Mada se kod nas uobičajeno kaže da ideje ponajviše padaju s neba i to ni manje ni više nego pravo u glavu, moram priznat da mi se ta teorija čini nekako sumnjivom. Najprije, ako padaju - znači da su teške, a zamislte samo kako to izgleda kad vas neka teška ideja zavrljači ravno u tintaru, pa tako jedna pa druga pa treća, brate ima da ti mozak nateče čelo-glava, ko da igraš Hrkljuš!

Meni se čini da ideje ne padaju tako drastično nego više onako bljeskaju, kao da titraju u zraku, čista energija, igraju se visprene idejice na vatalo, na kukalo, ko leptirići iznad cvjetne livade. Na nama je samo da ih pokupimo i po mogućnosti proslijedimo dalje. Ideje nisu ničije privatno vlasništvo, ideje su univerzalna vrijednost, prema tome svima su dostupne, uglavnom besplatne i neoporezive.

Prema tome, čak i nije veliki problem zgrabit neku ideju, puno ju je teže zadržat, a najteže zapamtit.

Tako i ja vrlo često imam problema sa svojim idejama, toliko titraju da nikad ne znaš di su, pojave se čas tu, pa malo tamo, čine tombule, preskoke i velekovrtljaje, teško ih je uvatit i za glavu i za rep.
Jedno vrime sam se bavija mišlju da nabavim diktafon pa da onda u istom trenu kad mi zabljesne neka ideja odma to spremim na magnetski medij.
Šipak!

Nabavija sam diktafon, bez problema, ali noseći ga sa sobom, niti jedna ideja se više nija tila družit sa mnom! Zamisli scenu, bauljaš okolo po svitu s diktafonom u ruci i s propuhom u glavi, a od mnoštva ideja koje su se do malo prije vrtile svugdi tu okolo, odjednom nema više niti jedne!?
Pouka – ideje bježe od diktafona!

Puno bolje funkcioniraju tradicionalne metode, olovka i papir. Zato u zadnje vrime nastojim uz sebe imat neke blokiće ili one polu-samoljepljive listiće, a ponekad dobro dođu i najobičniji računi iz dućana. Naravno, ne pišeš po njima romane ala "Rat i mir" nego samo natuknice.
Samo, opet je nezgodno šta te ideje ne dolaze kad meni odgovaraju nego upravo suprotno. Eto recimo dok vozim auto, znate ono, ruke zauzete, pogled usmjeren prema ostalim sudionicima u prometu, a ideje naviru iz svake sporedne ulice. Pa ku'š na me!?

He, he, ali i tome sam doskočija.Sad redovno držim blokić u atento položaju na suvozačevom sicu i na prvom semaforu izvadim olovku i zapišem ideju! Dvostruka korist – ne ljutim se zašto mi se upalilo crveno na semaforu i ne opterećujem svoju krhku memoriju svakojakim bedastoćama.

Nekidan me zaustavija policajac, dobar dan dobar dan, molim prometnu i vozačku, sve u redu, hvala, a šta vam radi ta bilježnica tu na sjedištu?
Bbbilježnica, kkoja bbilježnica... a na ovu mislite, ma to su natuk... u stvari, zapisujem koju spizu moram kupit!
Ah da, pametno, pametno, veli meni policajac i uljudno zaželi sretan put.

I tako od ideje do ideje dođe nama i lito.
Čekajte malo, nemojte odma skakat i vikat di lito, koje lito.
Meteorolozi kažu da je ovo bio najhladniji početak ljeta IKADA!

Ma ja to ne mogu virovat!
Meni sve nekako toplo oko duše, pa i ne primjećujem ove dežgracije od vrimena.
Ali to ne znači da već recimo prvi dani srpnja ne mogu ispast najtopliji od svih do sada zabilježenih.
Živimo u doba ekstrema, samo ekstremi danas privlače pažnju, koga uopće više zanimaju oni umjereni, nu!

Ovaj izludij oliti preludij od solsticija sam iskoristija za jednu kratku šetnju najužim zavičajem i to kako već provjerenim stazama tako i onim stranputicama kojima nikad do sada nisam proša.





Jak vitar koji luduje ovih dana možda smeta kupačima, ali recimo ovaj surfer je i te kako doša na svoje.
Zum-zum po moru, đir vamo, đir tamo, gušta čovik ka prasac praćen ljubomornim pogledima pasivnih promatrača s obale.









Na rivama opsadno stanje, vješti pomorci biže s mora u sigurne luke...





I tako, svi nešto grintaju, a niko nije reka - poala kako su se lipo namistili ovi blagdani, uzmeš tri dana godišnjega i to dobiješ deset dana slobodnoga!
Tri u deset, ma di to ima!?



Uglavnom, lito je tu, istina gromovito, burno i trusno, a vi se sad mislite šta će te dalje s njime...