Podvala
Negdje s početka 2000-te Ante je ćaći Anti i materi Mariji poklonio po mobitel čisto iz praktičnih razloga. Izbor je pao na Nokiu s kojom se moglo čavle zabijat jer ako i padne ništa mu se neće dogodit, pravi pogodak.
Ante i Marija prošli su 67-u i žive na selu, drže nešto blaga, dvije krave, magarca, nešto kokošiju, pase, mačke, rade vinograd, vrtove…sve ono što je i normalno za život na selu.
Čitam neki dan kako Austrija ima četiri puta više krava od Hrvatske koja ima bolje uvjete za razvoj govedarstva. A volova?
Sin Ante ćopio je jedan stan ono kad se moglo pa u njemu živi sa svojom obitelji a od grada do sela ima bogami 25km i ne može se svaki dan obigravat, skupo je gorivo a ne radi u 'Čistoće'.
Ima se kućni telefon ali mobilni je mobilni. Što nedajbože da koje strefi štogod u polju ili za ovcama?
Praktično brate skroz, ne može se reć a i Oni su to s veseljem prihvatili i radoznalo pratili sinove upute kako baratat s tim čudom.
Namjestio im je sin na brzo biranje svoj i sestrin broj da se ne misle puno a ćaći i žene Marije kao i njoj muževljev.
Milina božja! Ante se zaigrao s tom spravicom ne bi reć da je dijete pa kad izvede ovce na pašu i sjedne na kamen uzme mobitel u ruku i zagleda ga. 'Jebo mater što neće čoek ižinjat', a onda pritisne 1 i javi se sin. Par riječi tek toliko da se čuju. Pritisne 2 javi se ćer. 'Di si kako si, kako dica, mi smo dobro ae bog'. Pritisne 3 a tamo Marija.
Nakon par mjeseci Ante je savladao skoro sve ponuđene opcije a dosta toga je i Mariju naučio jer ona nije imala ni volje ni vremena igrati se s tim. Nije imala vremena jer svi kućni poslovi na njenim su leđima a tome nikad kraja. Da nije samo nego robu na ruke prat. Čudno jelda, ali tako je. Marija je uvijek govorila da neće taknut veš-mašinu jer 'struja i voda ne mogu zajedno' i tako je ostalo. Mašina odmara a Marija pere.
Ante se odmarao za ovcama pa se dosjeti jedne bezazlene podlosti. Dokonom čovjeku svašta na um pada. Što ne bi malo zezao Mariju a zna za njenu simpatiju iz mladosti. No odmah je uočio problem, nasmiješio se Ante i dotaknuo prstom čelo. Ako joj pošalje poruku vidjet će broj i znat će da je zeza, a ako sakrije broj neće mu odgovorit.
'Jebemu ljutiku viš ti nezgodacije'.
Navečer za stolom najavi on ženi da će ujutro poć do grada kupit malo sjemenja za pobacat po vrtu pa neka ovce budu u toru dok se ne vrati.
- Što ne rekneš sinu da donese kad dođe da ne trošiš i ne dangubiš.- Zaskoči ga Marija.
- Nemoj bona dok smo u snazi opterećivat ga za svaku pizdariju. Nije meni teško a eto me nazad prija deset.
- A odi ka si navrnija unda kupi sebi koje mudante a i meni bi koje dobrodošle ako te nije sram.
- Nu nje, da sram. Oš tangice?
- Ae đavlu tamo.
I tako Ante ranom zorom ode radničkim busom do grada i kupi te potrepštine pa ode do mobitelije i kupi sebi još jedan mobač ali na bon za koji niko neće znati. E sad je Ante bio na konju i mogao je provesti u djelo svoju nakanu.
Pasi čuvaju blago a on pod maslinom zasjeo i tipka po spravici.
''Draga moja! Evo nas stigle godine a moje srce još udara za tobom ka i unda. Znam da si na preplati pa sam doćukao broj i samo da ti se javim da me ne zaboraviš. Molim te javi se i ti meneka, ljubi te tvoj Mile!''
- (Hahaha sa će una porumenit ki ruža i stat ki na žeravici, oće se javit-neće se javit. Ae ae, neka je malo neka.)
No nije bilo odgovora pa nakon po ure opet ponovi. Kako ni tada nije dobio odgovor opet ponovi poruku s još više žara.
''Ljubavi moja jedina, ljubljena moja Marija. Ja bi sad iz ovi stopa ka bi ti otila doć za me ostavija svoju Anu i ljubi te kako niko nikoga nije ljubija. Ajde javi se, tvoj i samo tvoj Mile''!
Taj dan Ante je poslao 10 srcedrapajućih poruka i dobro je znao da je svaka poruka stigla na cilj ali je i razumio da mu od straha ne odgovara jer sve se dozna. 'Ozna sve dozna'! Mobać je sakrivao u staju kod ovaca gore visoko na gredi da ne bi Mariji dopao u ruke.
Navečer na trosjedu kad su svi dnevni poslovi posvršavani, opušteni sjede i gledaju telku pa će Ante vrteći mobać u ruci:
- Je ga čovik napravija jeba mater svoju.
- E.- kratko potvrdi Marija.
- Nešto kontam da je ovo ki stvoreno za ljubavnike, šta ti misliš?
- Pa mene pitaš?
- Da koga ću pitat, televiziju? Oću ti reć sad ženska more zvat ljubavnika i dogovorit se za itac a da muž nianci ne posujma.
- Je, bi će da je ona stvar na kolinu. Moj čovče ona koja oće radila je to do sad i brez mobihela.
- Ma laške je vako moraš priznat. Evo metnimo reć tebi more kogoda poslati ljubavne poruke a da ja za to i ne znam.
- Ma štae tebi, ali si zagorija?
- Pušti ti oto na stranu ma što jes jes. Možda tebi kogod i šalje poruke a da ja za to pojma nemam.
- Je, sve se tiskaju ko će prija.
- Ne znam ja.
- Ni ja još manje.
- A…bil ti meni rekla da ti, onako recimo greškom, kogoda pošalje ljubavnu poruku ha?
- Ma pušti me bogati nije mi do šale.
- A šta je, jes nešto jelda.
- Je.
- Znao sam bogami, ae reci svom Anti jel ti bar žao kad si već zgrišila.
- Kako mi neće bit žao šta ti je.
- Je li umočija a?
- Kako znaš?
- Pitam onako, a jel je?
- Desilo se.
- Kad?
- Danaske malo pošto si pošo za ovcan.
- Lipo gospemi, ja za ovcan a on se toća.
- Ne toća se nega je pa.
- Znači poslao ti je poruku a ti ni pet-ni šest nega odma poletila podanj.
- Misusovo sveto ako ti nisi maka. Pa je čuješ ti mene.
- Normalno da će past nakon posla.
- Pala sam ja nakon posla, cili dan potežem vodu i perem…
- Mile jel tako?
- Kaki Mile đava ti Milu odnija još ti je na pameti. Nije Mile nega u gustirnu kad sam potezala sić. Kako sam se nagnila pa je iz džepa i zaškričija. Eno ga još se vidi na onom dilu di je plitka voda.
Jadni Ante, napravio je takvu facu da bi lakše podnio prevaru s Milom nego mobitel u gustirni. I šta sad, kad podlost nije uspjela otišao je do staje i donio novi mobitel te ga dao Mariji ali nije ispričao da je slao poruke.
|
