Izluđen, inšempjan i inkantan pustim vijestima o debalansima, rebalansima i ostalim grubim stvarima kojima nas ovih dana obasipaju sa svih strana, mislija sam se kako tribam napisat jedno žestoko protestno pismo i uputit ga našim vrlim dužnosnicima, bolje reć drumskim razbojnicima koji su očito odlučili isisat i zadnje atome životne energije od ovoga napaćenoga naroda.
Je, mislija sam, ali sam se brzo i predomislija.
Sve će oni trošit svoje dragocjeno vrime da saznaju šta ja mislim.

Ako u sezoni godišnjih odmora, političari postanu glavne zvijezde na estradnom nebu, onda to nije baš dobar znak.

Više se i ne sićam kad sam zadnji put čuja neku dobru vijest.
Najbolje ugasit radio, ištekat televiziju, zatvorit novine.

Ae, tako je to, narod je izabra - narod neka pati!
A ko mu je kriv?

Bisan sam ka pas!
Zašto!?

Ma zezam se.

Eto, jučer mi je bija skroz dobar dan.

Jedna dobra prijateljica mi je pofalila izgled i rekla da joj se pari kako mi je trbuj spa za jedan broj.
Jedna druga dobra prijateljica mi je rekla da joj je puno drago ćakulat sa mnom jer je uvik lipo saslušam ka prijatelj, a ne ka obično muško!
N'ti miša potopira da ona samo zna kakve se misli motaju po mojoj muškoj glavi dok je tako lipo prijateljski slušam i tapšem po ramenima...
Ma di'š priznat da si i ti samo jedno "muško vulgaris".
Ni u ludilu.
Mo'š samo napisat na blogu...

Na koncu mi se mailom javija, ni manje ni više nego - Ero s onoga svijeta!
Zamislite, glavni "glumac" famozne vrličke predstave, tenor Miljenko Đuran koji je prošle subote maestralno otpiva sve Erine arije kod kultne Česme, pronaša je nekako na netu moj blog i posla mi mail u kojem mi se iskreno zahvaljuje uz naravno, neizbježne izraze uvažavanja i svekolikog štovanja.
Ajme ljudi kako mi je bilo drago!

Osokoljen ovakvim pozitivnim kontaktima i stremljenjima ka pozitivi, odlučija sam poć na ribe.
Na one prave ribe, razumimo se, ae…
Kad je već horoskop dobar, mislim se, ne bi bilo loše uvatit koji “divlji” bokunić, đava odnija one komarče i lubine o' galofaka.
Ako slučajno niste znali - posta sam vrhunski ribolovac.
Pravi meštar za pronać prave primjerke socijalce i izuzetno kvalitetnu ribu ka šta su recimo špari, guvi, čučini, policjoti, bukve, lumbraci, pirke oli kanjci.

Neš' ti onih ribara koji iz mora izvlače samo ljuskave beštije u metalik-srebrnim nijansama, to je skroz dosadno, zato vam se moram pofalit kako se u mojem siću uvik nađe pravi raskoš boja, ne bi čovik reka da mi je Lucciano Benneton prvi rođak i to priko tete Palmine i njezine sestre Tomažine i kunjada Tonina koji su još posli onega rata na jednome vijađu nekim čudom promašili Vis i tako završili u Italiju.



Evo, sad čak i unaprid znam koja mi se ribica-nesritnica obisila na udicu.
Pirka recimo zagrize naglo i žestoko, u prvi čas pomisliš da ti je koji zubonja lega na tunju, a onda se preda u trenu i kad je izvadiš vanka moraš se dobro pomučit kako bi joj izvadija udicu iz usta. Zagrize deboto do želuca!
Za razliku od pirki, šparići se cili zblese pa obično počnu laprdat vamo-tamo u klepete-klepete ritmu.
Uglavnom, svaka, ali baš svaka riba izgleda puno veća u moru nego kad je izvučeš vanka, ne znam ni sam je li to optička varka, ali to tako valjda triba bit.

Naravno, ne smin vam ni u kom slučaju otkrivat kakvi mi je bija ulov, znate već dobro da svaki pravi ribar uvik mora govorit - slabo, slabo, nikako, ne isplati se, prije je bilo puno bolje...
Je, stoposto je prije bilo puno bolje iz jednostavnog razloga šta nije bilo ovoliko plovećih beštija po moru.
Nisam još ni odabra poštu niti spustija sidro, a već mi je jedan gliser prozunziija isprid nosa i naravno - izgingolava do besvijesti.



Kad sam se konačno usidrija, zauzeja poziciju broj pet i počeja u sebi filozofirat o smislu svega postojećeg, eto ti novoga gosta!



Giga-jahturina od dobrih pedeset-šesdeset metri, odlučila mi je pravit društvo. Moga bi se kladit da je kapetan od ove mrcine u meni pripozna iskusnoga moreplovka i na brzinu odlučija - ako je već Brod u boci na ovoj pošti, onda ćemo se i mi ovde usidrit!
Normalno, nije tribalo dugo čekat da se vrata krmene "garaže" otvore ka usta od glamca pa su "sekundarno" vanka izletili gumenjaci, skuteri i još neka plovila nepoznatog porijekla.
U trenu su stvorili takvi šušur da sam ubrzo mora minjat poštu.

U smiraj dana, pored mene je prozibala jedna lipa jedrilica.



Tiho nečujno, na valovima popodnevnog meaštrala odjedrila prema Bračkome kanalu...



Lito je u Dalmaciji.
I sad još najbolje da budem bisan ka pas!?
Ma daaaj....