Pokriven velikim slamnatim klobukom, obučen u bilu sokolsku majicu i gaće trikvartače vezane špagom, sidija je šjor Vincenco na zidiću pored Jadranske magistrale štufo pridržavajući u ruci natpis na kojem se šlampavom rukom napisano kočoperilo ROOMS-ZIMMER-APARTMENTS. Ronjajući ispod glasa, potiho je proklinja dan kad mu je ona nesriknja nevista ušla u kuću i infišala da za vrime sezone sve slobodne prostore u kući triba iznajmljivat turistima pa čak i pod cijenu da cila familija spava u garaži ako bude potriba.

Šjor Vicenca je već opako vatala fjaka, glava mu bidnome i nevoljnome umorno klocala tako da u prvi čas nije ni primjetija kako se jedna Škoda Oktavija lino dogegala ulicom, sve ka da ništo traži. I stvarno, vozač Škode Oktavije usvitlija je šjor Vicenca pa je još više usporija, da desni žmigavac i uvuka se malo sa strane, taman tamo di počinje put prema kući od tete Božanke. U isti čas, iza Škode stalo još jedno auto pa još jedno. Svo troje Poljaci, svima registracija Krakow. Dok se Vicenco snaša, već je iz kuće izašla teta Božanka i smista počela vabit Poljake, oooo diste naši, kako ste, jeste se umorili, fala Bogu ima i u mene lipih soba, komfornih s banjom i pogledom na more. Istina nije spominjala kako joj crna jama uzavre skoro svaki treći dan, ali ko je to vidija u turističkom marketingu pričat o crnim jamama.

Ali deboto u usti čas izletila iz svoje kuće i Kristina, nevista šjora Vicenca i ne čekajući ni sekunda navalila na tetu Božanku:

Da ti nije palo na pamet!

A šta oćeš Kristina, oli ne vidiš da su stali isprid moje kuće, e!

Đavla su crnoga stali isprid tvoje straćare, ko bi ujopće u tebe doša šporkujo jedna, moj svekar Vicenco bidan čeka dvi ure kraj ceste, njega su vidili i radi njega su stali!

Ma ko je moga vidit tvoga Vicenca, a nu ga tamo kako je zasija ispo smokve, ne bi ga ni viljuškar uspija pomaknit! Ovo je moj dvor, ovo su moji gosti i šlus!

E nećeš ti meni otimat turiste, smista ću ti poslat inspektora Šimlešu iz turističkoga da ti vižita kuću.

Ma je li, Šimlešu bi ti meni poslala, da ne bi, samo probaj, ka da je ne znam kako si ti Šimleši žbativala jaja prošle zime.

Kurbetino jedna, oćemo se vriđat, inspektoru je bilo došlo slabo, spasila sam čoviku život.

Normalno da mu je došlo slabo kad si ga ciloga iščučala, sve ja znam, sve, draga moja!

I ko zna kakve bi tajne još izašle na vidilo da Poljaci nisu izašli vanka iz auta pokazujući auto kartu i neke prospekte za Vilu Sandru.

U tili čas je priskočila i Lena, umirovljena šefica računovodstva bivše tvornice brokava "Čavling" iz Kaštel Štafilića. Skužila je ona sve šta se događa pa dok su se ove dvi čepušale, počela ona svoju politiku vodit.

Ma šjor, lisen tu mi, ovde vam je opasno stajat, još će vas ko´ko udrit, aj pomaknite se deset metri naprid, eno isprid moje kuće imate slobodni parking!
Parking? Sandra? Vila Sandra? - zbunjeno je odgovara Poljak

E,eeee, vila Sandra, tako je, jees jeees, na pravome ste mistu, friii parking, no čardž, izvolite, izvolite...

Ma boga ti Lena, otkad si ti postala vila Sandra?- ustobočila se Kristina.

A Lena, prifrigana i primazana svim mastima pari se gluva, ne obadaje ni Kristinu ni Božanku, nego doziva: Tooooni, Joooooško, aj dođite triba ljudima pomoć, odnesite im kufere u gornji apartman.

Nije im tribalo dva puta reć, skočija Toni, konobar bez stalnog zaposlenja, priparkira Škodu, doletija mlađi sin Joško, mazač na Brodospasovom remorkeru "Trudbenik", trenutno na bolovanju, skupija po dva kufera u svaku ruku, zalampa na treći kat u roku od dvadeset sekundi. Poljaci se nisu ni snašli a već im je apartman bija pripremljen!

Nakon svega, evo ti i šjor Vicenca sa onom tabelom, gega se ka pasić za Poljacima i ponavlja "sobe, tribate li sobe?"
A nevista ga Kristina pogledala ka bisna lisica i svašta bi mu bila izgovorila, ali se u zadnji zaustavila, i radi šporkuje Božanke, i lupežice Lene, i inspektora Šimleše...
Čut će je on kad dođe doma...



Ovako vam otprilke izgleda bitka za svakoga gosta u našim turističkim, da prostite - destinacijama. I moga bi se na ovu temu napisat cili roman.
Ali, ko će uvatit vrimena...



Ipak, ako se odmaknemo od dobrosusjedskih milozvučnih polemika, lako ćemo primjetit obilje lipih detalja koje može donit samo lito vilovito...





















A sad, trkom na more!