Ovo je bila udarnička šetemana, mlađi je uzeo pet dana godišnjeg i reče da navalimo raditi u potkrovlju jer smo bili teke zaostali (čuj zaostali, a tko pametan radi). I odma bi počeli kad se on digne iza devet uri,... kao ljut što ga nisam probudio, a kad ga zovem..... ma.
E, onda dođe vrijeme od ručka pa me pita što ćemo ručat,... a ja cijelo vrijeme šljakam. Tako je to kad nemamo žemske u kući da nam parićaje, imamo Fridu ali ona zna samo papit.
I tako ti ja i mlađi dijelimo stan u prizemlju. A unutra ti to izgleda ka da je bomba pala, šporkih čarapa nema jedino u frižideru, a ostala roba je složena tamo di i čarape, on za doć do postelje mora imati bokun štapa da gurne u stranu ono s poda. I veli ti on:
- „Čuješ tii“, dolazi mi cura u petakvečer, može li ona spavat kod mene u sobi?-
Ma znao je on šta ću reć samo zajebaje jer voli čut potvrdan odgovor.
Došo petak. On ga proglasio neradnim, veli mora pospremiti stan. Joo kako bi lijepo bilo kad bi mu draga svakog tjedna dolazila. Meni veli „Čuješ ti“ ajde ti plati račune nemam ja vrimena.
- Ali nemaš ti „vrimena“ nijedan mjesec?-
- A nemam viš da radim.-
I tako ti je on meni promijenio ime i zove me „Čuješ tii“ i to izgovara onako buntovnički s povišenim tonom. To je ono životno doba kad mu se čini zazvati Tata ili Ćaća djetinjasto a da me zovne po imenu čini se još rano. Tako se neko vrijeme zovem „Ču-ješ-tii“, ne zvuči loše jelda, pari žuti.
Uvatio se on sređivanja, čišćenja, pranja,... uglancao wc,... ja ušo unutra pišat a on uvatio vikat iz sobe da šta on čisti kad ja šporkajen, a di ću.... u sudoper? I tako je ovi petak bio u znaku čistoće.
Došlo je veče. Vrijeme da on pođe pred Nju, normalno da neće odma doma tako da sam ja bio komodan sve do blizu devet uri.
Frida je naćulila uši onda nešto zagrintala i istrčala vani, dakle tu su.
Klasika, pozdrav, dobrodošlica, kako si, bla, bla, bla, a onda se odu javiti i njima na katu.
Nakon desetak minuta dolaze i on će:
- „Čuješ tii“, oću li stavit večeru?-
- 'Si spremio nešto?-
- Je, moraš ti... ajmo večerat ajmo gladan sam.-
I tako je on postavio stol, ona je tila pomoć ali joj nije dao, di će gošća radit. Sjeli smo i oni gledaju u mene.
- A, aha.... da zahvalimo za ovu hranu... Gospodine blagoslovi ovo jelo koje si nam podario a koje sam ja platio....-
A oni se ufatili smijati, jebe se njih. I pogodio sam bogami, jer čim su ubacili oni zalogaj na kraju on veli.
- Čuješ ti, idemo mi spavat i nemoj sad svaki čas ići u kupaonu e, jer i mi trebamo.-
- Jel' smim ikako.-
- Smiš sad i onda lezi šta'š se dizat, ajde moš i u ponoć, jel' ti to dosta.-
- A u jutro?-
- Ujutro ti moš u osam i onda ajde u šetnju do podne.-
Onda se ja stao misliti da mu nije Hile bio što u rodu,... a nije. Dobro, rekoh ja.
I povuču se oni u svoju odaju a onda odoh i ja obavit pranje nogu, zubi i pišanje i u sobu, činit kuco.
E, ma zaboravio sam pitat jel mogu između deset i ponoć doć u kužinu napit se vode. I taman jedno petnaest minuta kako su legli, ja pokucam na vrata.
-Kuc kuc, to sam ja, „Ču-ješ- ti“, nebi tio smetat samo da pitam... -
Muk.... onda se on oglasio.
- Ma zamisli....-
A onda se prosuo ženski smijeh.
Pitam ja vas, jesam li što naopako učinio, a?
