Tišinu pospanog litnjeg popodneva ispunjenog treperavom arijom bez njanci daška maeštrala iznenada je, ka oštrim nožem propara reski i zlokobni zvuk kočnica od auta. Nakon nekoliko sekundi divljačkog škripanja začuja se gromoviti tresak, sekund posli još jedan pa još jedan da bi samo tren kasnije nasta potpuni tajac.

Ka po komandi, ljudi izletili iz svojih kuća, manito potrčali prema mistu nesriće, matere počele dozivat dicu, očevi problidili, niko još nije moga znat ko je strada doli na cesti, ali svi su se molili da nije neko njihov.

U predgrađima ka šta je ovo u kojima se baš nikad i ništa zanimljivoga ne događa, čak se i prometna dežgracija može pretvorit u događaj, ne samo dana već i miseca, pa i godine.

Na cesti, ima se šta i vidit, ka da je bomba pala, tri auta zapletena u ukletom kolu, fatalnom srazu metala, stakla i plastike, stotine odvaljenih komadića leži razbacano okolo po cesti, a odvratan smrad zapaljene gume grize za oči.
Vozači jedan po jedan izlaze iz skašenih auta blidi ka štrace kanavace, još nikome ne ide u glavu šta se uopće dogodilo, a u jednom od auta beživotno tilo neke žene leži naslonjeno na otvoreni er-beg.

Mrtva je, mrtva je, zavika je neko, nije mrtva budalo, samo je afanala!

Meštar Marko i kum Bepo prvi su skočili u pomoć, pomažu okrvavljenom vozaču, smiruju ga, savjetuju da sidne, neka dođe sebi. Neobično ih je vidit ovako zajedno, gotovo svi u susidstvu znaju da su njih dvojica još od prije rata stalno u žestokim sukobima oko nekog konala, zida, meje, sam vrag će ga znat oko čega su se već zakačili.

Kupravenda Jelena i šjora Vinka pomažu unesrećenoj ženi, došla je i ona malo do zraka, izlazi iz auta, hoda nesigurno, ali ipak hoda, a njih dvi je pridržavaju do prve ladovine. Jelena govori: Vinka bogati, donesi iz kuće cukra i vode, neka se žena napije....

Jelena i Vinka su jetrve, udane za dva brata, čak i žive u istoj kući, ali ni one međusobno ne razgovaraju već godinama, a zašto, to samo njih dvi znaju. Zamislite kakva ih je nevolja snašla, nakon toliko dugog razdoblja šutnje, prve magične riči su im bile cukar i voda.

Pristigla kola hitne pomoći, policija, lampaju svitla, okupila se masa ljudi, svi u po glasa komentiraju, ko je odakle izletija, ko je koga lupnija, kako se sve odvijalo, ko je kriv, ko nije kriv...

Nakon nekog vrimena, svima je laknulo, nema mrtvih, samo dvoje lakše ozljeđenih, četvero teže preplašenih.
Okupljena svitina polako se razilazi, policija ureduje, propušta promet naizmjenice, najprije jednu pa drugu traku, došla vučna služba, razmiče aute. Fala Bogu, ništa im nije, komentiraju upućeni svjedoci onima koji su zakasnili na čitav događaj, a svi ponosni i puni sebe šta su ispali donosioci dobrih vijesti.

*****

Dan kasnije, meštar Marko je u Idrizijevoj pekari komentira kako Bepo i ona njegova tusera od žene i dalje puštaju šporku vodu iz makinje u njegov kanal i da on to više ne može trpit, da će radit noži ako bude tribalo.

Šjora Jelena je izašla na balkon prostrit robu i vidila je jetrvu Vinku kako okopaje kapulicu po vrtlu. U jednom trenutku je primjetila kako je Vinka pogledala prema njoj i taman ka da se tila javit, a onda je ova opet zabila glavu u tle.

Sve je ostalo isto ka i prije.
Samo su iz foše kraj ceste svitlucali samliveni u papar ostaci od ona tri auta šta su se jučer bombizala na sri' ulice...