Đir obalom u jutarnjim satima, nešto prije osam, ispuni mi pluća friškinom a Frida sretno skakuće i njuši okolo bez uzice oko vrata. Tek je počela sezona pa nije navalica, na plaži tek jedna „teta“ prostrla ležaljku i raširila ljepotu po njoj. S druge strane puta su kuće, dvorišta ograđena zidićima i cvijećem.
Dolazi cura sa djetetom od oko tri godine u naručju i boršom na boku poprijeko okačenu preko glave kako i poštari nose. Uz ogradni zid stara žena reže svijeće i cura je pozdravi.
- Dobro jutro!-
- I tebi srićo, uranila ti?-
- Došla sam cugom, ajde sajdi.- Spusti dijete na put.
(Aha, nije domaća, ajmo malo poslušat. Udaljim se nekih desetak metara i sjednem na klupu.)
- A bi'će ti došla radit ode u 'otelima a?-
- Kaj radit, došla sam na odmor, na kupanje i sunčanje.-
- Tribali ti soba ili apartman srićo.-
- Kak znate, treba naravno,... imate „medu“ da malom kupim mleko,... ima tu neki dućan?-
- A di ti je muž srićo?-
- Kaj muž,... nemam ga, kaj će mi.-
- A tila san ti reć da on ode po mliko... nemaš muža, a čije ti je dite srićo?-
- Moje... kaj?-
- A koliko godina imaš srićo?-
- Dvaest 'enu, za kaj.-
- Bilo bi dobro da imaš bokun muža e,... a imaš li para za platit smještaj?-
- Nem para, radit ću nekaj ne, a za kaj će mi muž... da ja perem i hranim tuđeg sina.. to pak ne bu videl.-
Izvukla je cigarete metnula jednu u usta i nastavila kopati po borši tražeći upaljač.
- I fumaš srićo.-
- Pa kaj, da sam bar onda pušila ne bi sad vodala klinca.-
Ponudi i staroj.
- Hoćete vi jedan španule,... 'sam dobro rekla a, učim ja po malo dalmatinski, aha.-
- Ja fumat?... Nisan ja muško srićo, a učiš a.... to ti se reče španjulet, a 'esi još štogod naučila a?-
- Kak ne, znam kaj su; mudante, škuribanda, pizdica, i ono kak se reče... a, sriću ti vrag odnija....-
- A lipo lipo bome, dobro se školaš, ma nije tako nego se reče, sriću ti vrag odnija.-
- Kaj,... pa to sam i rekla ne.-
- E nisi, zašto da je meni nosi.-
Kako nije našla upaljač malo je žešće premetala i nagnula boršu kad iz nje ispade „gumeni đetić“.
Ona se mrtva-ladna sagnila i ponovo ga spremila u boršu. Baba je obisila vilicu a oči došle ka "pomidore" i učinile skok u dalj.
- Misusovo sveto... a šta je to za gospublaženu,... mora doć susvita ka' se čo'eka nosi u borši, misusovo.- I prekriži se nekoliko puta.
- Kaj je sad, pa to svi imaju ne.-
- Plju svima... i dite to gleda, bidno dite, ccccc.-
- Pa kaj, to je mamina igračka kak i on ima svoje igračke.-
Ženska je uzela mobitel stisla nekoliko brojeva i čeka....
- Čekam te ne... dobro... dobro.-
- Nema ti kod mene slobodnih soba srićo, nianci jedna, sve je krcato, navalili ove godine ka da je mukte.-
- Kaj nema.....-
- Nema srićo nema, slobodno produži dalje.-
Na vrata od kuće se pojavio mladić i dolazi prema njima. Veli baba.
- Ovo je moj unuk Krešo, šešni moj mali.-
No čini se da staru nisu čuli, ni obadali, gledali su se sa smješkom a onda se zagrlili i razmijenili bakterije... dobro cmoking.
- Ista si ka na fejsu,... ajmo... Bako pričuvaj maloga dok joj ja pokažem apartman!-
Babi su opet pomidore učinile skok u dalj i obisila se vilica.
- Ae nemoj sad glumit sipu i puštat crnilo nego pričuvaj maloga, ae.-
Krenuli su prema kući i tek kad su došli kod vrata baba se otkočila.
- Krešooooo, vraga ne izija znan ja štaš jon pokazat,... Kešoooo šta će ti ćaća reć kad dođe s vijađa?- Vikala je baba ka da ribu prodaje.
- Ajde ne puštaj crnilo pa ćemo i tebi nać jednog dedeka.- Okrenula se ženskica i rekla smješeći se.
- Ne triba meni dedek neću ja nikoga trpit i tendit... ne triba mi... Krešooooo ostavi se ćorava posla čuješ li me.-
- Ae ne puštaj crnilo stara sipo, ae.-
Vrata su učinila bup.
- Krešooooo... vraga ne izija ostavi se toga i tebe će smotat u boršu......-
Otpuhnula je raširenih nosnica gledajući u vrata i umorno opustila ramena.
Osjetila je pogled na sebi i polako okrenula glavu. Mali je znatiželjno fiksirao pogledom iščekujući što će napravit ta velika baba. -O Bože-, zavapila je, -jadna dica-...
- A šta ćemo ja i ti a.-
Reče pružajući malome bagavu šaku. Mali je slegnuo ramenima ne progovorivši ni riječi i prihvatio izbrazdanu i grezu ruku. Mala ručica se izgubila u toplini bakinog stiska.
- Šta je ovo za gospublaženu, da čovik ne može ubit oko na miru.- Javio se susjed otvarajući škure, žmirkajući i zijevajući.
- Ćiriš a ćirić, sriću ti vrag odnija.-
- A kaj je Mare,... ne kaže se tak, reće se,... sriću ti vrag donija,... tak ti se reče.- Podrugljivo će susjed.
