Petak :D

Svi jedva čekamo zadnji radni dan, ne? A meni je danas bilo još bolje jer nismo imali zadnji sat (raska se razbolila tuzan ) pa sam mogla malo vremena provesti u knjižnici. Ali nije to razlog pisanja ovog posta.

Naime, kad je zazvonilo za kraj 5. sata, prva misao koja mi je došla u glavu bila je

"Hvala nebesima da je petak, skoro prošlo podne i da neke osobe ne moram gledati skoro puna tri dana."
A onda sam se zapitala, zašto je to tako? Jer sam se već uvjerila da će mi svatko od razrednih kolega pomoći, ako zna, može i ako tražim pomoć. Idu mi na živce, kao i svakom drugom njegov/njezin razred, ali... Zašto su mi osobe s kojima provodim po 5-6 sati dnevno, 5 dana u tjednu, toliko... omražene?

I, pa, onda sam shvatila. Reć ćete mi da sam dosadna s ovim jer je već hrpa ljudi napisala nešto na ovu foru, ali je tako. Istina, idu mi na živce, i nekad mi stvarno dođe da neke osobe šuknem kroz najbliži prozor na kišu koja pada, ali to nije razlog. Već činjenica da ih ne poznajem. Znam ih ovako, godina ipo u istom razredu je dovoljna da saznaš i naučiš nešto o nekome, ali ni blizu dovoljno da tu osobu upoznaš. U to sam se nedavno uvjerila na vrlo neugodan način, jer me razočarala osoba za koju sam mislila da je sasvim okej. Ali nema veze.

I koja je poanta ovog posta? Pa, ista ona s kojom pišem blog - ideje, citati, moje misli i shvaćanja nekih stvari. Pa tako i ove. Ne pokušavam nikome ništa dokazati, nego samoj sebi ostaviti dokaz da moram poboljšati svoje socijalne vještine party

Voli vas
Bella

Oznake: kolač, poznanici, razmišljanja

15.02.2013. u 21:30 · Penny for your thoughts? (6) · Isprintaj · #

');