Da ponekad i logika nije logična uvjerili smo se bezbroj puta, no ovaj put kod ovog novog rebalansa proračuna sve je logično, sve je na mjestu, sve se odvija po planu.
Nekada su vlastodršci raju držali na toliko kratkoj uzici da je raja jedva disala jer i ne može se drugačije sa masom, masa je opasna kad se otme kontroli, prospe se, raziđe se i svaka grupica djeluje kao kvasac i raste nova bomba. Onda su vlastodržci svoje kurire ili promatrače svjetine pitali: „Šta kažu?“ „Bune se i viču gospodaru“. Odgovorili bi psi zaduženi za čuvanje stada. „Onda steži još.“ „Ali....“, „Nema ali, steži i reži bolje ja njih nego oni mene“.
Reče debeli gospodar i zadovoljno se počeška po mješini.
„Šta sad kažu?“ „Ništa ne kažu gospodaru, mirni su i gledaju u zemlju, pognutih leđa i umornog koraka, jedva hodaju.“ „Malo popusti ali malo, jer sad su spremni na žrtve.“ Mudro će drobonja.
Dakle ima logike, i te kako ima u ponašanju naše vlasti. Ne smije se dopustit raji da dobije na vremenu, da počne razmišljat, da uključi mozak. Ovako smo zabavljeni svojim jadom, mučimo se za golu egzistenciju i ne pada nam na pamet bilo koja druga ideja a kamoli organizirat prosvjede ili nešto slično.
Cijela igra oko rebalansa na koncu se svodi na to da se nas, Male drži na ular sa pojašnjenjem iz punih i debelih usta da je globalna kriza i da svi moramo ravnomjerno podmetnit leđa.
Isti, potpuno isti koji su nas doveli u ovu situaciju sad kažu da će državu izvuć iz krize uz opasku: „Neki bi željeli vidjet državu na koljenima ali to ne bute gledali.“
A radi čega ste nas doveli do ovoga gdje smo sad, gospodo, jeli se omaklo ili slijedite dobro razrađen plan?
Koje velike riječi velikog majstora, k tome još u kameru migne onom iz sjene na jahti i smiju nam se, „Stoko sitnog zuba šta vi znate“, stoji im na usnama.
Da je ovo potpuno logično govori i činjenica da je za uredski namještaj predviđeno brdo kuna, da je za promidžbu vlade predviđeno brdo kuna, da je za intelektualno vlasništvo izdvojeno brdo kuna?
Intelektualno vlasništvo? Gospodin Hebrang je rekao da bez sredstava za intelektualno vlasništvo nema ni proračuna za iduću godinu, da bez toga ne može država funkcionirat. Je li moguće da za sve ove novotarije koje nam podastirete plaćamo vanjske suradnike pa nam „cvjetaju ruže“ zahvaljujući neotkrivenim „anštajnima“? Je li moguće gospodo da primate plaću samo za to da pokažete svoju figuru? Je li moguće da ova pametna riješenja koja donosite, ustvari-uvozite?
Ako nije tako onda vi sami naplaćujete svoje usluge državi, a svaka vaša ideja iznova nas pokopava. Redovna plaća se kao podrazumjeva, pa nećemo valjda o plaći zborit radi nje dolazite na radno mjesto. I sve te premije za intelektualno vlasništvo sasma legalno i po zakonu trpate u svoj žep koji očito nema dna.
Zamislimo sad, svekoliko pučanstvo, ili ne moramo ni zamišljati samo čekajmo ako uspijemo izdražati. Nakon ovih novih harača kad žepovi nabubre, zamislimo da proglase bankrot države... nema se...gotovo... i to sasvim legalno i po zakonu i još sebe nagrade sa lovom koja je određena za intelektualno vlasništvo. Sasvim legalno. Riješenja koja se nude i okarakteriziraju kao intelektualno vlasništvo ne moraju automatizmom biti i dobra riješenja jer to je novotarija i kao takva ocjenjuje se nakon što zaživi a ako ne bude dobra... a božemoj, napravit ćemo drugo riješenje i ponovo naplatit pa nećemo valjda raditi besplatno.
Ili slijedeće. Zamislite da sada odbjegli kapetan sklapa sporazum sa Natom o davanju Lastova i Visa za Nato-baze. To je novina, intelektualno vlasništvo, i za te usluge naravno da će ga nagraditi sam Nato, ali nagrada slijedi i, od koga?... Od NAS,... NAS, jer mi smo svi država, mi smo ti koji držimo stupove i onda kad su ti stupovi podmetnuti mlohavi penisi starih prdonja a državu vidimo kao fatamorganu.
Dakle mi ih nagrađujemo sasvim legalno i po zakonu a zapravo su nas doveli na prosjački štap i rasprodaju malo pomalo Lijepu Našu. I ne bi me čudilo da uz to još budu odlikovani ordenjem i proglase si nacionalnim herojima.
Došlo je vrijeme kad poželim otići „negdje“, možda u nekom dubokom snu, tamo gdje ne moram strepiti kako preživiti, kako režije platiti koje mi odnesu tri četvrtine penzije. Negdje za ne osvrtati se oće li me kogod pregazit s autom zato što sam ga krivo pogledao. Tamo gdje ne moram biti sudionikom događaja „idemo dalje“ a na rubu smo provalije.
Lijepa Naša,... jesi lijepa i mogli smo lijepo živiti što od tvoje ljepote što od poklonjenih bogastava koje nam je poklonio, niti znam tko niti zašto, ali zaslužili ih nismo.
Ali nismo iskoristili šansu, a nekoga moraju okriviti, ovoga puta to ćeš biti Ti. Da nisi toliko lijepa ne bi se zanosili idejom da smo bogom dani narod. Da nisi toliko poželjna i mi bi bili skromniji u svojim očekivanjima, da nisi ovoliko bogata....
Što će ti toliko rijeka, toliko oranica, toliko šuma, toliko jezera, toliko planina, toliko otoka, toliko mora.... bogata si, odvratno bogata, a rekoše da moramo svi ravnomjerno nosit ovaj teret, jelda, e pa, Lijepa Naša, evo došlo je vrijeme da i ti platiš porez, jedan po jedan otok, šumu po šumu, dragulj po dragulj....
Kad smo se tako brzo, sretni i zadovoljni, primakli nekim „egzotičnim“ zemljama učini i ti, zemljo moja, nešto,... učini bar da nam banane uspijevaju!!
Hahaha, sjetio sam se služenja vojnog roka i vike stražara sa porte kad bi došla posjeta takve vrste.
- Hej,... hej ti... javi Miloradu da mu je došla keva s 3.14čkom.-
Psst, jopet je došla, aha, i sad (mlađi) samo pjevuši (ali ga je gadno slušat), nekakvi blaženi izraz nabacio na facu... nije neurozan niti Z,... što 3.14čka učini od čo'eka.
I taman je svršio dnevnik, oni kasniji,... oni nestadoše.
A u jutro radi i garant, jope' će okasnit, sad ne znam jel da ga pitam da ga budim ujutro ili ne?
Što se tiče recesije meni to nije ništa novo, kod mene ti toga koliko oćeš i recesija i depresija i provizija i televizija i garancija i malezija i tunguzija i poezija i cija i ničija i kad god ne'ko spomene ministrovu mamu u kontekstu onog znojno-dlakavog posla iz svakog kantuna jeka, ija, ija, ija.
Kako se iz svake rupe na elektronici čuje o recesiji moram vam ovo kazat, možda nekom dobro dođe
Da nije to tako bezazleno i ovi moji to vide. Oboje puše, ( ja sam popušio svoj dio) i kontaju kako je duvan skup, bogati ono što daš za dvi škatule duvana moš se prihranit jedan dan, i smisle kako će zajebat tvornicu duvana i kupe oni duvan u najlonu, posebno papiriće a ima i onih smotanih papirića sa filtrom, i onu makinicu koja to mota. I uvatili se posla i motaju,... motaju, za smotat jedan „popuši“, cili mali rutual. Tako ti ujutro uz kavicu motaju i fumaju a vrime ka vrime uteče i ne okreneš se a već je doba ručka. Nakon što se ubaci nešto u mišinu mrvu se odmori pa onda na posal, a posal je nastavak od jutra, ne mota se i fuma nego se fuma i mota. E ali vele da su sad na čistom dobitku jer što bi potrošili na cigarete za jedan dan sad mogu čimburit pet dana, čista računica. Naišla moja ćer i gleda.... „Vid' ... ovo je isto kao kad travu motaš“. 'Enti travu, ni jedna se pomidora ne vidi o' trave, zarasa cili vrt.
Doduše sad više nemaju vrimena čupat travinu jer moraju motat,... motat. Koju gospu država ne uzgoji tih vjeverica više pa da se ne pate 'vako? A šta misliš da je ovo jednostavno... ae ti,... provaj paš vi't.
E, veli on meni da bi morao naučit ponešto skuvat A i red je mislim se ja, ne moš se ženit a ne znati kuvat a koja će te uzest reci pra'o. Ajde rekoh, krenimo od onog najjednostavnijeg, od juhe.
- Evo vako, staviš meso, i dva kumpira, mrkve, selena, zapečeš kapulu pa mekneš sve u ledenu vodu, kad to proključa pokupi onu pjenu i baci jer to je masnoća i šporkica. Onda mekni žlicu vegete i kuva....provaš meso, ako je gotovo onda procidi i skuvaj paštu, jes up....-
- Ae ća ae, muke to, danas ja kuvam.-
Ja poš'o za svojim poslom, ona ostala šnjin... švere se vrtu,...dvi ure po podne je, idem ja na ručak.
- Čuješ ti, a kako ću skuvat paštu nasuvo.-
- ??-
- Ae pogledaj ae.-
Dođem ja, gledam.
- A di je juha?-
- Juha.-
- E, ono što si procidio kroz citku.-
Gleda me, onda uvatio širit ruke, puše...glava u balunu-donja u „portunu“....
- Ae ća ae, danas imamo salame s pamidorama za ručak.-
Gledam ja, sudoper se „smije“, sit i zadovoljan.
- Oli si zaboravio meknit teću ispod citke.-
- A nisam.-
- Ma mi se čini da je ovo od juhe.-
- A je.-
- Omaklo ti se?-
- A nije.-
- A di je meso?-
- Evo ga.-
- A šta je ovo... koks ili drveni ugalj?-
- Ae ća ae.-
Mogu vam reć da salama s pomidorom i nije tako loša... samo nisam nešto gladan.
Kod nas zanatlija ti je osobna uvreda ako rečeš nešto kontra zanata dotičnog a naročito ako dotični slovi kao veliki meštar.
Meni vrag nije dao mira i ja ti kod Labure. (radili smo u istoj radionici) On je slovio kao veliki meštar-limar i naziv svoga zanimanja je stavljao ispred imena kao naprimjer „dr“. Velim ja.
- Meštre moj,... može li se letovat bez kositra?- ( letovati je lotati, lemiti ili kositrovati, za neupućene, recimo laički, meki „var“, spajanje limova.)
Pogleda me iskosa kao da sam maganjan božesačuvaj i odbrusi.
- Ne.-
- Ne... 'si reko.-
- Jesam, ne može.-
- E vi'š... a ja tvrdim da može.-
E to ga je razjarilo jer sam se dirnuo u njegovu branšu di je on neprikosnoveni car i tu nije ni'ko veći od njega, i 'ko se usuđuje, jel...
- Reko sam da ne može i kvit.-
- Može meštre može, kad beograđanin dođe na more reče idem letovat na mor.....-
Jeb'ga nisam ni rek'o do kraja a on potega čekić, bješe nagal čo'ek, i zamanuo, ja se izmakoh i magla a on čekić zamnom, opaaa,... pa u nogu.
Jebemu, uvijek je to sa letovanjem bilo zajebano.
Sad se ja pitam jesu li ovi morski kučki slučajno tute ili, recimo, laju zato što čuvaju dvorište.
Aaa, nije vjerovat našem Vladi, što vi mislite?
A može bit da je to do u tančine razrađen plan i da to odbjegli kapetan vodi operaciju pod nazivom „Morski kučak u kupaćem kostimu“. Dakle prvo spašava turizam tako što će cucke vodit po plažama naših susjeda i turiste navodit u naše more a ministar kontrabas može i dalje svirat qrcu.
I kao drugo postavit će morske kučke na granici u piranskoj lokvi pa ti slovenac umoči nogu ako imaš testise.
Nije on slučajno zadržao kapetansku plaću, pa tko voli više od njega ovu zemlju i more, ae 'ko?
Ae Bog, idem ih malo dražit neka laju.
- Sine moj, nema se, recesija je, ja su ovo moje pemzije jedva mogu prihranit sebe i mater ti,
a ti si Bogu fala zdrav, pametan, sposoban, pa se pobrini za svoj život... puno nas je razumiš,
pemzija je mala.
Mislio je sin,... uključio sve vijuge,... upotio se ma je doš'o do spasonosne ideje.
- Taa, znam ja izlaz iz ove situacije .-
- Reci sine.-
- Ajmo ubit mater,... ti više ne mo'š jebavat, ja ne cicam, što će nam.-
Evo ovih dana čujem, dogovara se prodaja tvojih pluća?
Lipa naša Mati,
zdrmaj se i stresi sa sebe gamad
kad te nismo u stanju sačuvati!!
Đir obalom u jutarnjim satima, nešto prije osam, ispuni mi pluća friškinom a Frida sretno skakuće i njuši okolo bez uzice oko vrata. Tek je počela sezona pa nije navalica, na plaži tek jedna „teta“ prostrla ležaljku i raširila ljepotu po njoj. S druge strane puta su kuće, dvorišta ograđena zidićima i cvijećem.
Dolazi cura sa djetetom od oko tri godine u naručju i boršom na boku poprijeko okačenu preko glave kako i poštari nose. Uz ogradni zid stara žena reže svijeće i cura je pozdravi.
- Dobro jutro!-
- I tebi srićo, uranila ti?-
- Došla sam cugom, ajde sajdi.- Spusti dijete na put.
(Aha, nije domaća, ajmo malo poslušat. Udaljim se nekih desetak metara i sjednem na klupu.)
- A bi'će ti došla radit ode u 'otelima a?-
- Kaj radit, došla sam na odmor, na kupanje i sunčanje.-
- Tribali ti soba ili apartman srićo.-
- Kak znate, treba naravno,... imate „medu“ da malom kupim mleko,... ima tu neki dućan?-
- A di ti je muž srićo?-
- Kaj muž,... nemam ga, kaj će mi.-
- A tila san ti reć da on ode po mliko... nemaš muža, a čije ti je dite srićo?-
- Moje... kaj?-
- A koliko godina imaš srićo?-
- Dvaest 'enu, za kaj.-
- Bilo bi dobro da imaš bokun muža e,... a imaš li para za platit smještaj?-
- Nem para, radit ću nekaj ne, a za kaj će mi muž... da ja perem i hranim tuđeg sina.. to pak ne bu videl.-
Izvukla je cigarete metnula jednu u usta i nastavila kopati po borši tražeći upaljač.
- I fumaš srićo.-
- Pa kaj, da sam bar onda pušila ne bi sad vodala klinca.-
Ponudi i staroj.
- Hoćete vi jedan španule,... 'sam dobro rekla a, učim ja po malo dalmatinski, aha.-
- Ja fumat?... Nisan ja muško srićo, a učiš a.... to ti se reče španjulet, a 'esi još štogod naučila a?-
- Kak ne, znam kaj su; mudante, škuribanda, pizdica, i ono kak se reče... a, sriću ti vrag odnija....-
- A lipo lipo bome, dobro se školaš, ma nije tako nego se reče, sriću ti vrag odnija.-
- Kaj,... pa to sam i rekla ne.-
- E nisi, zašto da je meni nosi.-
Kako nije našla upaljač malo je žešće premetala i nagnula boršu kad iz nje ispade „gumeni đetić“.
Ona se mrtva-ladna sagnila i ponovo ga spremila u boršu. Baba je obisila vilicu a oči došle ka "pomidore" i učinile skok u dalj.
- Misusovo sveto... a šta je to za gospublaženu,... mora doć susvita ka' se čo'eka nosi u borši, misusovo.- I prekriži se nekoliko puta.
- Kaj je sad, pa to svi imaju ne.-
- Plju svima... i dite to gleda, bidno dite, ccccc.-
- Pa kaj, to je mamina igračka kak i on ima svoje igračke.-
Ženska je uzela mobitel stisla nekoliko brojeva i čeka....
- Čekam te ne... dobro... dobro.-
- Nema ti kod mene slobodnih soba srićo, nianci jedna, sve je krcato, navalili ove godine ka da je mukte.-
- Kaj nema.....-
- Nema srićo nema, slobodno produži dalje.-
Na vrata od kuće se pojavio mladić i dolazi prema njima. Veli baba.
- Ovo je moj unuk Krešo, šešni moj mali.-
No čini se da staru nisu čuli, ni obadali, gledali su se sa smješkom a onda se zagrlili i razmijenili bakterije... dobro cmoking.
- Ista si ka na fejsu,... ajmo... Bako pričuvaj maloga dok joj ja pokažem apartman!-
Babi su opet pomidore učinile skok u dalj i obisila se vilica.
- Ae nemoj sad glumit sipu i puštat crnilo nego pričuvaj maloga, ae.-
Krenuli su prema kući i tek kad su došli kod vrata baba se otkočila.
- Krešooooo, vraga ne izija znan ja štaš jon pokazat,... Kešoooo šta će ti ćaća reć kad dođe s vijađa?- Vikala je baba ka da ribu prodaje.
- Ajde ne puštaj crnilo pa ćemo i tebi nać jednog dedeka.- Okrenula se ženskica i rekla smješeći se.
- Ne triba meni dedek neću ja nikoga trpit i tendit... ne triba mi... Krešooooo ostavi se ćorava posla čuješ li me.-
- Ae ne puštaj crnilo stara sipo, ae.-
Vrata su učinila bup.
- Krešooooo... vraga ne izija ostavi se toga i tebe će smotat u boršu......-
Otpuhnula je raširenih nosnica gledajući u vrata i umorno opustila ramena.
Osjetila je pogled na sebi i polako okrenula glavu. Mali je znatiželjno fiksirao pogledom iščekujući što će napravit ta velika baba. -O Bože-, zavapila je, -jadna dica-...
- A šta ćemo ja i ti a.-
Reče pružajući malome bagavu šaku. Mali je slegnuo ramenima ne progovorivši ni riječi i prihvatio izbrazdanu i grezu ruku. Mala ručica se izgubila u toplini bakinog stiska.
- Šta je ovo za gospublaženu, da čovik ne može ubit oko na miru.- Javio se susjed otvarajući škure, žmirkajući i zijevajući.
- Ćiriš a ćirić, sriću ti vrag odnija.-
- A kaj je Mare,... ne kaže se tak, reće se,... sriću ti vrag donija,... tak ti se reče.- Podrugljivo će susjed.
Ne mogu se otet dojmu da horoznak raka nije kultni. Em što izgleda neobično, em što ima milijun ruku i nogu, em vas gleda ne znate ni otkud, on i utiče na ljudsko raspoloženje a onda kroz to na sve pore ljudskog bića, na osobine, na volju... ma na sve. I tako sam ja sigur da ove jade koji su nas snašli moremo slobodno pripisati znaku raka.
Toliko slavnih je prvi put zaplakalo, a bome i zadnji put se nasmijalo u okrilju tog znaka da sam počeo tražiti datume rođenja poznatih i onih koji su prdeknuli. I onda mi zapelo ovo.
Kralj popa ode. A to čeljade je vazda vodilo računa kako će ga televizija prikazat, kako će izgledat, koji kut, kako stoji nos, rukavi, oni pram kose i tako dalje. Ajmo zeru bliže.
„Šta me gledate tako“. Prvo reklama keramike i cerek pa botuni na košulji,... jesu li tu jesu? I on ode a mislio sam kako je pustio žile i to zalivao da će ostat bar dok je živ. Ali ne, on je vidio da je vrag odnio kesu i ode „kroz podrum“ kako je i doš'o. No eto sutradan se predomislio pa je aktivirao mjesto saborskog zastupnika a i počasni je prezidente u stranci.
Tako sad Lijepa Naša ima dva premijera... kako nema ako se daju dvije plaće.?
Jučer je Šeks kod Stankovića rekao da je taj zakon o plaći premijera donio Račan kad je bio na vlasti? Pa da, oni nisu ni mogli znati koji su oni zakon donili?
Treći kralj koji je prdeknuo je Simo Dubaić. On se, doduše, u minulom svjetskom ratu ponašao kao kralj jer kad bi on okrenuo palac prema dolje onda je radila gever-mašina. Tamanio je ljude kao da su buhe ili uši, sve koji su drugačije mislili. Doduše to je i priznao ma se oni nisu vratili, njihove kosti počivaju u ovoj žednoj zemlji za radi bolesnog uma.
Ona prva dva kralja povezuje sličnost u nastupu jer je jedino bilo važno kako će izgledati na televiziji.
Pa bogamu,... razmišlja naš kralj koji je abdicirao, ja radim za vaše dobro a vi meni dali praznu državnu kasu, pa kako mislite da ću ja upravljat državom, oću li ja iz svoga žepa plaćat, možda bi neki željeli da prodam satove ili što... nije mi jasno. Kad napunite kasu opet ću doć jer ne dozvoljavam nikome da više voli ovu državu od mene.
- Čekaj malo jebaga... ne mo'š tako komparirat stvari, to nema smisla,... to nema veze jedno s drugim.- Javlja se onaj moj nutarnji kontra.
- Dobro dobro, ajde ovako.-
Kralj Simo je tražio dobrovoljce u onome davnome ratu ovako.
- Dobrovoljci napred, 'ko se ne javi dobiće metak.-
Na saboru stranke, jer se stvar nije smjela ohladit, promjenili su statut i glasovanje je bilo dizanjem ruku, kao tridesetih godina prošlog stoljeća. Ae da vidimo ko neće podić ruku, ae da vidimo?
Iskreno reći metode imaju neke sličnosti, jedino kod ovog sa glasovanjem nisu padale glave u pravom smislu te riječi.
- Čekaj malo jebaga opet si zabrazdio, to nema veze s mozgom.-
- Dobro de, ae ovako.-
Da zaključim.
Ako sam ih nazvao tri kralja moraju imati neku sličnost jer i svi kraljevi imaju neku dodirnu točku. Kad mi već nedaš razmišljati tako a ajde pobij ovo.
Neosporno je da su snažno obilježili jedan dio vremena,... da će ih ljudi pamtiti, da su uvijek bili pri vrhu top lista ili jada ili dobra i da ih veže slovo „L“, e to, to im je zajedničko poveznica koja će se pamtiti.
Kad je slovo „L“ ispalo iz titule "KRALJ", ostao je KRAJ.
Birajte isto košta, 5 dana na plažama otoka Bora Bora ili 2 ljeta na
grebenu ivo ivo ?
Prizemlje maloga mjesta
Imali smo u našem mjestu dva svima znana baraćuna Josu i Svetina, bolje reći spužve od oko devedeset kila kojima ukućani nisu dozvoljavali liječiti „dehidrizam“ kod kuće pa su se ljudi snalazili kako umiju. Kupili bi, ali češće nabavljali, boce pića i nosili u grmlje jer su dokučili da je tamo najsigurnije, a u okolici našega mjesta falabogu ima zelenila i viška i sakriju bocu pa svako nekoliko vremena šetnjom navrate, tankiraju se i produže. Dobili su i titulu „šumari“, e sad jeli to radi toga što su često boravili u šumi ili zato što im šumi u glavuši... ha?
Na upit što piju, znali bi reći, -sve osim mazuta-, ae ti sad to napoj.
Bilo je to ono doba „bez satova“, doba kad se živilo na kredu ali se i vraćalo. Doba koje nije valjalo a sad znamo da je za „maloga čovjeka“, i za poštena čovjeka bilo najbolje! Doba kad se znalo veseliti i bez tableta, bilo je dobro a za bolje nismo znali. Doba kada se kralo a nikad ništa nije falilo. Doba kad si se imao kome požalit pa bi vlast radi primjera i zbog straha drugima kažnjavali. Doba kada se radi pogrešne riječi išlo u pržun. Doba koje je za nama za kojim ćemo radi nekih stvari žaliti, doba kojega se radi nekih stvari ne želimo sjećati.Bilo je to i doba kada smo bili mlađi i sve nam je bilo ljepše.
Na kraju sela je bila velika moderna klaonica (sad je to devastirano).
Na drugoj strani veliko inino skladište odakle se gorivo razvozilo po crpkama, a kontra njega sabirač ili otpad.
Svetin kao mladi umirovljenik njuškao je okolo i tražio i istraživao a poznavao je svaki kamenčić, svaki kantun, svaku slomljenu grančicu. Čini se da je to bio veoma unosan biznis.
Njuškao bi po sabiraču i skupljao mesing i bakar i bacao preko žice a kasnije pokupio i donosio istima prodavat.
Mesari bi uvijek za sebe spremili dobar bokun mesine i dobro bi to zamotali i prebacili preko žice a onda izašli vani odšetali iza zida i pokupili pa u auto. Stražar ne bi ni znao, ali ih je Svetin nadmudrio.
Kad neko prebaci preko žice smotuljak on ga pokupi i bris. Jednom je nastala grdna svađa među mesarima da je intervenirala policija i bogami gadno je bilo. Nekoliko mesara je svršilo u pržun a jedno vrijeme meso nije letilo preko žice, uzalud je „kontrolor leta“ čekao u žbunju.
Isto je bilo i sa gorivom iz ininog skladišta. Preko zida visokog dvaipo metra a sa one strane prema šumi gdje je žica bila iskidana spustila bi se kanta od dvadeset litara benzina i kasnije bi se pokupila. No Svetin je po prokušanoj metodi to dobro koristio i skupljao. Kasnije bi gorivo prodavao.
Jednog dana čulo se prodorno zavijanje sirene od hitne...uskomešalo se cijelo naselje. Pokupili su Svetina, imao je pun qrac slomljenih rebara i ruku, a glava je pošla teke na dežbjego.
Nije ga bilo nekoliko mjeseci na „poslu“, no prebolio je zahvaljujući valjda redovitom ispiranju alkoholom iznutra. Po povratku nastavio je sve po starom, usudio bih se reći, još i žešće.
No nevolje kad krenu....
Josi je počelo nestajat „gorivo“ iz boce a da ga on nije pocicao. Ljut Joso, vrati se doma i uzme flomaster od maloga i na bokun karte od škartoca napiše poruku.
- Svetine ne diraj moje piće.-
I 'ko zna koliko bi to trajalo, a zacijelo bi prilično jer se dobro uputio u posal, ne da je magistrirao ono ka oni maneken od političara, nego je doktorirao na boci i drpingu.
Našli su ga tek sutradan...., mora biti da je na brzaka dobro potegnuo. Ha, a „sve osim mazuta“ je preširok pojam a boca sve trpi.
Na isti bokun karte zidarskon olovkon je pisalo.
- Niti pio niti bio tute.-
Neovisno pitanje.
Napusti li ptica gnijezdo kad se u nj usere.?
Desno-lijevo
Nisam baš o tome vodio puno računa da li lijevo ili desno, meni je to bilo nekako svejedno, bitno da je tu. Doduše je da se malo pozna a božemoj ne može se sve sakriti a pravo reći zašto bi i sakrivali, ono istina je da ima ljudi koji ne žele da im se ocrtava i da se vidi di mu stoji pa to nekako kamufliraju, podese, namjeste ali sve u svemu on je tu.
Kako smo različiti inače po svemu tako smo i po tom detalju nejednaki pa gledajući po izbočini kod nekoga je taj detalj veći kod nekoga manji, kod nekoga se ne vidi, kod nekoga lijevo, kod drugih desno. Čak kod nekih osoba to promijeni liniju hlača i sam izgled na tom mjestu a znaju čak hlače biti i poderane naročito rebatinke koje se inače najviše i nose.
I pade mi jutros na um, ono radi promjene, da ga s lijeve strane prebacim na desnu da vidim imali neke razlike. Iznenadilo me kako je to drukčije izgledalo, ma skroz kao da nije moj onaj isti, stari, nego pari nečiji drugo, nikako se naviknit i nać zavaj ono da ne smeta. Činilo mi se kao da mi je još jedan došo u goste pa ono u sebi kontam ne znam ni sa ovim jednim što bi a kamo su dva.
Izdurao sam cijeli dan tako s njim na desnoj strani i vadio sam ga nekoliko puta i skoro svaki puta bi ga stavio na livo pa se ispravim. E što ti je navika. Drukčije sam se i osjećao, malo mi je smetao... možda i nije prava riječ, nije smetao ali me na neki način stalno podsjećao na svoju prisutnost, osjećao sam ga.
E tu su žene u velikoj prednosti i ne mogu to poreći, jesu, jer mogu obući one hlače što ih ležeći moraju nategnit i nema prostora niti koliko bi se žilet utaka a kamo što drugo.
A baš one, žene, najviše zagledaju u te izbočine na muškim hlačama i komentiraju ili bar zamišljaju, procjenjuju ili okrenu glavu, pih. Na koncu nema im se šta ni zamjerit jer one najbolje i barataju s njim da li iz ljubavi ili iz potrebe ili i jednog i drugog ali vole da im je u ruci, na koncu težak bi život bio bez njega ili čak nemoguć a pogotovu sa praznim.
A šta možemo kad je potreban.
Na kojoj ga vi strani držite?
Da upitam i dame bez uvrede, je li vam bitna veličina i kakve boje volite da je vaš takujin?
