Dok sam naoružan pinjurom marke Solingen strasno naganja tri zrna ćićera po praznome pjatu, iznenada sam se naša pred strašnom dilemom. Iskoristit zadnje popodne vriloga lita pa se izguštat na moru ili bi možda pametnije bilo obać masline? Hm, koja šekspirijanska dilema!

Za pravo reć, ne ide mi samome na more, a nemam ni pravu ideju di bi. Da se spustim doli na Mučinu, mah, ne dolazi u obzir, tramak mi je tri kilometra gazat po plićaku, danas mi se baš skače na glavu u čisto, duboko more. S druge strane, čiovske su plaže još uvik okupirane imbećilima koji su uveli neki novi običaj, na najlišpje škrape nakeljit plastične ležaljke za sunčanje!? Enti plastiku i ko je izmislija! Kapelin na glavu, slušalice na uši i lezi! Najbolji su mi kad se nakon višesatnog šufigavanja na suncu konačno dignu iz ležaljke pa im ostanu utisnute rige po leđima i trbujima. Milina ih je gledat. Turisti su nam iz sezone u sezonu sve ružniji. Definitivno! Ne bi ja pušta svakoga na plažu, a ne! Kako imaš obraza doć recimo na Zlatni rat, a pizaš trista kila? Trbušinu guraš isprid sebe u karijoli, a guzica ti je još uvik u trajektnoj luci u Splitu? I takvi ćeš mi doć na Zlatni rat? Ma daaaaj molim te.



I tako, razmišljajući o novim stremljenjima u turizmu, konačno sam uspija slistit sve ćićere, a onda sam koron kruva učinija još jedan đir pjatom pa pošpuga svo uje ča se zalipilo za dno. Taaaaako!

Bilo bi najbolje da mi je maslinik blizu mora. Ali kad nije, šta'š sad. Ipak, sa zadnjim sam zalogajem otklonija sve dileme. Danas ipak neću na more, neka ova kiša šta je najavljuju potira furešte, a za nas će bit još lipih dana, barenko do početka desetoga.

Gren u masline. Red ih je obać, pozdravit, dotaknit, pomilovat, popričat onako ljudski s njima. I tako me čitavog lita nije bilo tu. Iz opravdanih razloga. Mislim da je najgora kletva za suvremenog težaka - dabogda te uvatila alergija! Ma koja krupa, koja peronošpora, nema veće dežgracije od alergije. Pa tako dok okopaješ, pliješ, siješ i žanješ, u isto vrime kišeš, šmrćeš i beštimaš u svih šešnajst. Ali sad je dobro. U ovo doba godine, otpropupalo je i ocvitalo sve šta je i sve šta nije tribalo, tako da se bez straja od najezde peluda može čak i valjat po travi. Teoretski, naravski.



Ma znam, moga bi konačno sve te korove potaracat kemijom, pošpricat otrovom, ali opet kontam, šta otrov zna ko je dobar, a ko nije. Slično ka i kod ljudi, ono divlje se uvik lakše ukorijeni, širi se i raste ne mareći za bilo koga drugog. A opet, mnoge biljke "divljake" imaju ljekovita svojstva, tako da čovik ne može tu bit baš puno pametan. Sve ima svoje kako i zašto.



Znam i to da će mi neki reć - ma šta i se uvatija tih pet-šest maslina, oli ti to nije štrapac?
Štrapac?
Naravno da je!

Štrapac, to ka oće reć da sav taj trud i nema nekog smisla, eto, potrošit ću tri puta više za benzinu nego šta ću dobit maslinova uja, nema tu da prostite - ekonomske računice. I sve je to točno, ali kad malo bolje promislim - ja najviše i volim radit nešto šta je štrapac. Živija štrapac! Oli se sve šta radimo u životu mora isplatit? Najslađe je kad nešto radiš iz gušta, ne razmišljajući o tome koliko će, i oće li uopće šoldi doć do tvoga žepa. Šoldi su šoldi, a gušti su gušti. Uostalom , ko kaže da se i štrapac ne može unovčit. Ako Varaždin ima Špancir fest, ko nama brani napravit Štrapac fest? Pa na jednom mistu objedinit sve štrapace ovega svita. Poala, šta bi bilo veselo!



Ma, bez obzira na sve štrapace i makakade, ima li lipšeg osjećaja nego kad se nakon svog tog mašklinanja i grabljanja skljokaš onako zdravo umoran u posteju pa nešto kasnije, kroz polusan osluškuješ kako dolazi nevera.
Digneš se zatvorit škure, i vidiš kako gromi cipaju tamo od Marine, lampa nebo priko Šolte, gori pola Jadrana, pari da će se nebo spustit na zemlju.

A i to nebo zna bit kurbanjsko. Neće se ono izlit kad si na sigurnome! Možeš ležat u posteji, vrtit se po kući, radit nešto ili brojat zjake svejedno, ono će vanka samo nevoljno štrapat i pljuckat, sve ka ono oće-neće. Ma jesi li samo na tren izaša na brisani prostor, dočekat će te na tir, sručit će se na tebe sve nimbuse i kumuluse nakupljene iznad Šibensko-kninske i Splitsko-dalmatinske županije.

Evo baš jutros dok sam prišija na posal, izlija se strašan pljusak s neba, ištrocalo me odozgar i odozdal i s liva i s desna, protapanalo mi kroz škinu sve do mudanata. Lumbrela koju sam sinoć skupo platija u jednome dućanu razletila se, kako bi Suljo veličanstveni reka - u paramparčad i to na pola čiovskoga mosta, a da bi veselje bilo potpuno, neki mi je mamlaz u Škodi Oktaviji cilu lokvu sasuja u lice!

A još se jučer nisam tija poć kupat?