Ogledalce (ili ti špigl) reci ti meni..

I opet mi proletio tjedan nekako da ni sama ne znam kako.. I opet mi se sve čini tako daleko da opće ne znam kaj je kad bilo i dal je bilo, sve u nekoj magli mi.. Ono kaj se sjećam je vikend jerbo je to još friško. A kako tome i priliči, eto i osvrt na te dane. Hmm, zapravo možda da krenem od čevrtka kad smo Darija i ja se marljivo uputile "na tunel" na dogovorene vježbe penjanja pod budnim okom instruktora. Stigle mi tamo ni više ni manje nego prve, a ubrzo smo imale i više- manje privatnu poduku iz abseilanja (da utvrdimo naučeno). Kasnije se skupilo još tečajaca, a ja sam i sad još uvijek pod uzbuđeno ponosnim dojmom koji se formirao nakon spoznaje da po kutovima penjem u roku par minuta bez zastajkivanja, a ni desni zid nije odolio mojem naletu!! Prvi put otkad penjem sam uočila neki napredak, vauu, ja faca:)) I bile mi tamo marljivo vježbale do kojih po 6 i onda se uputile doma. I eto vid vraga- upale u onaj veseli kaos koji je nastao zbog toga što su neki "face" (za koje niko ne zna ko su, ok malo karikiram,al ono..) došli u zg.. 1h od branimirove do držićeve!! Psujem, živčanim i sve to- odustajemo i idemo na autobusni na čizburgere.. Izgleda da se po držićevoj kreću, mi nadobudno skok u auto i pravac doma, aliii- opet nula bodova-na prilazu Velikogoričkoj kolaps. Zatvorena je i dalje.. Ljudi van auta, puše, sjede, šetaju.. Ja bijesna- gledam napred: sve zatvoreno, natrag ne mogu jer su trake za suprotni smjer odvojene sa 2 zinzola i travnjakom od kojih 7,8m.. Niš puko mi film, Darija me podržava (tipa: " Sam nek dođe neki murjak,reć ću ja njemu, gamad jedna!!"), i hopa za 180° preko rinzola i trave natrag.. Pa na ranžirni, pa kroz sela, pa nas U malci "ganjaju" murjaci i vele da idemo čekat u birtiju, mi pravac idućeg izlaza iz V. Mlake i tu imamo sreće ko bubrezi u loju (beš mi je došlo da to napišem) i murjak pušta nas i još 2 auta pravac VG. Bili smo jedini na cijeloj Velikogoričkoj!!
petak sam čamila doma jer nisam željela ponovo 3h putovat 10km.."

Subota pravac "Zrcalo". Bilo opet predobro, a ja sam cvilila samo malo kod tehničkog penjanja. Tragično je to da me već svi znaju kao onu koja "cvili".. Al ne mogu si ja pomoć:))) Tu su nas bacili i na još abseila, ovaj put kojih 30m da slučajono ne bi sve prošlo bez previše adrenalina..


Na drugoj slici se vidi momak kako prusicira (ili ti laički penje se po jednom štriku uz pomoć druga 2 manja i tanja), a u pozadini tehničko penjanje (pomoću lojtrica). Sve smo mi to marljivo odradili, a kad smo krenuli doma bila sam već na velko mrtva umorna. Nije to za ovake krhke i fine djevojke poput mene:) Lijepo se mi potrpali u mazdicu i laganini prema ZG i vozimo, vozimo, a Darija se jada da gas zeza (cim ga pusti auto krepa). I odjednom je mazda odlucila skroz dati otkaz, a mi ko pravi sportaši hrabro ju izgurasmo na parking. S obzorom da smo zblokirali koja 4 auta na tom istom parkingu ostavile smo ovu poruku u isčekivanju Darijinog taje..




Nakon svega toga konačno sam stigla doma di sam skoro zaspala u kadi, al nisam htjela ispast papak i ne pojavit se na rođendanu dvaju slavnih futilona, te sam negdje iza 9 uputila smoje izmrcvareno tijelo i um pravac Šara. Stigla tamo i bila mrtvo puhalo koja 3 sata, a onda fakat više nisam mogla izdržat i bojkotirala sam ostatak tog važnog događaja..