgat kako valja da ne zarđam, jel' tako Mariola.- Izderao se svi su se trznuli.
- Tako je mužu moj.- poskočila je kao da je šilo ubolo.
- Izvolite čime vas mogu poslužit.
- Čekaj malo mali Mate, 'vako; kao prvo pozdravio te naš Šime i ovo ti poslao da me uputiš kako to funkcijonira da se mogu gledat i pričat s njizi. Ustvari s njim jer ne znaju naški oni okolo njega. A kao drugo ovi je, reče on za tebe, jel' u redu.- Podvikne dok je iz kofera vadio dva laptopa i stavio ih na stol.
- Naravno, ti velika fala i Šimi naravno čuli smo se mi e, reka je on meni. Što ćete popit.
- Men' govoriš?- Sirovo će Luka.
- I tebi i njoj, vama da, želite nešto naručiti?
- Nema vama! Mate mali, men' reci men' jer samo ja znam što će ona. Jeli tako Mariola. Povika.
- Tako je, mužu moj!
- Eto vidiš nauči se Mate mali kako se služi. Šta ima za ist rec ti meni? Imal nešta kuvano?
- Kako ne. Imamo gulaš, svinjsko pečenje, juhu i lešo ... salate … A može i po narudžbi.
- Imaš li važola morebit. Evo sad smo ti doigrali iz te Njemačke Itler je jeba da je jeba, bogata zemlja brate nema šta, ma nisam se pošteno naija od kad smo gorika bili. Sve neka sranja da oproste tvoje čiste uši i ka da tiću daju ist a ne meni.
- Graha ima, ali nije sa rebarcima nego s kobasom.
- Ma lipo sam te pita za važol a ne za grah blento, nemoj mi izvrćat.- Sileno je odbrusio a Mariola ga je oprezno pokušala ispraviti.
- Mužu moj to ti je isto a znaš da bi i ja jednu porciju.
- Moraš se ti čut ka da ja ne znan botaniku samo ja nako, učim ovoga smotanoga konobara, Matu maloga.
- Onda može dvije porcije?- Zapita konobar.
- Kako dvije, ko ti je reka dvije?
- I ja bi jednu poila gladna sam a nije to čudo skupo, jel tako Mate mali?
- Ne mere, ne moš ti ist važol i gotovo, jok.
- Kako ne mogu mužu moj, pa znaš da mi ne smeta. Kad već ti uzimaš da i meni donese.
- Ne mere, napuhat će te pa'š dimit e.- Neumoljiv je Luka.
- Kao da tebe neće napuhat, nemoj bit' taki.
- Vidi vidi što se uskokodakala, dobila krila a? Što ti je, ko najbolje zna što je tebi dobro ti jal ja? Nemoj svako malo kod zubara, muči malo.
Pokaže šaku ali je Mariola navikla na njegov način razgovora pa to prihvaća normalno. Ostali su se zabavljali gledajući ga.
- Je imaš ti pravo, a što bih ja pojela?
- A njoj donesi samo kobasicu, dosta je to njoj.- Naredi konobaru.
- Nemoj vikat e.- Smiruje ga taknuvši ga rukom. Poslušao je ali on brzo i zaboravi.
- Bit će te usluženi, gospodo, što želite za piće.
- Nu Mate je uljudan, ona će čašu vode a men donesi dva piva, eto nije puno.
Konobar pođe do šaltera da naruči jelo i pogleda ona dva zgubidana.
Donio je piće pa dok čeka hranu opet zastane do njihovog stola.
- Mate mali, pričaj mi kako si, kako familja. Rek'o mi je moj Šime da pozdravim sve ovamo.- Viče Luka.
- Je bogami je.- Ubaci se Marijola. - Mi smo ti sad od njega, drito iz Njemačke. Je bogami, svih je pozdravija a da znaš kako oni lipo žive cccc Gospe moja, moj Šime….
- Šts' ti petljaš ka' da ja ne znam zborit.- Prekine je Luka. – On ti je pravi majstor, Mate mali, što okom vidi to rukom stvori, ka ja bogufala, što est est.
- Tiše malo, tiše. Naš Šime, i moj je e.- Mariola ga ispravlja.
- To i rekoh.- Stišao je malo ton.
- E, davno ga nisam vidija ali se čujemo, on se tamo i oženija, jelda?
- Oženija bogami i to dobro, punac mu kupija stan, vozi mercedusa.- Fali se Luka.
- Ona je njemica, jel'?
- Est, njiova krv, nije mi to krivo nego dica njiovim govore, cc.- mrda glavom, nije mu pravo.
- Nemoj se jidit, mužu moj, nosi tvoje prezime. A naučiće naški ima vrimena.- tješi ga.
- U kojemu su ono gradu?- upita konobar.
- Ma što gradu, u Njemačkoj je on ti ka da ne slušaš, ne čuješ dobro.- galami Luka.
- A je je tako je, vidi mene.- odgovori konobar. Onda ga češće posjećujete, naučili ste i jezike pa nije problem.- propituje konobar.
- Jezike, parlam njemački ki talijanski, haha a što će mi, dođemo vlakom, on nas dočeka i eto ti, jeli vako Mariola.
- Tako je mužu moj, tiše malo tiše, ne moraš vikat.- odgovori Mariola.
- A još ženu zoveš Mariola Lukina karijola.
- To ti ja njoj tepam, jel vako Mariola?
- E.
- To je još od kada ste zajedno napravili kuću jel tako?- veli konobar.
- A je, pomogla mi je teke šta ću od nje. Ona donese škalju, cimenat, vodu, zamiša beton i tako te lakše posliće, je malo je.
- A jesam mužu moj jesam.
- E, prošli smo ti mi svašta i lipoga i ružnoga u životu, jel vako Mariola?
- Je mužu moj.
- I našetali se.
- Je bome.
- I lipih se bokuna nakusali.
- Je bome.
- A bome se i ljubavi nauživali.- Jel' 'vako Mariola? Poviče.
- Hm Khm khm.- pa je stavila šaku na usta.
- Nu ti jeben…
- A mužu moj nešto mi se zaletilo e.- pa pročisti grlo.
- Nemoj da ti ja jednu zaletim znaš, nisam ti ja kriv da si ostarila, jel vako. Konobar, što bi sa našom ranom?
- Evo evo odma ću ja.
Ubrzo se vratio noseći jelo, postavi na stol, poželi im dobar tek i vrati se iza šanka ali ga Luka vrati nazad.
- Očepi mi pivu.- konobar otvori bocu.
- Koliko ti je piva?
- Petnaest.
- Petnaest!?- začudi se Luka. – Začepi!
- Mužu moj, nije to puno, zaslužija si ti i više, ajde pusti Matu maloga da radi svoj posa.- Umirila ga je Mariola. - Ne može konobar otvorit pivu pa je ponovo zatvorit.
- Dobro de neka ti bude pa reci da te ne slušam.- Konobar se udaljio.
Luka se zdušno prihvatio posla a Mariola ga milo gleda. Njoj je, kako je i naručeno, donio samo kobasu. Ono dvoje za susjednim stolom kao da su živnuli dok im je miris hrane golicao nozdrve. Počeli se vrpoljit a onda se onaj bliži zagledao u lukin tanjur pa Luki u facu. Kad mu je Luka podario pogled uljudno mu se obratio na lošem talijanskom.
- Bon appetito, caro signore. Voi lo fate cosi dolce davvero, non posso che guardarvi.
( Dobar vam tek, dragi gospodine. Vi to tako slatko radite da, naprosto, ne mogu odvojit pogleda.)
- Meni nešto kažeš?- Pogleda okolo da ne govori kome drugo.
- Voi siete un uomo buono e simpatico e saro tanto libero di pregarvi un aiuto. E vi sazemo tanto riconoscenti.
( Vi ste tako simpatičan i dobar čovjek pa ću biti toliko slobodan da vas zamolim za pomoć. Bit ćemo vam veoma zahvalni.)
- Vid ovoga ali se raskokodakao nediljeti. Da mi je samo znat što bleji.
- Neka priča ko mu je kriv što ne zna naški.- reče Mariola.
- Pari ka da mi oće nešto reć, eli se i tebi tako čini?
- Da pozovem policiju ako smetaju.- ubaci konobar.
- Policiju? Jesi mi ti neki, što će mi policija Mate mali što ti je, nisu ništa napravili i mirni su ka ovce.- Govori punih usta.- Jeli ovako Mariola.
- Ako smetaju mislim ...- konobar provocira.
- Tako je mužu moj, što te briga što govore stranski ljudi, a vide čoeka od oka, to ti je.
- Est, i biće da je to.
- Ako vam smetaju, samo reci.- Opet će konobar.
- Una disprazia caro signore, ci hanno saccheggiato. Aiutate ci, voi lo cimpredete noi non abbiano un altro per peutirsi.
( Nevolja nam je, dragi gospodine, opljačkalo nas. Pomognite nam, vi nas razumijete, mi ovdje nemamo kome da se požalimo.) Ponovo će 'talijan'.
- Samo vi parlajte a ja ću ist, jeli vako, Mariola.
- Tako je, mužu moj, ti im klimaj glavom kao da ih slušaš neka vide kako si ti kulturan i uljudan čoek pa neka pričaju.
- Ci hanno rubato alla stazione di bus non abbiamo per poue ma che fame.
( Odma' na autobusnom kolodvoru, su nas pokrali, nemamo za kruh, a gladni..) Uporan je 'talijan', a drugi ga podržava kimajući glavom.
- Hm ... aha ... est ... tako je ... sve kako vi kažete ... može, može.- Kimao je Luka i progovarao kroz zalogaje.
- Gracie tante, il Dio vi paghera. Jo sapevo che voi non ci lasciate mai per guesto faremo una nodesta ordinacione. Cameriere, ci porta arrosto di maiale, in salata i una birra e pane, naturalmente.
( Puno vam hvala, Bog će vam platit. Znao sam da nas vi nećete ostavit na cjedilu, pa ćemo skromno naručit. Konobar, donesite nam po svinjsko pečenje, salatu, po jedno pivo i kruh, naravno.)
Mate je kimnuo glavom i otišao do šaltera po hranu. Zdušno su se prihvatili posla i bogami prije Luke su sredili svoje porcije.
Luka bi ih povirio i čudio se kako su bili gladni pa bi se samo nasmješio. Onda se ustali, pozdravili i izašli.
Kad je Luka otrao pjat bokunom kruva i osušio dva piva pozvao je Matu da učini račun. Donese Mate račun uz smješak.
- Evo račun, izvolite.- Stavio konobar na stol.
Gleda Luka ... vrti glavom ... nešto mu ne štima.
- Mile ti nedilje, štae ovo.
- Koje, mužu moj.
- Kako koje, ima za platit ka da smo cili dan ili, nu ti jeben…
- Nemoj se jidit, mužu moj, nemoj vikat. A biće da toliko košta e, evo ja ću ovu kobasicu uzet za doma.
- Konobar, Mate mali dođ de.
- Kako mogu pomoć?- Smireno će Mate.
- Ne tražim ja da ti meni pomogneš nega koliko ti ovo košta to te pitam?
- Mužu moj, plati, nećemo propast, molim te.
- Krv ti jebem za koga ti navijaš, za mene ili za njega?
- Što nije dobro?- pita konobar.
- Preskupo je, koliko ima ovih stavaka, štae ovo?
- Da vidim ... evo, dva piva, voda, kobasa, porcija graha, kruh, dva pečenja i još dva piva, eto.
- Kakva pečenja?
- Svinjska.
- A?
- Svinjska pečenja šta je čudno?
- Ono što su jeli gospoda za ovim stolom?
- Da!
- A što ja imam sutim?
- Kako šta, pitali su te ljudi oćeš im platit, ti si rek'o da može i ja donio, jeli ovako bilo?
- Ni pet ni šest nega ti meni tako u facu a.
- A evo neka Mariola reče jel ja dobro zborim.
- A je m......
- Muč, ni slovo da nisi puštala.
- Dobro.
- Zato su oni utekli, Mate mali, što ti kažeš, da zovem policiju.
- Istina je da si im kimao glavom i dao svoj pristanak da može, a ja donio to mi je posa.
- Mužu moj, nemoj se jidit a jesi…..
- Muč ti? – Priprijeti prstom Marioli. - A ti si znao što oni zbore.- Veli konobaru.
- A moram znat, to mi je posa, ol' ti nisi?
- Što mi ne reče Mate mali, nisam ja dobro razumija bila mi puna usta.
- Nisi me ni pitao a reka si da njemački parlaš ki talijanski.
- Est, ni slova od oba.
- A govorija sam ti ako ti smetaju da ću zvat policiju, jeli tako?
- A što ako ja ovo ne platim a?
- Ha, a dobit ću otkaz pa odoh na burzu.
- Mužu moj nemoj malome Mati to činit molim te.
- Muči ... sve si ovo ti kriva.- Prijeti Marioli i izbroji novce pa lupi šakom o stol.
- Guoni.
Uzme kobasu sa pijata i gurne je Marioli u usta. Pokaže prstom prema vratima. Mariola nabadajući s noge na nogu žurno izađe sa kobasom u ustima. Gurnuvši sjedalicu, uzeo je kofer i bez pozdrava izašao.
Kaže narodna: 'moš jezikom ako ćeš i po guzici samo rukama ne diraj' ... je aha.
Taman su učinili desetak koraka a konobar potrči za njima zazivajući ih da stanu.
Stadoše oni, Mariola sa kobasom u ustima a Luka ljutit ka' poskok.
- Šta je sad Mate mali, da nisi i ti ručao?
- Ae nemojte se ljutit... ali vratite se nazad.
- Oli ti nisam platija...šta platija, moga sam deset vrića cimenta kupit.
- Ae kad te molim vidit ćeš da nije sve tako kako misliš.
- Jel se to ti sprdaš samnom Mate mali?
- Ma božesačuvaj, ae dođite vidjet ćete što je.
I tako se oni vrate nazad i zastanu na vratima a unutra veselje. 'Talijani' pričaju naški, cerekaju se a konobar Luki pokaže rukom da sjedne. Sjedne Luka i Marijola preko a konobar joj izvadi onu kobasu iz usta i stavi pred njih laptop.
Na ekranu se ukazao nasmješeni Šime i obraća se roditeljima.
- Bog Mama, bog Ćaća...Nemojte se ljutit na ovo što vas je zadesilo, to sam ja zamolija Matu da snimi jedan igrokaz s vama i mogu vam reći da sam oduševljen...bili ste mi odlični, ma šta odlični oni iz Holivuda su amateri, hahaha.
- Jel' ti nas vidiš Šime?- Pita Mariola.
- Naravno kao i vi mene, ovo vam se zove skajp a Mate će vas uputiti kako se s s tim rukuje pa ćemo se moć svaki dan gledat, haha sad imam i film s vama u glavnoj ulozi i opet ga idem gledat, ajde Bog, čujemo i vidimo se!
- Šime... sine, jebaću ti majku za ovo da znaš.
- Amen, khm khm. Reci mu jopet reci mu, nije te čuja.- veli Marijola.
|
