Nekada davno davno, matematika je bila sasvim solidna strana mojih velevrijednih no mahom neostvarenih potencijala, ali eto, nekako mi se u zadnje vrime tu i tamo neke stvari počinju brkat. Kopajući i prčkajući nešto po arhivi bloga mi moga, ispada kako je ovo već četvrta godina u kojoj pišem, a sam blog mi je, po mojoj gruboj računici, star samo oko dvi i po! Kako to može bit!? Ma čekajte, da još jednom provjerim da nisam slučajno nešto zabuca…
Dakle ovako, pišem od 2006, pa cilu 2007 i 2008 a sad smo eto već u dvi ijade i devetoj!?
Je li to četiri godine!?
Po svoj prilici je…
Hm, pa kako ću onda tek tamo u lipnju misecu proslavit treći rođendan…
Ček, ček, znači li to da smo svi mi u stvari puno stariji nego šta imamo rođendana!?

Ajme…bolje mi je više ne mislit, ovo je već viša matematika za ovo doba godine…

Nego… recite mi, jeste li došli k sebi?
Ajde, ajde, već vas vidim ovako na daljinu kako pušete, stenjete, kako se ka ono žalite, a svi ste lipo, ma propjo lipo mumali i kusali ovih dana, ha! Ma ajte molim vas, nema tu ništa zla, eto, prvi ponediljak u novoj godini tek nam je za tri dana, a svi dobro znamo kako nema prave dijete koja ne počinje upravo od “prvidana”. Znači imamo još danas, sutra i prekosutra za valorizirat sve delicije koje su nam preostale! Pa nećemo valjda spizu bacat, to bi bija grij…



Nego da se mi vratimo na aktualnu problematiku…
Prije kojih misec dana, žalija sam vam se kako mi onaj famozni MiniMaxTv sve nešto škrokaje, dištonaje, trza, rza, a Bože mi prosti kako sve ne radi, a gospoda iz T-Com-a se nikako ne obaziru na moje vapaje iz televizijske pustinje…
E sad, moram vam se pohvalit kako se na kraju upornost ipak isplatila iako stvarno nije bilo lako povezat sve te službe za korisnike sa operaterima i djelatnicima na terenu. Taman sam bija u Šibeniku na servisu moje male “Plave Ptice” kad me zove tehničar na mobitel da su oni kod mene doma i da im triba lozinka i PIN i svašta nešto im još triba. Ma di su došli kad sam im se najmanje nada, ali eto, bolje i da su došli sad nego nikad…



Uglavnom, doskakuta sam doma u najkraćem mogućem roku i naša njih dvojicu kako sumnjičavo vrte glavama. Sve su kabele prominili, više puta provjerili signale, veze i komunikacije ali opet nešto nevalja…
Onda su mi čak i postavili potpuno novi MaxTV prijemnik, pa smo svi zajedno čekali puni nade i iščekivanja šta će se dogodit, u početku je čak izgledalo dobro, ali već nakon par minuti – opet ista pisma!

Meni već polako sve to dosadilo, već sam im se počeja lagano zahvaljivat na trudu i odavat priznanje kako su napravili i pružili sve od sebe da poprave kvar, ali eto – šta sad možemo jel’, šta je tu je, možete doć posli nove godine, kad ovi glavni tehničar ništo promrmlja više sebi u bradu: “Probat ćemo s Thomsonom…”

N’ti iruda, već sam se pripa šta je sad s ovim čovikom, kakve veze imaju Thompson i MiniMax Televizija, ali moj vrli tehničar se nije da smest. Otrča je spremno do svoga kombija, kopa, kopa li ga kopa po pustim kutijetinama razasutim unutra i evo ti ga nazad za tren…
Iz nike kutije izvadija Thomsona, razmontira onoga staroga šta sam ga ima (mislim da se zva D-link ali nisam siguran), prišteka ovoga novoga iiiiii … proradilo!!!!
- A šta ste učinili – pitam ga
- Stavija sam ti ultrabrzoga Thomsona!
- A jeli!?

I stvarno, zahvaljujući mojem novom ultrabrzom Thomsonu (radi se naravno o MAX WLAN modemu iz kojega jedna žica ide u kompjuter a druga u televizor, razumite e kako da ne…) meni sad sve štima cakum-pakum!

Ništa više ne škrokaje, dištonaje, trza, rza, nego lipo, stentano, protočno ide slika ka na lijepom plavom Dunavu, ma to vam je sad milina jedna, a šta ću vam više govorit…
Eto, koliko se god trudija – nemo’š nikako pobić od nekih stvari.
Samo jedno "p" fali, he he...
Ništa bez Thomsona!