Ne znam šta mi je danas bilo da se zalipin na baketinu i pristanem sudjelovat na domjenku pod radnim nazivom "Na Badnjak jušto u podne" koje se evo već tradicionalno organizira već po treći i po put u Limenki na kraju grada.
Možda zbog mudrog savjeta kojeg mi je jedne davne godine udijelila baba Frane a koji je glasija otprilike ovako - Nemoj se denjat družit s judiman, pogotovo kad su teče u pitanju. Otkad je svita i vika, najvažnije su se odluke uvik donosile oko nike teče!

Teča je zakon, a naša Limenka je zapravo opskurni ugostiteljski objekt sastavljen od dva montažna kontejnera međusobno povezana nekakvom šatorskom konstrukcijom, a postala je poznata zahvaljujući specifičnoj klijenteli koja se tamo okuplja. Picokara, Glišo, Trogrlić, Pančoki, Štraca, Frki, Tugo, Bare, vidite i sami po imenima da je sve to fini domaći svit, nema koga tamo nema, od škovacina do doktora nauka. Osnovna načela ponašanja zasnovana su na nejednakost i neravnopravnosti. Čim neko zauzima viši položaj na društvenoj ljestvici, to su mu veće šanse da ga se uvati u đir.

Ipak, među svim ovim frajunima postoji jedna zakonitost - oni koji se najviše puvanderišu u Limenci, doma su manji od makova zrna. Zato se i okupljaju zajedno na Badnjak jer ih žene potiraju iz kuće da im ne smetaju dok one spremaju fritule i bakalar.



Danas nam je Tugomir obeća da će napravit brujetadu. On ima najbolje veze sa segetskim ribarima pa je još sinoć nabavija kus tabinje, kil i po mišancije, a za žuntu je peška još dva-tri zezavca. Čim su plameni jezici počeli lizat po bokovima, začvrčala je kapula na čvoru crne teče. Onda je Tugo znalački posložija komade ribe, doda bokun konšerve, začine, sve zalija s bilin vinom i pustija neka se krčka. Okupili smo se oko vatre ka oko svetoga grala.



Jedino se Glišo naslonija u stolicu od pruća ka Češka na Auštriju i pravija da ga ništa ne zanima. Naravski da se kroz svo to vrime pijuckalo i razgovaralo o važnim temama ka šta su predstojeći izbori u športsko ribolovnom društvu.
Najglasniji je bija Trogrlić koji je besramno lobira da ga se izabere za predsjednika sekcije udičara. Kaže da je to svojim samoprijegornim radom i zaslužija.

Glišo se vas iznervira i reka mu: Ajde Trogrliću, moga bi stvarno malo manje bumbit!
Trogrlić se nije da smest - Znaš li ti da se svaka kap vina koju popiješ na Badnjak, pritvori u krv!
Javija se i Štraca - Ma ček ček, oli to isto nisi govorija na Veliki petak?
A bit će da jesan...
I baš direktno u krv? - inzistira Bare
Bome!
A u koju krvnu grupu?
Aj ne zajebaji!

Frkija je zvala žena na mobitel da je zaboravila kupit kisele kukumare za francusku pa neka on to obavi kad se bude vraća doma, a Picokara se pofalija kako je maznija jedan paketić petardi svome unuku. Znali smo otprije da je Picokara blago petardiran slučaj ali nismo virovali da će ić toliko daleko.
Dok se zamamni vonj brujeta širija priko lučice, Štraca je poveja pismu. Uvik je to tako, čin in donja udre u gornju, počnu svi zajedno revat "Bolujem jaaaaaa, boluješ tiiii, bolujemoooooo od jubaviiiiii". To je jedina pisma koju znaju pivat. Ostale nabadaju. Neuspješno.



Inšoma, taman kad smo tribali doć do onoga "osim tebe dušo mojaaaa", doletila nan je jedna petarda drito pod noge. Bare je instiktivno reagira i špica je nogom kako bi raščistija situaciju u šešnajstercu. Ko je moga očekivat da će upaljena petarda odbit od jednoga coka, pa drugoga, poletit u ariju, a onda ka da je bila teledirigirana, upast u teču i eksplodirat!? Ostali smo zabezeknuti a zadnje čega se sićamo je Tugomirova faca s koje su visili komadići tabinje, a jedan zezavac mu je zapeja za kapak!
Kad se otresa i shvatija šta se dogodilo, zgrabija je pinjur i poletija prema Picokari koji je preventivno uvatija crtu. Ajme šta se Tugo ražestija, sva srića šta ga nije dostiga jer ne znan šta bi bilo ostalo od Picokare.

Pokušali smo spasit šta se spasit može, i tako fino reduciran brujet dovest u koliko-toliko jestivo stanje. U jednom smo se trenutku ponadali da bi nam moglo i uspit, razdili ostatke na pjate, ali čim smo među zubima osjetili komadiće petarde, sve su nam lađe potonule.
Razišli smo se gladni, napola žedni i grintavi, ne znamo ni oćemo li reprizirat ovaj hepening na staru godinu, a jedino šta je za sad sigurno je da će večeras Frki dobit u korpet od vlastite žene jer je naravski zaboravija kupit kisele kukumare za francusku!