Neovisno pitanje.
Birajte isto košta, 5 dana na plažama otoka Bora Bora ili 2 ljeta na
grebenu ivo ivo ?
Prizemlje maloga mjesta
Imali smo u našem mjestu dva svima znana baraćuna Josu i Svetina, bolje reći spužve od oko devedeset kila kojima ukućani nisu dozvoljavali liječiti „dehidrizam“ kod kuće pa su se ljudi snalazili kako umiju. Kupili bi, ali češće nabavljali, boce pića i nosili u grmlje jer su dokučili da je tamo najsigurnije, a u okolici našega mjesta falabogu ima zelenila i viška i sakriju bocu pa svako nekoliko vremena šetnjom navrate, tankiraju se i produže. Dobili su i titulu „šumari“, e sad jeli to radi toga što su često boravili u šumi ili zato što im šumi u glavuši... ha?
Na upit što piju, znali bi reći, -sve osim mazuta-, ae ti sad to napoj.
Bilo je to ono doba „bez satova“, doba kad se živilo na kredu ali se i vraćalo. Doba koje nije valjalo a sad znamo da je za „maloga čovjeka“, i za poštena čovjeka bilo najbolje! Doba kad se znalo veseliti i bez tableta, bilo je dobro a za bolje nismo znali. Doba kada se kralo a nikad ništa nije falilo. Doba kad si se imao kome požalit pa bi vlast radi primjera i zbog straha drugima kažnjavali. Doba kada se radi pogrešne riječi išlo u pržun. Doba koje je za nama za kojim ćemo radi nekih stvari žaliti, doba kojega se radi nekih stvari ne želimo sjećati.Bilo je to i doba kada smo bili mlađi i sve nam je bilo ljepše.
Na kraju sela je bila velika moderna klaonica (sad je to devastirano).
Na drugoj strani veliko inino skladište odakle se gorivo razvozilo po crpkama, a kontra njega sabirač ili otpad.
Svetin kao mladi umirovljenik njuškao je okolo i tražio i istraživao a poznavao je svaki kamenčić, svaki kantun, svaku slomljenu grančicu. Čini se da je to bio veoma unosan biznis.
Njuškao bi po sabiraču i skupljao mesing i bakar i bacao preko žice a kasnije pokupio i donosio istima prodavat.
Mesari bi uvijek za sebe spremili dobar bokun mesine i dobro bi to zamotali i prebacili preko žice a onda izašli vani odšetali iza zida i pokupili pa u auto. Stražar ne bi ni znao, ali ih je Svetin nadmudrio.
Kad neko prebaci preko žice smotuljak on ga pokupi i bris. Jednom je nastala grdna svađa među mesarima da je intervenirala policija i bogami gadno je bilo. Nekoliko mesara je svršilo u pržun a jedno vrijeme meso nije letilo preko žice, uzalud je „kontrolor leta“ čekao u žbunju.
Isto je bilo i sa gorivom iz ininog skladišta. Preko zida visokog dvaipo metra a sa one strane prema šumi gdje je žica bila iskidana spustila bi se kanta od dvadeset litara benzina i kasnije bi se pokupila. No Svetin je po prokušanoj metodi to dobro koristio i skupljao. Kasnije bi gorivo prodavao.
Jednog dana čulo se prodorno zavijanje sirene od hitne...uskomešalo se cijelo naselje. Pokupili su Svetina, imao je pun qrac slomljenih rebara i ruku, a glava je pošla teke na dežbjego.
Nije ga bilo nekoliko mjeseci na „poslu“, no prebolio je zahvaljujući valjda redovitom ispiranju alkoholom iznutra. Po povratku nastavio je sve po starom, usudio bih se reći, još i žešće.
No nevolje kad krenu....
Josi je počelo nestajat „gorivo“ iz boce a da ga on nije pocicao. Ljut Joso, vrati se doma i uzme flomaster od maloga i na bokun karte od škartoca napiše poruku.
- Svetine ne diraj moje piće.-
I 'ko zna koliko bi to trajalo, a zacijelo bi prilično jer se dobro uputio u posal, ne da je magistrirao ono ka oni maneken od političara, nego je doktorirao na boci i drpingu.
Našli su ga tek sutradan...., mora biti da je na brzaka dobro potegnuo. Ha, a „sve osim mazuta“ je preširok pojam a boca sve trpi.
Na isti bokun karte zidarskon olovkon je pisalo.
- Niti pio niti bio tute.-
Post je objavljen 09.07.2009. u 09:15 sati.