Kažu da je nastupila kriza.
Nemam pojma!
Di je nastupila?
Na splitskom festivalu možda?
Je li kriza izdala novi CD?
Dvostruki platinasti, trostruki žlahtinasti ili je napravljen tek digitalni remastering starih izdanja?

Odkad znam za sebe, kronično je aktualna neka kriza.
Ili je prisutna ili je na pomolu ili se tek naslućuje.

Čoviče, nikad nam niko nije reka – dobro je!
Guramo!
Živi se!
Ma kakvi – nema toga u nas.
Nama je uvik ajme!

Još se vrlo dobro sićam onog tmurnog izraza lica Milke Planinc u bezličnim sivim kostimićima kad bi držala govore o stabilizaciji, inflaciji i stagnaciji, otplati vanjskog duga....

Posli nje je doša Branko Mikulić na čelo SIV-a..
Iskreno - nemam pojma šta je taj govorija.
Samo se sićam da je ima obrve ka Gargamel.

Pa onda Ante Marković.
To je bija pravi potez.
Koja su to bila afanavanja, nadanja, pokliči – Ante, spasitelju naš!
A onda su počele pisme o nekome drugome Anti...

No dobro, nije ovo udžbenik iz politike i ekonomije.

Ali, stvarno mi je tragikomično zvučalo kad su prije nešto više od pola godine počele priče o nekoj novoj famoznoj krizi, samo šta smo sad tu prezrenu rič zamotali u celofan recesije.
Nekako nam to sad otmjenije zvuči – recesija.
Pa se mislim...
Ma koja je to nova kriza kad smo mi i tako stalno u krizi?
Možda je ovo kriza krize?
Ili čak nešto drugo.
Krizolika krizice kriza?



Brojni su stručnjaci govorili prije nekoliko miseci – samo nas turizam može spasit!
Turizam!
Jo lipe riči!

Tur je, ako je virovat križaljkama - izumrlo govedo.
Po izumrlom govedu, Turopolje dobilo ime.
Ali tur isto tako može bit i guzica
Dakle, logično bi bilo da je turizam usko vezan uz guzicu.
I je, zaozbiljno!
Turizam nam je definitvno prdnija u varićak!

Lito je.
Čudno neko lito.
Podsjeća me na ona ratna lita.
Nigdi nikoga.



Ma dobro, nije neka katastrofa, ali nije to – to.

Devet posto manje gostiju.
Petnaest posto manje noćenja
To je službena statistika.

Aj dobro, bit će još i dobro ako je to istina.

Ali, u našega ministra turizma, ne fali optimizma.
Je, priznaje on, brojke su takve ali sad ćemo vidit kako ćemo se zaletit kad počne sezona!
Kad počne sezona!?
Čoviče, šest sedmoga je danas, već su prošla i «četiri borca», a ministar još uvik govori «kad počne sezona?»

A kad to počinje sezona po Bajsovome kalendaru?

Ne znam, pari mi se da je glavna turistička sezona iz godine u godinu sve manja i tanja.
Očito da je sezonu uvatila gadna debuleca.

Sad će za pet-šest dana počet priče – ma je, i turistička sezona pokazuje manjak, ali spasit će nas špica!
Ma koga je to špica spasila?

Ne'š ti špice!

Špica turističke sezone svela se na razdoblje između Dana ustanka naroda Hrvatske i Dana domovinske zahvalnosti.
Kraće traje špica nego li kampanja prerade šećerne repe.
S prvom kišom nakon Vele Gospe, sve se u trenu rasprši ka balun od sapunice.
Ali mi se još uvik nadamo.

Samo, niko se nikad nije pita «može bit da mi nešto falijemo?»
Možda nešto radimo krivo?
Možda smo postali previše gramzivi, pohlepni, preskupi, neljubazni, tili bi u misec i po dana zaradit za cilu godinu?
Ali ne!
Nama je uvik najlakše nać opravdanje.
Krivo je Kosovo.
Kriv je Irak.
Kriv je Afganistan.
Krivi su Slovenci.
Kriva je globalna recesija...



Uvik nam je netko drugi kriv a mi pravi, da praviji ne možemo bit.
Neko drugi nam je betonizira obalu.
Neko drugi nam je izgradija monstr-apartmanska naselja.
Neko drugi nam baca smeće po divljim deponijima.
Neko drugi dere gostima kožu di god stigne
Neko drugi....

Ko je taj drugi?



A da se pogledamo u ogledalo?