Opandrčija sam nogom u stinu. Ne znam sad više je li se taj nesretni sraz dogodio
za vrime kanjoninga, konobinga oli možda screeninga, ali boli me za poludit.
Cotam.
Šepam.
Jo i ajme!
Za prohodat sto metara triba mi najmanje sedam minuti.
Ali, čak i nije najgore to šta šepam i šta me boli.
Najgora su pitanja!
Pitanja raznoraznih faca kad me vide, ovakvoga nevoljnoga, ciloga u ofsajdu…
Čak i oni tipovi koji mi se nikad ne javljaju na ulici, sad odjednom imaju potrebu da izreknu nešto kao jako duhovito…

A šta je merlo, di si to uvalija nogu?
Opa, igrali smo na balun, a?
Sto posto si se naboja na ježinca!
Alo momak, oli si opet počeja trčat za Čehinjama…

Mas vam pater, ko je vas šta pita!
Ko sad ima volje, mašte i vrimena objašnjavat di mi se i šta se dogodilo
Još najbolje da im priznam da sam se razbija dok sam kanjonjarija.
Onda bi slavodobitno likovali – eto ti ga sad na!
Uvik se skitaš – neka te!
Zato im samo diplomatski odgovorim:
“Ah dragi moji, hvala na brizi, ali… u stvari, ništa mi nije, to ja samo malo šepesam, tek toliko da skrenem pažnju na sebe, znate…”

Nakon toga svaka daljna rasprava bude suvišna.
Nema veze, sve je to cijena kanjonizacije
Na mlado je, još dva-tri dana, bit ću ja ka novi…

U ovakvim slučajevima najbolje je noge točat u more. More liči sve. Ali kako doć do mora?
Tamo di je pristupačno, ima mali milijun ljudi.
I znate šta svatko, baš svatko od tih mali milijun ljudi napravi kad uđe u more?
Pa se ti sad kupaj u kanalizaciji, pardon – moru..

Moga bi se spustit doli do Pantana! To mi je stotinjak-dvista metara od kuće. Nije baš neka plaža, više je to močvara, ali mogu se za ovaj put i prigorit, idem samo potočat noge. A ima doli i ljekovitog blata pa ću se lipo sam sebe izblatit.
Ali ko će sad došepesat do doli?
Ništa, idem vespom.
Eto ti mene za pola minuta na plaži, a tamo me, za nevolju, dočeka stručni konzilij sastavljen od mojih predragih susjeda.

Opa, pa vi ste susjede, počeli i na plažu dolaziti motorizirani!?

Izbrojio sam polako do deset, pa još jednom, nastojeći da mi ne uzavre krv pradjedova i uljudno dragim susjedima objasnio da sam i tako samo u prolazu.

Nekako sam se uspija dokotrljat do dijela plaže na kojem nema nikoga, skidam konačno šlape i hodam bos.



Vrući pijesak djeluje blagotovrno na moje ranjeno biće. Uh, koji je ovo ugodan osjećaj!
Od kad nisam šeta ovako bos? Ima sto godina...
Sad bi ovako uživa na vrućem pijesku čitavu vječnost.
A kad smo bili dica, šetali smo bosi cilo lito. Tabani bi nam toliko otvrdnuli da ništa ne bi osjećali. Bilo je u njima i bodlji ježinaca i komadića stakla, drače zadivače i ko zna čega još sve ne. Daleko od toga da smo hodali samo po pijesku. Gazilo se i po kamenju i po škrapama.

Danas smo svi postali fini, nosimo anatomski oblikovanu obuću, ne hodamo bosi i ne penjemo se po drveću (tu smo fazu navodno prevazišli!)...
Zato nam noge postaju mlohave. Vidim i sam po sebi da više ne znam hodat bos po škrapama.
Izvrćem se, bode me, uh, ah, tražim spasonosne šlape, patike, bilo šta...


Lito je, toplo je, idealno vrime da ponovno počnemo vježbanje bosonogog hodanja. Možemo čak i prišit neko “atraktivno” ime toj aktivnosti – bosonoging ili nešto slično. To odma zvuči nekako više fensi, e…



Najbolje od svega je da i liječnici preporučaju hodanje bosih nogu, posebno kod male dice, jer se tako najbolje mogu ispravit ravna stopala. Hodanje bosih nogu ima iste učinke kao i masaža jer se na taj način stimuliraju mjesta koja bi inače stimulirao masažer. Hodajući svakodnevno ovako normalno “nebosonogo”, naša stopala postanu pasivna i izgube sposobnost podupiranja, pa se tako lakše javljaju neke ozljede koljena i samog stopala. Sasvim logično, obuća stišće stopalo, oblikuje po svome kalupu, nema tu prirodnog kretanja.

Zato ću i sam, čim mi prođe ova privremena onesposobljenost, u akciju bosonoginga. Bilo bi dobro ojačat malo mišiće i ligamente stopala da mi se ubuduće ne događaju ovakve dežgracije. Naravno, ne valja u sve to krenit ka grlom u jagode, da nam odma u početku ne bi srezalo volju za daljnje aktivnosti. Dobro bi bilo, prije svakog hodanja bosih nogu namazat stopalo maslinovim uljem.
Čak i ne mora bit ekstra djevičansko.

A ja sad konačno idem do svoje doktorice…
Ako me netko slučajno i vidi - samo me ništa ne pitajte…