Počelo je u Primoštenu (Petrinovcu) na trampulinima. Uspješan završetak
boravka jedne generacije djece u vrtiću, valja na jesen u školu.
Trampolin se veseli i teti
Dida vidi golf dvica!
Lijepo je i na plaži i u ladu.
A onda uz brdo i dobrodošlica.
Jurlinovi Dvori. Nazvani po didu Juri (Jurlija, predaci doseljeni iz Bosne
priča don Stipe. Dvori su spomenik kulture pod zaštitom RH.
Mara meštrovica o' kužine sprema nam slasne zalogaje pod peku.
Don Stipe, kratak pregled povijesti i sadašnjosti dvora.
Bilo je i takmičenje u jedenju kruha za mame i maništre za muške.
Gostimo se Marinim specijalitetima.
Ima se šta vidit.
"Armanijeva" obleka.
Šumpreš-pegla ili bi dubrovčani rekli utija.
Knjiga utisaka.
Ručni mlin za brašno ili žrvanj.
Alat koji je neophodan u seoskom gospodarstvu, od srpa i čekića do kotla i torkula. Ima svega da je naprosto nemoguće sve nabrojiti. Teta je kazivala što je što a ja sam naravno pomagao jer se to još uvijek upotrebljavalo za vrijeme mog djetinjstva.
Potkova za ovce, rekla su djeca.
Dok smo ova teta i ja objašnjavali jedna druga teta meni iza leđa je diskretno pitala moju ćer.
- Ko je ovaj?
- To ti je moj tata.
- Što je čovjek po struci kad sve ovo zna... voditelj u muzeju?
- Ma kakvi, on ti je samo muzejski primjerak!
Nađimo se,
u portu djetinjstva,
gdje mirišu rolika
i žuka
nađimo se
tu gdje kamen cvjeta.
Nađimo se,
pogled će se prosut
po sjećanju
i duša se razliti ko more,
gdje smo nikli
i lovili radost
ostao je krnjatak o' zuba
tek da smeta
da nam želju zove.
Nađimo se
čekaju nas smokve
čekaju nas rogači i murve,
iza starih vrata
iz tišine
izniknut će vrijeme.
Nađimo se
otprta su vrata
radi srca ili radi oka
čekaju nas materini skuti,
naša mati je
i naša Boka.
Ovo je bila udarnička šetemana, mlađi je uzeo pet dana godišnjeg i reče da navalimo raditi u potkrovlju jer smo bili teke zaostali (čuj zaostali, a tko pametan radi). I odma bi počeli kad se on digne iza devet uri,... kao ljut što ga nisam probudio, a kad ga zovem..... ma.
E, onda dođe vrijeme od ručka pa me pita što ćemo ručat,... a ja cijelo vrijeme šljakam. Tako je to kad nemamo žemske u kući da nam parićaje, imamo Fridu ali ona zna samo papit.
I tako ti ja i mlađi dijelimo stan u prizemlju. A unutra ti to izgleda ka da je bomba pala, šporkih čarapa nema jedino u frižideru, a ostala roba je složena tamo di i čarape, on za doć do postelje mora imati bokun štapa da gurne u stranu ono s poda. I veli ti on:
- „Čuješ tii“, dolazi mi cura u petakvečer, može li ona spavat kod mene u sobi?-
Ma znao je on šta ću reć samo zajebaje jer voli čut potvrdan odgovor.
Došo petak. On ga proglasio neradnim, veli mora pospremiti stan. Joo kako bi lijepo bilo kad bi mu draga svakog tjedna dolazila. Meni veli „Čuješ ti“ ajde ti plati račune nemam ja vrimena.
- Ali nemaš ti „vrimena“ nijedan mjesec?-
- A nemam viš da radim.-
I tako ti je on meni promijenio ime i zove me „Čuješ tii“ i to izgovara onako buntovnički s povišenim tonom. To je ono životno doba kad mu se čini zazvati Tata ili Ćaća djetinjasto a da me zovne po imenu čini se još rano. Tako se neko vrijeme zovem „Ču-ješ-tii“, ne zvuči loše jelda, pari žuti.
Uvatio se on sređivanja, čišćenja, pranja,... uglancao wc,... ja ušo unutra pišat a on uvatio vikat iz sobe da šta on čisti kad ja šporkajen, a di ću.... u sudoper? I tako je ovi petak bio u znaku čistoće.
Došlo je veče. Vrijeme da on pođe pred Nju, normalno da neće odma doma tako da sam ja bio komodan sve do blizu devet uri.
Frida je naćulila uši onda nešto zagrintala i istrčala vani, dakle tu su.
Klasika, pozdrav, dobrodošlica, kako si, bla, bla, bla, a onda se odu javiti i njima na katu.
Nakon desetak minuta dolaze i on će:
- „Čuješ tii“, oću li stavit večeru?-
- 'Si spremio nešto?-
- Je, moraš ti... ajmo večerat ajmo gladan sam.-
I tako je on postavio stol, ona je tila pomoć ali joj nije dao, di će gošća radit. Sjeli smo i oni gledaju u mene.
- A, aha.... da zahvalimo za ovu hranu... Gospodine blagoslovi ovo jelo koje si nam podario a koje sam ja platio....-
A oni se ufatili smijati, jebe se njih. I pogodio sam bogami, jer čim su ubacili oni zalogaj na kraju on veli.
- Čuješ ti, idemo mi spavat i nemoj sad svaki čas ići u kupaonu e, jer i mi trebamo.-
- Jel' smim ikako.-
- Smiš sad i onda lezi šta'š se dizat, ajde moš i u ponoć, jel' ti to dosta.-
- A u jutro?-
- Ujutro ti moš u osam i onda ajde u šetnju do podne.-
Onda se ja stao misliti da mu nije Hile bio što u rodu,... a nije. Dobro, rekoh ja.
I povuču se oni u svoju odaju a onda odoh i ja obavit pranje nogu, zubi i pišanje i u sobu, činit kuco.
E, ma zaboravio sam pitat jel mogu između deset i ponoć doć u kužinu napit se vode. I taman jedno petnaest minuta kako su legli, ja pokucam na vrata.
-Kuc kuc, to sam ja, „Ču-ješ- ti“, nebi tio smetat samo da pitam... -
Muk.... onda se on oglasio.
- Ma zamisli....-
A onda se prosuo ženski smijeh.
Pitam ja vas, jesam li što naopako učinio, a?
Imali smo drugi krug izbora za gradonačelnika četrnaesti lipnja ove dvije i devete. Kako je to u nedjelju a subota je za mučanje, ostao je petak za feštu, za reći još jednom glasačima ako se što zaboravilo, prevaliti preko usta još koje obećanje, malo potkupiti glasače sa pićem i žderilom i naravno mjuzom.
Na rivi je bila Seve (Koraljka, jel' seva ili ševa?) a na „poljani“ Prljavci i ako je rečeno da se na „poljani“ ne smiju održavati politički skupovi. Sada već bivša gradonačelnica bila je tamo, božemoj, samo gost Prljavcima?? Hhhaaa.
Jelo se i pilo na račun stranke, pokazivalo osobnu kulturu, i pripadanje.
Bila je tu i meni bliska mlada žena sa svojim mužom i djecom jer ona ti ima neku facu iz stranke na položaju i mora za njega glasovat jer je on glavna veza za riješavanje problema, kao u prvobitnoj zajednici, rodjački. Razularenost koja je inače prisutna na takvim skupovima kulminirala je pa je u jednom trenutku izvjesni dasa koji je dobrano potega čok, odgurnuo mladu ženu, zvat će mo ju Kata. Kata inače škrpun po prirodi uz sočnu beštimu odgurne njega i pokloni mu dec prvoklasne bale. Ovaj sretnik odgurne Katu i ona preko svoje male padne na pročnik. E sad njen muž stane u obranu žene i ovome priprijeti. No dasa ne bi lijen i muža nekako dovati i parkira ga na tlo i baci se na njega da ga dokrajči.
Ljudi su fino napravili „arenu“ okolo njih i zabavljaju se promatranjem dok Bodalec tuli a arijom vijuga vonj jeftinih pljeskavica na vrućoj lati.
Djeca skriče a Kata skoči dasi na leđa uz ratne pokliče i poteže što se potezati može, uši, nos, košulju, kosu....
Mala se sva trese od ushićenja i stiska zube i šake i navija za mamu ali ne propusti i ona opalit nogon jahača i viče;
- Nokautiraj ga mama, nokautiraj ga.-
Onda Kata zamane i promaši prvoga, naravno, ali ne i onoga ispod.
Muž ispod viče:
- Ne tuci ga više, 'n' ti nediljne dane.-
I dok ga Kata ore noktima on ga je odispod pošprajca livon pa desnom,... i vitez je klonio. Dva loša središe ološa.
Kata se skinila s njega ka razjarena lavica, samo je falio tarzanov krik, ono taman je počela, borba se taman razvila a i ona ga je razvaljivala a on odustao, ae kvragu.
Uto dođe neki trokrilni ormar od redara i uvati jednom rukom klonulog viteza a drugom muža i uspravi ih.
Kata vidjevši priliku za napad zagrize u ruku klonulog iz petnih žila.
Razočarana pokupila je zub u šaku. Puka je oni skupi implatat. Odnio vrag iljadu i po ojra.
I dok mi je frfljajući pričala štoriju opet se žestila i rekla da to neće olako svršit nego će podić tužbu.
- Koga ćeš tužit.- upitam.
- Kako koga,... šta koga, iljadu i po eura mi je vrag odnio.-
- A je stvarno,... ma daj se smiri, koga'š tužit ženska glavo, niti ne znaš kako se zove.-
- Doznaće se e.-
- I šta'š ga tužit da ima debelu kožu, a?... Vako ti napravi kad si već dobra sa otim mrdalom iz
stranke znase. Reci da ćeš tužit gradski ogranak esdepea ali da nemaš love, jer kao doznala si da je ono s debelon kožetinom bio esdepeovac, e onda ćedu ti oni pomoći jer im to ide u prilog i to im je prilika da onima okaljaju obraz. Viš a onda ćedu esdepeovci da skinu ljagu sa sebe angažirat koga već treba i naći će se krivac i to je to, kužiš?-
- Ajme čekaj da to zapišem, tako ću i učinit, a ko će platit zub?-
- A 'ko će...'ko će a ti, i ostavi se govedine uvati se škampa i blitve.-
I sad neka mi netko reče da nije demokracija skupa!
Pozvani smo na krizmu, ja i moje unučice (za biti iskren i nisu više unučice). Vozili se blizu uru vremena i došli pred kuću a tamo već krcato, enti ka da je svadba. Ispozdravljali se, izbalili se i valja poć u crkvu jer u jedanaest počinje misa. Kažem ja mojoj pratnji da ćemo mi pjehe to je desetak minuta a veli mi prika:
- Neš uvatit misto ideš li pješke, bit će već puna crkva.-
- A što misliš zašto idem pješke.- Nasmiju se unučice, i oma prihvate moj prijedlog.
I tako ti mi došetamo do crkve kad je misa već počela, ha, kako nije bilo mjesta ostali smo vani a vrijeme sunčano (lipanj) pa smo stali s one strane di je ladovina i sjeli na klupu.
Rekli su mi da ih moram čuvat da su u ludim godinama (a koje su pametne?) i da ne naprave barušku. Dobro reko' ja, no kako nisam ponio nikakav konopac da ih zavežem za nogu o' klupe, otperjale one ka leptirice, „svaka 'tica-svome jatu“.
Ja se prosuo po onoj klupi skoro u horizontali sa rukama prekriženim na prsima i gledam, gledam mladost u veseloj šetnji,... kako se gledaju,...dobacuju,...kako raste adrenalin a bogami i još po nešto. Usta se svako malo rastegnu u smješak... pa kikotanje,... onda se poneko izdvoji i ode iz vidokruga. I žamor neprimjetno utihne, ljepota me zanijela kao dobro vino.
Zelena travica među stoljetnim hrastovima i pokoji cvjetić među kamenjem povirio iz trave a velika stabla štite ih od nemilosrdne pripeke kao svog najbližeg, kao svoje drago, kao svoje čedo. Koliko li dugujemo tim biljkama, tom životu koji od nas ne traži i ne treba pomoć, koji nas šutke trpi i prima u i pod svoju krošnju, štiti svojim hladom, daruje svojim plodovima. A mi, humanoidi,... ma ke humanoidi više bi pristajalo hemeroidi, kad god nam se prohtije otpilimo, sasječemo, spalimo....
Lijepa moja zelena dolino.
I odluta moj pogled tamo u blizini ogradnog zida iza crkve ispod hrasta do jedne skladne figure okrenute mi leđima. Gusta su tu stabla, što hrast, što čempres podnose jedno drugo u susjedstvu i skladno provode godine, reklo bi se da se vole.
Kosa podignuta u „punđu“ boje meda otkrila je dugi bijeli vrat koji kao da nikne iz kragne roza majice. Ta bjelina izaziva trnce i mami i zove. A na zov mora biti i odazov.
A suknja malo iznad koljena otkrila je vitke i pune noge na čijim stopalima lagane sandale skriva trava.
Tako jednostavno i skladno. Nesvjesno se ustanem. Tek mi je šesnaest godina, i krenem ka cilju. Kao vojnik u žestokom boju kad mora osvojiti utvrdu i ja sam prihvatio svoj zadatak
i bez ostatka se predao čulima i zovu prirode.
Ukočim se, nema gledanja ni lijevo ni desno, zabacim ramena, isprsim se, ništa se ne miče na tijelu osim nogu, kao u crtiću. Dišem tek toliko što moram da torzo ostane u napuhanom položaju. Da imam sličnosti sa puranom pomislio bi da smo u rodu.
Taj put tako dug, tako sladak a tako neizvjesan, bješe posut i cvijećem i brukvama, kao da prilazim onoj utvrdi, s laganim grčem u trbuhu i nadom u srcu, ostade iza mene i ja se kao puma primaknem s leđa. Sad majčin sine, da vidimo što si naučio, kreni.
Otvorim usta da izgovorim onu čuvenu rečenicu,... ne izlazi ništa....
Pokušaj drugi.
Nekakvim kriještavim glasom ka da nije moj, baš sam se iznenadio kao da je to neki drugi ja u meni iz susjednog plemena,... progovorim.
- Mala ja ti se puno sviđam!-
Prenula se i okrenula, sad bi bilo bliže istini, umjesto „oči u glavi“ reći, glava u očima, tolika su bila ta dva oka.
A bome sam i ja štrecnuo toliko da sam morao pridržati moje da mi ne ispadnu.
- Ajde đavle tamo, šta ti je.-
Otpuhnuo sam bijesno kao dišperani konj, više ljut na samog sebe nego na nju radi nesmotrenosti i brzopletosti. Jo da mi je bilo nokautirat toga ja iz drugog plemena. Ona je bila ljuta, šta ljuta, bijesna, a bome imala je i pravo jer, očito sam joj pokvario spoj.
- Jesi faca al' si kreten.-
Počastila me iskreno sa tolikom dozom otrovi da se moglo otrovati cijelo ono pleme. Prozborio sam začuđen.
- O'kle ti ode?-
- O'kle, o'kle... sve si usrao... sad idem doma.-
Preko oka sam zapazio jednog momka koji se približio na par koraka pa kad me vidio zastao je razočaran, ljutito je otpljunuo misleći da je prevaren, okrenuo se i bez riječi nestao.
- Jel vidiš što si učinio, a toliko sam se radovala, spremala za ovo i posudila sam maicu i kotul i frizuru napravila a ti...-
S koliko li je to tuge rekla, s koliko boli da sam se doista osjećao kao kreten. Mrzila me u tom trenutku, mrzila iz dna duše a imala je pravo. Pogled je pao ali su me ostale gledati dvije suze moćne kao nebeski sudac. Ako sam imao zadatak da je čuvam nisam joj smio priredit ovakav šok, ona to nije zaslužila.
- Ali nisam te poznao,.... da si mi bar rekla...-
- Je, pa da me rečeš materi ... i ti si mi brat.-
- Ali ne bih te rek'o materi, majke mi.-
- Sad je i tako gotovo, nemoj pričat o ovome,... oćeš, ja ću poć vratit robu i obući svoju pa ću doći doma.-
Ljudi su počeli izlaziti iz crkve, stavili bi na glavu klobuk ili kapu a žene maramu i skrušeno i dostojanstveno, duhovno nahranjeni odlazili prema izlazu šematorija.
- Dida, dida, didaaaa.-
- Aaaa, šta je didove.-
- Zašto nam to radiš, nećemo više s tobom ić, da znaš.-
- Šta vam radim, didove.-
- Onako se kao smijuljiš, držiš oči otvorene ali ne gledaš pa smo mislile da si.....ono, znaš.-
- A bit će da sam zadrijemao e.-
- Ma nisi spavao e,... ajmo čekaju nas da se slikamo.-
- Oli je gotovo.-
- Da šta je, ajmo, ajmo e.-
- Dobro idem. Znaš da ti lipo stoji ta roza majica, jeli tvoja.-
- E moj dida, jesi faca al' si... ...-
- Znam.-
„Od kad sam ja na vlasti podigla sam ljudima kvalitetu življenja,(sve se tučemo nogama u guzicu o' sreće), lakše se diše, (a smrad iz otvorenih kolektora?) nema gužve po gradu, (ljudi se vuču ka pantagane, o' gladi), deponij smeća je povećan, (radi onoga što si bila obećala Splitu), nema nezaposlenih, ono malo na birou....“ , da malo?????
Laž laž laž, sve je samo laž. A politika je ovo:
Vrnio se ja iz grada a vrime o' marende, a zamirisala riba s gradela, a benti dimne signale. Evo i susid promolio vani, lino, vuče nogu za nogon, ne da mu se njanko usta otvorit za dobro jutro reć a kamoli što drugo, more i dobar dan, deseta je ura.
- Evala Ive što radiš dobroga?-
- E Joso, a što ću radit, ka da iko pametan radi?-
- A taman tako, a bome i vrime je o' marende, es ti ćagod ubacio u kljun a?-
- Ne ja, ne da se meni prije ručka.-
- A nebi se mašio za bokunić ka' ovako fino vonja?-
- Jedino da mogu popit čašu, eli ono Frane dimi a?-
- Deboto je, pari lokarde jelda.-
- Hm,... ja bi reko srdela.-
- ..... Lokarda!-
- ..... Srdela!-
I ne popuštam ja a bome ni on, i onda ti u takvoj situaciji ostaje jedino, ruka.
- Amo u marendu.- reko' ja.
- Kak'u marendu?-
- Ja velim lokarda, ti srdela, ko izgubi ispeče kilo ribe za marendu.-
- A vino?-
- I vino.-
- I peć?-
- I peć!-
- Bacimo okladu onda idemo povirit ko' Frane 'eli srdela oli lokarda, el pošteno?-
- Je... evo ruka, sa' je gotovo jel tako.-
- Šta je gotovo?-
- Oklada je pala ko izgubi plaća, 'esmo rekli tako?-
- E, jesmo, tako je.-
- Onda mi sad moš reć kako si sigur da je lokarda.-
- Kako... po vonju, prvo ima jači vonj o' srdele, onda malo je vonj ka nakisel i treće,..... vidio sam ga kad je nosio lokarde.-
- Aaa, tako...-
- A kako si ti sigur da je srdela?-
- A fino, skupa smo bili na ribarnici i on je kupio srdele a ja lokarde i onda sam ga ja nagovorio da on nosi moju a ja njegovu i razdvojili se.-
- Aa,... a radi čega.-
- A da se ti uloviš, ae sad naloži vatru vidio sam da si i ti kupio. Aa što volim politiku!!-
P.s. U šibenskom sexshopu, između izbora za gradonačelnika, u deset dana, prodano oko 3000 puzdraša,
jedan đoka-jedan glas, pa ne'š glasovat a!!!
Dok je išla ona serija na telki , „Ćiu ćiu tup“, dobar dio ženske čeljadi se bio zaljubio u onoga zgodnega popa, (odnio vrag i televiziju), i tako je pao tabu da se popi ne smiju dirati žemskih pa su žemske krenule masovnije ići u crikvu a pogotovu ako je pop bokun za oko.
I oni su živa bića a kako reče velečasni: „ I mi smo ljudi a one potribe imam i viška“, pomolali su osjećajima i bogami ufati se župnik Kate i nagovori je da zatrudni sa mužom, kao onda nije grijeh činit one stvari jer ne mora šaltat u rikverc i prosipat sjeme, a to je grijeh.
He,.... ali je navikla maca na ribu, pa kad je rodila muškića i jopet je počelo svrbit nastavi pop i dalje sumporavat i glumit vatrogasca, i bogami je to duralo jedno lijepo vrijeme dok se nije počelo šuškat. Ljudi ka ljudi, ne mogu mučat i gledat svoja posla ili je to iz straha da i njega ne zapadne slična sudbina , da mu se ne poveća dječji doplatak.
Kad je već bilo jasno, kad su i kokoše o tome pričale, odluči se Markan na osvetu.
A kako se mo'š popu osvetit? ( Ovo POP, kao skraćenica znači : „Pater omnium pauper“, što oće reć, otac svih siromašnih, ali meni svećenik veli da nije to?)
Kako ćeš mu se osvetit kad nema žene, nema djece (?) ni kučeta ni mačeta. Jedini način je ošinut ga po žepu i ako ni to nije ništa jer si opet vjernike oštetio, no zadovoljština u svakom slučaju jest.
Naš ti se Markan jedne večeri kad je iša na sviću odluči pozabaviti se popovom konobom.
Lijepo i tiho kako već i je vrijeme kad se ide na sviću, lipanj mjesec i on ti okolo tri ure iza ponoći kad i duša spava, dođe do malog otvorenog prozora od konobe na kome su željezne šipke i posvitli lampadinom unutra. Dobro bogami, kako i treba. Pršuti su bili blizu prozora da ih vata arija, nema šanse ući pored onih šipki. No on ti ostima udri i jednog po jednog smakne sa kuke i između željeza provuče pa u barku. Bilo ih je pet komada.
Ništa se nije znalo o tome niti je pop ikome zborio. No on je pensao što se i kako moglo dogodit i ko mu je „dobročinitelj“ što ga je oslobodio „svinjarije“. Pustio je da prođe neko vrijeme a onda je počeo prigovarat Markanu kako ga nema u crkvi, kako dugo nije bio na ispovijedi, a čeljade uvijek griješi i neka dođe oprati svoje grijehe.
Za čudo Markan pristane i reče mu da u subotu dolazi na ispovijed.
Stane Markan ispred rešetke od ispovjedaonice a svećenik unutra i započne sa pitanjima očekujući odgovore. Prvo bješe jeli bludno zgriješio, a Markan će:
- Oče ode se ništa ne čuje.- Pita svećenik opet, ma se ponovo ništa ne čuje.
- Markane nestali su mi pršuti.-
- Oče ode se ništa ne čuje.-
- Markane zgriješio si, vrati one pršute Bog će ti oprostit.-
- Ama oče, ništa se ne čuje.
Povuci potegni, bruse jedan drugome živce a onda pop reče.
- Kako ne čuješ a ja tebe dobro čujem.-
- Ništa ne čujem kad vam kažem, evo dođite vi ovamo a ja ću tamo.-
- Dobro ajde da vidim i ako to nije u redu, ne bih to smio radit.-
- Oče, jeli vi pritiskate moju Katu?-
- Stvarno se ništa ne čuje!-
