Nisam baš siguran koliko mi je pametno odma na početka stavit ovu pismu o mladosti, velikoga, najvećega živućega pisnika-umitnika jerbo posli Arsena šta god reka da reka, vjerojatno će ispast nekako dežbjego-amaterski ali nema veze.
Ne može svako bit Arsen pa taman ima zajednički Brod u boci.





O mladosti, o toj slatkoj zavodnici i visprenoj nevjernici koja je poklanjala ali i krala, koja nikoga ne čeka i koja ide svojim putem bez obzira na sve.
Svoje godine više ne brojim, niti me briga. Proša sam nekoliko perioda u životu kad mi se ta vremenska lenta totalno pobrkala, izvijala, bižala, letila, pokušavala se omotat oko vrata, pritila da će me ugušit. I evo me, živ sam, tu sam, ne dam se.
Zato me danas više nije ni briga ima li na torti dvadeset, trideset ili pedeset svića.
Sve je relativno - reka je ne tako davno jedan čovik koji je jedva završija pučku školu, a posli bija priznat ka najveći um čovječanstava.
Ča smo na ovome svitu - reka je jedan drugi razbarušeni genijalac, i stvarno di smo kud smo, šta smo, a ništa, mrvica, pinkica, samo jedan trag u beskraju...
Godine su i tako zapisane na nekom drugom mediju.





Isto tako, još uvik ne znam koliko je dobro bit rođen na samom kraju zodijačkog kruga, koliko je to prednost a koliko mana, toliko se približit ravnodnevnici, sad više nisam siguran ni koliko sam nacionalan ni racionalan ali eto - u svakom se slučaju mogu mogu se smatrat - ekvinocijalan!
Ali baš mi bude nekako krivo kad se uvik za prvi dan najlipšega godišnjega doba računa dvadesetiprvi, a u stvarnosti, puno više puta premaliće stigne baš na ovi "moj" dan. I zato ću vam i ove godine zaželit sritno novo proljeće jer evo, astronomski stiže baš danas, u podne i tri kvarta!

Bilo kako bilo, ja ću i danas zagrlit i poljubit svoju slatku zavodnicu i visprenu nevjernicu, jer koliko god mi bižala i parila daleka, ona je uvik tu, evo je pored mene, u ovome času, baš u ovome trenu....
Dragi moji, želim vam sve najbolje u ovom danu, vama vjerojatno običnom, ali eto meni posebnom.
Sretan Vam moj rođendan!