Eto ti ga na! Već stoti! Asti sto! Ovo je stoti post. Pa ga triba obilježit nekako...posebno...Vrime je za laganu rekapitulaciju. Ajme koja blesava rič! Izgleda kao ponovljena predaja. Rekapitulacija...

Ali sa ovim postom riskiram puno toga. Možda će se neki ljudi naljutit. A to mi nikako nije cilj. Jer svi vi šta će te biti spomenuti u ovom postu ste mi dragi. I ovo ću danas napisat jer ste mi baš ono...nekako...ma sve bi vas izija od dragosti! Bući, bući....

Ajmo mi ća na posal! Različite stvari, bića i pojave u nama bude različite emocije i asocijacije. Nešto nas oduševi, nešto rastuži, a puno toga nas ostavi i ravnodušnima.
Ljudi koji su nam dragi ne dolaze nam u misli tek tako. Obično nas asociraju na neku pismu, neku priču, film i šta ti ga ja znam šta već sve ne....

Znate da sam bonkulović. Gurman. Volim papat, ajme meni šta volim...Stalno govorim sam sebi da moram smanjit. I oću, da znate. Već od, već od...jednog lijepog dana...
Zašto pišem sve ovo? Ma, imam očito neki poremećaj u mojim zbrčkanim mislima jer mi se stalno događa da me ljudi asociraju na različite delicije. I tu nema nekog pravila, ne mora značit da baš ta osoba nešto ludo obožava upravo to jelo ili pilo, ali meni jednostavno tako dolazi. I šta ću sad? Mogu sve ovo zadržat za sebe, ali neću. I zašto bi?

Vežite se, polijećemo!

Neizbježna asocijacija na moga prijatelja Ćuvitara je onaj nesritni fazan. Zbog kojega je i on sam proguta nekoliko knedli. Ćuvitar mislim, ne fazan. Pečeni fazan je izvrstan, ali sa fazanom triba oprezno.Najprije ga se mora ostavit 6-8 dana na nekom hladnom mistu da visi sa perjem. Kao i svaku divljač treba ga dobro našpikati i obložiti lisnato narezanom slaninom. Njam!

Naša Juliere je žena od svita. Velikoga svita. Poznaje europske metropole bolje nego ja Mrdušu Donju. I ona me baš podsjeća na neke otmjene, fensi šmensi domjenke, na švedske stolove pune finih delicija. Oni minijaturni sendvičići, kavijar, guščja pašteta...
Šampanjac uz to naravno... Mmmm...

Moje veliko plavetnilo me prati od prvih dana. Brod i Big Blue... Kako logična kombinacija! Ona je moje drugo ja, moj alter ego. Kao sestra blizanka, tako mi dođe moja Bigica.
I sad, na koje me jelo ona asocira? Nešto morsko, ribe-raci-školjke i prstaci, sigurno ste pomislili. Ali ne! Big Blue je pršut. Pravi pravcati dalmatinski pršut u kojem osjećaš i buru i onaj dim iznad vatre i guštaš slušat i gledat kako ona vatra pucketa. Tako je... Big Pršut!

Opaljena je fritula! Ali ne bilo kakva. Opaljena je ona fritula od Badnje večeri. Prava, lipa, topla, mirisna, s jedne strane vatrena i temperamentna, a sa druge strane opet puna mira i blaženstva. Pivaju se Božićne pisma, kuća je topla, najdraži ljudi su tu ... Lipa naša Opaljena...

Sadistico the king. Jedan od kraljeva bloga. I čarobnjak fotografije i dizajna. Kao pravi čarobnjak, Sadistico može iz svog čarobnog prsta poslat munju koja će u jedan tren na prazni veliki okrugli stol za kojim sjede njegovi vitezovi, donijeti obilnu gozbu. Kraljevsku. Divljač, veprovi, jarebice, obilje vina... Pun stol za kralja i njegove vitezove...

Siscijanka je bajadera. Ajmeeeee, koja raskoš okusa! Možete li čopnit samo jednu bajaderu? Naravno da ne možete, ali isto ne valja sve satrat odjednom. Tako triba i gledat Siscijankine postove, ka likariju.

Carla Bruni je trogirski rafijol. Kad zagrizeš ono fino prhko tijesto, imaš osjećaj da lebdiš. I taman kad pomisliš da ne postoji ništa bolje, tek onda osjetiš okus još lipšega nadjeva. Krema od bajama, maraskina, vanilin cukra, limunove kore, maslaca...Naša Carla je žena novog milenija, ali odana tradiciji, lipoj pismi pogotovo. Kad Carla zapiva....ma ko to more platit kad Carla zapiva...

Radi moga Umornoga oka, jedan put sam neplanirano osta gladan. I to mu neću nikad oprostit. Oko je gigant bloga. Stvarno! Čovik ima skoro dva metra, a koliko ima kila - to malo ko zna. Prva pomisao na njega mi je bija bakalar. Na bjanko. A možda čak i lubin! Ali ništa od toga. Umorno oko je soparnik. Veliki plemenit okrugli slasni soparnik. Sa domaćom blitvom, vlaškim lukom i maslinovim uljem. Na pravoj vatri sa komina.....

Tija je zubatac. Car od mora za cesaricu od bloga! I to ne bilo kakvi. Nego oni ulovljen na panulu, na ješku od žive lignje tamo oko onih otočića isprid Maslinice. Polebrnjak, Saskinja, Balkun, Kamik, Šarac, Grmej, Stipanska... Jedan lipši od drugoga. A zubatac? Može na gradele ali za našu Tiju ćemo ga spremit na lešo. Zubonja se stavi kuvat u posoljenu hladnu vodu sa komadom kapule, malo ulja, nekoliko zrna papra i par listova lovora. Riba se kuva vrlo polagano do uru vrimena, a kad se vidi da se meso već počelo pomalo odvajat od kosti, znači da je gotovo. Zubatac se ocidi i stavi na duguljasti pjat, i dok je još vruć obilato polije maslinovim uljem i malo zapapri.

Zizi i da Vinci su mi najdraži blogerski par.Ma baš lipo izgledaju zajedno. I odlično utiču jedno na drugo. On je nju infiša u planinarenje, a ona njega u zdravu prehranu. Strogo vegetarijansku. Za njih dvoje ćemo spremit divlje zelje. Oni su stalno u prirodi i mogu nabrat puno lipoga divljega zelja. Šušak, dušica, divlji mak, purić, koromač, kozja brada... Ubere se , lipo očisti, dobro opere i skuva u osoljenoj vodi. Zelje se dobro ocijedi i vruće polijem uljem a hladno može kvasinom ili limunovim sokom. Kapari po potribi.

Podloga je gori na Kvarneru, ali je često vuče njezina Dalmacija. A otok koji spaja ta dva raskošna kraja našega Jadrana je naravno - Pag. Ostavit ćemo sad pašku čipku po strani jer je podloga za sve ostalo - paški sir. Savršen okus. Tribam li išta više reć?

Mala G je još jedna Riječanka. Riječanka u Dublinu. Mala G je prženi kumpirić. Ma tko to može odolit prženom kumpiriću!? Pa još popit i jedno pivce uz to. Pravo irsko. I slušat irsku muziku u nekome pubu. Ala gušta!

Ordinary love. Ona je sve, samo ne obična. Prava temperamentna mediteranska šinjorina. Prinčipeša čak. Stalno viče: „Neću više pisat, neću, dosta mi je!“. Onda sutradan napiše još jedan fenomenalan post. Delicija za nju? Škampi na buzaru, ofkors. Za prste lizat...

Pupak svijeta je lignja sa gradela. Definitivno. Tu nema dileme. Kad je na svom otoku, Pupčica je stalno u akciji, baca peškafondo u more, potiže konope, vozi brod, diže sidro...Ma čudo jedno od žene!

U jednom malom dalmatinskom gradiću na ušću Neretve živi, diše, piše i briše Modesti Blejz. A baš taj dragić gradić me podsjeća na moje vojničke dane provedene u njemu. Bilo je u tom otužnom ambijentu čak i nekih dobrih stvari. I ljudi. Među ostalima, kuvar Mile iz Siska koji je u našoj brodskoj kužini zna napravit odličnu musaku. Kako je dobra bila... Musaka mislim. A Modesti...kako je ona tek dobra...

Nymphea luckasta mama sa svojim malim guzonjom i princezom pametnicom brine svakodnevne roditeljske brige. Među ostalim, šta spremit za ručak. A zašto ne stari dobri zagrebački odrezak? Samo je problem šta moraš šporkat trista pijata i posuda dok ga spremiš. Lako je za šporkat, ali triba to posli i oprat. Toplo se nadam da luckasta mama ima makinju za pranje suđa.

Šta bi bolje pristajalo za našu vatrenu Ledenu od sladoledne torte „Bajka“? To je bajka od slasti! Sa grožđicama i kandiranim voćem. Bajku nažalost nisam odavno vidija u Ledovim frižiderima tako da i nisam siguran proizvodi li se uopće više. Ali da je bila preeedobra, nema govora. Ledena je išla na skijanje, nadam se da će joj bit bajkovito...

Jeste li ikad probali nešto ispod peke a da nije vridilo? Naravno da niste! I najobičniji kumpiri ispod peke su prvoklasna delicija. A blogerica ispod peke je naša 101 dalmatinka. O čemu god da piše, ispadne dobro. Ma mora ispast dobro da je i od samo jedne, a kako neće od 101 dalmatinke.

Koraljni obrazi su zabranjeno voće. Iz susidova vrtla. Trišnje, breskve, šipci, mandarine.
Slatki sokovi na obrazima....

Katrida oliti grancigula je iz grada od sedam sela. Kaštelanke i Trogirani su se uvik dobro slagali. Isto tako Trogiranke i Kaštelani. Ali istospolni odnosi – aaaaa, to nikako, ni u kojem slučaju, to je ljuta konkurencija. Jedna od stvari u čemu su Kaštelani još uvik bolji od nas su maškare. Ali neće još dugo bit bolji! E, a za pokladni utorak, u Kaštelima se papaju kaštelanski (e, mogli su bit trogirski) makaruni. Nisu to obični makaruni, ne. To je delicija...

Šveđanka cilu godinu sanja svoj grad, svoju rivu, svoje more snova. A njezin mali Adrian, mali Šveđanin sa Jadranskim morem u očima izgleda ka pravi pasikarski berekin.
More snova je sladoled iz Giovannija. Jagoda i čokolada. I onda najednom počne padat ljetni pljusak. I Šveđanka se skloni u ložu na pjaci. I tamo se nekim čudom nađe Brod u boci. I onda počne: Pooaaajmeeee, pa to si ti! Duguje mi kavu na trogirskoj rivi idućega lita...

Mosor je oborita riba sa gradela. Tija mu je preotela zubaca, ali ostala je komarča za Mosora. Sto posto. Ona od kila i dvadeset. Taman za njega. Mislija sam ispočetka da je Mosor fratar ili šampjer, ali nije. Komarča, orada, podlanica, definitivno...

Slovenka je moja generacija. Čak smo i istoga miseca rođeni. Još bi se lako moglo ispostavit da smo i u datumu tu negdi, li-la. I zato me ona uvik podsjeti na rođendan. A za moj rođendan je neizbježna pašticada s njokima. A može i njoki sa pašticadom. Kako ko voli. Eeeee, to je meni spiza broj jedan. Čast svemu šta je gori navedeno ali to je to i gotovo!

Suncokreta je košara puna delikatesa sa toploga juga. Gusto, crno, pelješko vino, boca zlatnoga maslinova ulja, suve smokve i.... bruštulane mendule! Uzme se 20 deka lipih bajama, 20 deka cukra i 2-3 žlice hladne vode. Na vatri se neprestano miješa (je li mišaš mala?) i miješa sve dotle dok šećer počne popuštati od bajama, a one počnu pucketati. Odmah se istresu na porculanski pjat, rašire i puste oladit. Posli sve puca od miline!

Penellope. Naša princeza, kneginja, grofica od Panonije. Penelope je palačinka. Savršeno jednostavna ili jednostavno savršena. Za nadjev se baš ne mogu lako odlučit. Čokolada? Orasi? Možda u šatou? (E hebi ga, ne znam sad kako se točno piše ovi „šato“).
Ipak mislim da su orasi najbolji za nju. A pogotovo za gospodara...

Wanda je torta. Svadbena. Sa krokantom.
Dvanajst friških jaja, 39 (jušto!) deka šećera, 40 deka lagano poprženih bajama. Posebno se tuče 8 cilih jaja sa 25 dkg prosijanog šećera, doda 30 deka samljevenih bajama, ostruganu limunovu koru i 2 štapića omekšane čokolade. Sve se skupa miša i peče u manjem kalupu kalupu za torte. Svaka torta se pririže vodoravno na pola i puni nadjevom ili kremom po volji, pa se opet spoje zajedno. Prelije se snigom od tučenih bjelanjaca a priko toga još tučenim šlagom. Ukrasi se cvićem od marcipana a naravno i krokantom.

Poaasti sto, koliko sam se ovo danas raspisa. A nisam još ni uspija sve spomenit sve moje drage i blogere i bezbložnike. Oću, uskoro ću, dajem svečano obećanje. Samo vas moram još malo bolje upoznat. Moram sad još napisat i Meme šta mi je Juliere stavila u domaći rad. Tako da znate vi ostali, nemojte me prozivat za Meme. Juli je prva uletila....

A sad bi konačno stvarno moga više i štagod marendat.... Ma, ogladnija sam!