Hahaha, sjetio sam se služenja vojnog roka i vike stražara sa porte kad bi došla posjeta takve vrste.
- Hej,... hej ti... javi Miloradu da mu je došla keva s 3.14čkom.-
Psst, jopet je došla, aha, i sad (mlađi) samo pjevuši (ali ga je gadno slušat), nekakvi blaženi izraz nabacio na facu... nije neurozan niti Z,... što 3.14čka učini od čo'eka.
I taman je svršio dnevnik, oni kasniji,... oni nestadoše.
A u jutro radi i garant, jope' će okasnit, sad ne znam jel da ga pitam da ga budim ujutro ili ne?
Što se tiče recesije meni to nije ništa novo, kod mene ti toga koliko oćeš i recesija i depresija i provizija i televizija i garancija i malezija i tunguzija i poezija i cija i ničija i kad god ne'ko spomene ministrovu mamu u kontekstu onog znojno-dlakavog posla iz svakog kantuna jeka, ija, ija, ija.
Kako se iz svake rupe na elektronici čuje o recesiji moram vam ovo kazat, možda nekom dobro dođe
Da nije to tako bezazleno i ovi moji to vide. Oboje puše, ( ja sam popušio svoj dio) i kontaju kako je duvan skup, bogati ono što daš za dvi škatule duvana moš se prihranit jedan dan, i smisle kako će zajebat tvornicu duvana i kupe oni duvan u najlonu, posebno papiriće a ima i onih smotanih papirića sa filtrom, i onu makinicu koja to mota. I uvatili se posla i motaju,... motaju, za smotat jedan „popuši“, cili mali rutual. Tako ti ujutro uz kavicu motaju i fumaju a vrime ka vrime uteče i ne okreneš se a već je doba ručka. Nakon što se ubaci nešto u mišinu mrvu se odmori pa onda na posal, a posal je nastavak od jutra, ne mota se i fuma nego se fuma i mota. E ali vele da su sad na čistom dobitku jer što bi potrošili na cigarete za jedan dan sad mogu čimburit pet dana, čista računica. Naišla moja ćer i gleda.... „Vid' ... ovo je isto kao kad travu motaš“. 'Enti travu, ni jedna se pomidora ne vidi o' trave, zarasa cili vrt.
Doduše sad više nemaju vrimena čupat travinu jer moraju motat,... motat. Koju gospu država ne uzgoji tih vjeverica više pa da se ne pate 'vako? A šta misliš da je ovo jednostavno... ae ti,... provaj paš vi't.
E, veli on meni da bi morao naučit ponešto skuvat A i red je mislim se ja, ne moš se ženit a ne znati kuvat a koja će te uzest reci pra'o. Ajde rekoh, krenimo od onog najjednostavnijeg, od juhe.
- Evo vako, staviš meso, i dva kumpira, mrkve, selena, zapečeš kapulu pa mekneš sve u ledenu vodu, kad to proključa pokupi onu pjenu i baci jer to je masnoća i šporkica. Onda mekni žlicu vegete i kuva....provaš meso, ako je gotovo onda procidi i skuvaj paštu, jes up....-
- Ae ća ae, muke to, danas ja kuvam.-
Ja poš'o za svojim poslom, ona ostala šnjin... švere se vrtu,...dvi ure po podne je, idem ja na ručak.
- Čuješ ti, a kako ću skuvat paštu nasuvo.-
- ??-
- Ae pogledaj ae.-
Dođem ja, gledam.
- A di je juha?-
- Juha.-
- E, ono što si procidio kroz citku.-
Gleda me, onda uvatio širit ruke, puše...glava u balunu-donja u „portunu“....
- Ae ća ae, danas imamo salame s pamidorama za ručak.-
Gledam ja, sudoper se „smije“, sit i zadovoljan.
- Oli si zaboravio meknit teću ispod citke.-
- A nisam.-
- Ma mi se čini da je ovo od juhe.-
- A je.-
- Omaklo ti se?-
- A nije.-
- A di je meso?-
- Evo ga.-
- A šta je ovo... koks ili drveni ugalj?-
- Ae ća ae.-
Mogu vam reć da salama s pomidorom i nije tako loša... samo nisam nešto gladan.
